Policijski glasnik

СТРАНА 124

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 16

која има тако велике, необрађене облаоти, да преко јавности износи све покушаје п успехе у раду; на тај ће се начин и други подстрекнути на сличне радове, омогући ће се да новине нађу веће и опште примене, вршиће се пробе, расветљаваће се ипобољшавати цела струка. Нарочито је код нових дисциплина са великим пољем рада велика опасност, да проналазачи, услед радости за новим проналаском, често прецењује његову вредност; али на поменути начин доказују се заблуде, а у најмању руку пружа се могућност да се дотични опомене да не губи много времена, сем ако хоће да продужи рад на погрешном путу. Ако он своје напоре искаже путем јавности, други учине одмах покушаје и опите у том смислу, те га за времена учине пажљивим за погрешке, ако је евентуално у њих запао. Али ипак рад није са свим изгубљен — частан посао увек мора ићи од руке; ако је и пошао погреганим' путем, треба само то за времена поправити. Један је од оваквих органа »Агсћгу Јиг КгчттаЈ-апШгороЉ^е ипс! КпттаН8<;1к <1 ћегаив^е^ећеп уоп РгоГ. с1-г Н. Сгговз. — БеЈргЈ^.

Све што би говорило противу установе криминалистичких института, не би се могло доказати. Процесуалних разлога нема; не може се изнети и тврдити никаква штетност, а трошкови нису тако велики, да услед њих не би требало приступати њиховим установама. Циљ је овим редовима био само тај, да покажу, како ова установа може бити од велике користи и у научном и у практичном погледу. Берлин 26-111-08. Доб. В. Бакић.

ЧШРИ БЕЗБЕДНОСТИ У ПАРИЗУ

То је тек између поноћи и 2 часа изјутра када ми, замењујући светлост позоришта, ресторана и балова са непријатним уличним мраком, увиђамо сву вредност њиховог вечитог патролирања. Ми се враћамо журно и по мало узнемирени; ниједан дућан није отворен у удаљеним квартовима, силуете сумњивих личности промичу поред зидова, звуци пиштаљки леде крв, гадна лица појавЉ УЈУ се. Али, ево, где се од једном зачу топот гарнизоних чизама, и два чувара безбедности појавише се на углу улице. Ах, храбри и честити чувари, како је пријатно срести вас ноћу у пустим париским улицама, и како пријатно утичу на наш сан одјеци ваших грубих ђоновл! * * * Има их 4000 годишње, махом сами провинцијалци, између 21. до 30. год. и 35 подоФицира на другом року, који сматрају за част да се брину о безбедности парижана. У овоме сваки не успева. Чувар безбедности у Паризу мора, пре свега, имати добре мишице, мишице од челика

