Policijski glasnik

СТРАНА 126

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 16

улици Берзели-ус, у самој стражари, ударио 12путаножем старешину ове стражаре, од којих је удараца сиромах остао на месту мртав, и обранио. у исто доба, његовог друга Лебретона. После њега погинуо је несрећни Тазар. Октобра мес. пр. год., једна банда од 20 апаша напала је на стражару у Обервиљу. То је била страховита опсада. Агенти су сачували свој живот, захваљујући једино својој изванредној енергији. Историја мучеништва органа безбедности продужује се годинама, и празна места на таблама по стражарама брзо се испуњују новим именима жртава дужности. Имена ова служе као најбоља лекција њиховим заменицима. Песма има пуно права кад вели : »агенти су храбри људи к , и с тога је право да се са респектом и захвалношћ V поклонимо пред овим скромним херојима свакодневне дужности. с француског IV!. А. П.

П0УЧН0-ЗАБАВНИ ДЕО

јеврејскд тшмпд (нАСТАвак) II. — Видите ли, стари друже, говорагпе Холмс Вилсону, шта ме баца у очајање у овој авантури, то је, што осећам како ме око овог сатане стално гледа. Ни једна од мојих најтајнијих замисли није њему непозната. Радим као онај глумац. чији су кораци у напред удешени, који говори и креће се како то захтева нека влша сила. Разуметели Вилсону ? Вилсон би сигурно разумео да није тврдо сиавао као човек чија температура варира између четрдесет и четрдесет један степен. Али се Холмс и не обзираше да ли га Вилсон чује или не, већ нродужи. — Потребно ми је да позовем у помоћ сву моју енергију и све моје силе, да не би изгубио присуство духа. Срећом што су ова мала изазивања за мене само убоди чијода који ме надражују. Пошто болови ране попусте и ране самољубља понова се затворе, завршим увек тиме што узвикнем: „Проводи се мој добри човече. Овог момента или ког другог издаћеш се сам." Јер, најзад, Вилсоне, зар није сам Липен својом првом депешом и реФлексијом коју је сугестирао малој Анријети издао тајну кореспонденције са Алисом Дмен ? Ви заборављате тај детаљ, стари друже. Холмс се слободно шеташе по соби не водећи рачуна, да може пробудити његовог старог друга. — Најпосле, не иде тако рђаво и ако су путеви мало мрачни, као што сам и ја; ипак почињем да се са њима упознајем. Пре свега хоћу да будем на чисто у погледу личности господина Бресона. С Ганимаром имам састанак на обали

реке Сене, на месту где је Бресон бацио његов пакет, и тако ће нам улога овога господина бити позната. У осталом, то је сцена која ће се одиграти између Алисе Дмен и мене. У противника су кратка крила, зар не, Вилсону ? и зар не верујете да ћу за кратко време сазнати Фразу албума и значење она два засебна слова Ј. и К.? У овоме лежи тежиште ствари, Вилсону. Овог момента гослођица уђе у собу и видевши Холмса, који беше узнемирен запита га нежно: — Господине Холмсе, ја ћу вас морати изгрдити. ако ми пробудите болесника. Није лепо од вас што га узнемирујете. Доктор је наредио апсолутну мирноћу. Холмс је гледаше без једне речи, зачуђен као и првог дана, али увек невероватно миран. — Зашто ме тако гледате, господине Холмсе ? Ништа? Али да . . . Ви изгледате увек да имате задње мисли .... које? Одговорите ми молим вас. Госпођица га испитиваше, нагнувши се унапред, са својим ведрим лицем, безазленим очнма, насмејаним устима и састављеним рукама. Она изгледаше толико безазлена да се Енглез најпосле наљути; приђе јој и рече тихим гласом: — Бресон се убио јуче у вече. Она понови, праваћи се да неразуме: — Бресон се убио јуче .... Заиста, никаква се промена није запазила на њеном лицу, која би открила ово усиљено претварање. — Ви сте били обавештени рече Холмс узбуђено .... Иначе, ви бисте задрхтали .... Ах ! ви сте много јачи но што сам замишљао .... Али зашто се претварати ? Холмс зграби албум са сликама, који беше оставио на суседном столу, и пошто отвори страну на којој су недостајала слова рече: — Да ли бисте ми могли казати, којим би редом требало распоредити дигнута слова, да би се добила тачна садржина цедуље, коју сте пратили Бресону четири дана пре крађе јеврејске лампе ? — Којим редом ? Бресон ? крађа јеврејске лампе ? . . . . Госпођица понављаше полако речи, као да хоће да им схвати значење. Холмс наваљиваше. — Да. Ево употребљених слова . . . на овоме парчету хартије. Шта сте казивали Бресону? — Употребљена слова .... шта сам казивала.... — Одједном, госпођица прсну у смеј: — Ту смо! Сад разумем! Ја сам саучесница крађе! Постоји иеки Бресон, који је украо јеврејску лампу и који се убио, а ја сам пријатељица тога господина. Ах! али је ово занимљиво ! — Кога сте ишли да видите јуче, на другом спрату оне куће у улици Терн ? — Кога? моју модискињу, госпођицу Ланже. Да није случајно моја модискиња

и мој пријатељ господин Бресон иста особа ? — Поред свега тога. Холмс ипак посумња. Човек се може претварати и сакрити страх, радост, забринутост и друге осећаје, али никако индиферентност, срећан осмејак и незамишљеност. Међутим Холмс јој рече: — Још једна и последњареч: зашто сте ме прошле вечери предусрели на се- * верној станици ? и зашто сте ме молили да одмах отпутујем и да ништа не предузимам у погледу крађе јеврејске лампе? . — Ах, ви сте врло љубопитљиви, господине Холмсе, рећи ће госпођица смејући се сасвим природно. Да би вас казнила нећу да вам кажем ништа, него ћете чувати болесника за време док одем до апотеке . . . . Један хитан рецепт.,.. ја идем. Госпођица оде. — Ала сам насео , прошапта Холмс. Не само да нисам ништа сазнао, већ сам се изрекао. Холмс се сети а®ере плавог дијаманта и испитнвања Клотилдиног. Зар није ово држање исто као и оно код плаве^ госпође, зар се не налазим опет међу таквим бићима, која су под непосредним утицајем Арсена Лииена и која у најкритичнијим моментима сачувају невероватну мирноћу? — Холмсе .. . Холмсе .. . Овај ириђе Вилсону, који га довикиваше и наже се над њим. — Како је, стари друже? мучиш ли се? Вилсон покрену усну, али не могаше ништа рећи. Најпосле, после тешких мука промрмља: — Не .... Холмсе . . . није то она .. . није могуће да то буде она! — Шта ми ви причате ? Ја вам тврдим да је то она 1 Само пред креатуром коју је дресирао и поучио Липен, изгубим главу и радим као буала.... Евдо сада знам целу историју албума .. . Да се кладимо, да ће у року од једног сахата Липен бити о свему обавештен. У року од једног часа ? Шта кажем! али одмах! Апотека, хитан рецепт .... све је то комедија! Холмс се брзо извуче и оде у улицу Месии где посматраше госпођицу, која уђе у једну апотеку. После десет минута ова се поново појави са неким малим стаклетима и једном Флашом завијеном у белој хартији. Али, при повратку пресретне је у путу један човек, преко сваке мере услужан, са качкетом у руци, који изгледаше као да тражи милостињу. Госпођица застаде, понуди му милостињу и продужи иут. — Она му је нешто говорила, рече Енглез. Више него сигурно, и пошто је схватио ситуацију, промени т^ктику. Напустивши младу девојку, пође за трагом лажнога нросјака. (наставиће се) с француског Милутин Т. Маркови-ћ.