а не од памука, које брижљиво испитује полицијски лекар. За овим долази стас. Са стасом од 1 т. 67. може се добити место чувара безбедности у унутрашњости или место „вароЕнког жандарма«, али не и место чувара безбедности у Паризу. За ово последње потребноје имати стас висок најмање 1 т. 70 Рекорд у величини стаса припада Лукасу, агенту прве чете, који је по стасу највећи агент у Паризу. Апаш који падне у његове руке, може слободно препоручити Богу своју душу. Да би се имала што потпунија слика о Лукасовој снази, треба знати да су његове песнице и његова плећа у правилној сразмери са његовим стасом, великим I т. 98, а са капом на глави 2. т. 10. Агент ЛеФевр из деветог среза нешто је мало мањи од Лукаса. али је зато борац првога реда, који је триумФовао у Тиен-Чину приликом међународне утакмице. Стас и снага нису довољни; чувари безбедности у Паризу не смеју имати ни најмању мрљу у прошлости. Пре неколико месеци један од најбољих агената морао је поднети оставку, пошто се сазнало да је на пет година пре ступања у полицијску службу учинио извесну кривицу по закону о риболову. У корпу се, такође, бацају молбе неписмене и са ортографским грешкама. Једна комисија у префектури одбацује сваке суботе 30°/ о молби ове врсте. Али и ово није све. Г. Лепин, управник париске полиције, који се поноси са својим агентима као отац са синовима, полаже много на лепе људе. У пратњи свога помоћника г. Туни-а, шеФа општинске полиције, он у овом циљу нарочито испитује кандидате. Често кандидант није леп, али је снажан и добро развијен, те с тога »пролази«. Једна ствар, на коју г. Лепин обраћа нарочиту пажњу, јесу бркови. Кандидати морају имати лепе бркове. Једног дана, приликом посматрања, појави се један кандидат, висок 1 и 90, али потпуно ћосав. Сигуран у свој успех, кандидат овај беше нарочито испрсио груди, али г. Лепин чим га спази, повика: — Без бркова! Немогуће. Нећу га! Дирнут у живац, кандидат одговори: — Господине управниче, бркови не чине човека човеком. — Добро одговорено, мој дечко! Узимам Вас. Кад човек нема бркове треба да има добар одговор. Према броју пријављених кандидата, број изабраних врло јемали: у год. 1903. овај последњи број износио је 400, у 1904. год. 781 ; у 1905, 760 и у 1906. год., 468. Најзад је срећан кандидат, према потреби службе, примљен за чувара безбедности у Паризу. Магацин одела одмах му отвара своја врата, а префектура му издаје суму од 120 динара. Г. Лепин одева добро и јевтино своје агенте. Велики огртач, који покрива тело од главе до пете, стаје свега 30*45 дин.; врло леп мундир 24*39 дин.; панталоне по најновијем кроју 11*70, а лепа летња блуза 3*89 дин. Ово није продато, ово је поклоњено. Ученжци од пет стопа и шест палаца. Са сабљом о бедрима и са ревоЛвером у Футроли кандидат се упућује на службу, с налогом, да долази редовно у школу чувара безбедности, коју је основао г. Лепин још 1883. год. и која од тог доба стално Функционише на другом спрату париске преФектуре. Две велике сале са дугачким, црним асталима, са таблама такође црним и о зид окаченим, са катедром за наставника и мирисом мастила, иаазивају у нама успомене из најранијег детињства. Чудновати ђаци са брковима: наша некакадашња амбиција! Сваки агент долази у школу сваког трећег дана, ван часова службе. Предавање се отпочиње са диктирањем и писањем, који трају до 9 часова. Глав^и инспектор Лезаж коментаригае један од хиљаду посведневних догађаја, у којима агенти интервенишу. У највећој тиишни, са главама у напред погнутим, 1 ^50—300 агената повлаче веома обазриво перо по хартији, чувајући се да не учине какву ортограФСку погрешку. Свака оваква погрешка објављује се одмах на црној табли, и тада кривац црвени од стида под ироничним погледимаИГОО очију.. Време од 9до11 часова употребљује се на упознавање агената са многобројним хартијама, разним документима, картама и т. д. као што су н. пр. допуштење за употребу кола, цертификати, о способности кочијаша. карте новинара, посланика, сенатора, дипломата и масе белих, зелених, жутих, црвених и неранџастих карата, којимасе Французи поносе. За агента би било врло незгодно кад би се дао преварити у овим стварима. У преФектури се још нерадо сећају старог и отменог господина, који је пуних шест година узимао учешћа у свима званич-> ним свечаностима, издајући се за посланика једне велике европске силе, док се једног дана, на самом уласку једне сале, није срео са правим послаником, чији је положај злоупотребљавао. * . Исто се тако ревносно изучавају и копирају и карте надзорника канала; нарочита награда од 50 дин. даје се агенту који ухвати притежаоца ових лажних карата приликом покушаја силаска у канал, у циљу оштете каблова. Састављајући з^писнике, агент донекле ради у својству чиновника. С тога се сваког дана држе нарочите конФеренције, на којима се претресају сви могући несрећни случајеви, почев са иоломљеним колима на првој конФеренцији, па до лицз. извађених из воде с којима се завршава последња, тридесета конФеренција. ,, Пијан кочијаш 8 чини част петој конФвренцији. Осамнаеста и деветнаеста конФеренција посвећене су сударима аутомобила и трамваја са Фијакерима и омнибусима. Једна лекција такође је посвећена паду саксије с цвећем с прозора. Није ли, у осталом, подбригадир Лонгпре био жртва једног оваквог случаја пре пет година? Пријатност, стрпљење, љубазност скоро су једине речи, које се чују у школи: човек чисто верује да се налази међу госпођицама Сен-Кир.