Policijski glasnik

ВРОЈ 24

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 187

ДАКТИЛ00К01ШЈА И БЕРТИЈОНАЖА — ИА^НАДНО ОбЈАШЊЕЊЕ —

(СВРШЕТАК) Једино лице, које би морало бити упознато са класиФиковањем тих картона и осталим Финесама при манипулацији било би оно, које би било у јединој централи за сву Србију, овде у Београду. Тим би се, дакле, постигло и то, да у место неколиких одељења по окружним варошима, која би стала многе хиљаде, имамо само једно, у коме би се сав посао и брже и лакше могао свршавати. А оне хиљаде, које сада трошимо на одељење у Пожаревцу и које ћемо трошити за одељење у Нишу, за које, по нашем сазнању, постоји пројекат у Министарству, могли бисмо корисније употребити на друге исто тако важне полицијске сврхе. Није, ваљда, потребно да нарочито наглашавамо, од колике би тек користи било такво одељење, када би се одмах могло применити на целу земљу за цео наш злочиначки свет, у место само за осуђенике у Веограду и Пожаревцу. Отисци прстију узимајусе четири пута брже, но што се испуњава картон по Бертијоновом систему. Тај Факт не оспоравају ни приврженици друге системе, а из тога се лако даје зачључити да бисмо у централи, примењујући дактилоскопски систем, имали знатне уштеде у радној снази и времену. За пример Кемо навести дактилоскопско одељење у загребачкој полицији, где један чиновник крив. одељка аоред осталих аослова рахат врши овај посао и ако тамо годишње има преко 1000 случајева. Ова полиција даје у исто доба и леп доказ о јевтиноћи овог система. Потписатог је крајем октобра пр. године уверавао Управник загребачке полиције. а исто тако и чиновник, коме је тај посао поверен, да их је дактилоскопски систем, који је тамо у исто време и једини за идентиФиковање до тога дана за ту годину у одељењу стао само четрдесет и девет круна трошка. Како је то у грдној несразмери према нашим неколико хиљада динара за антропометријско одељење, ие рачунајући ту и трошкове око »Полицијског Гласиика!« Тај, дакле, однос у потребним трошковима не састоји се само у томе, шго инструменте за антропометријски систем стају неколнко стотина динара, а потребни материјал и средства за дактилоскопски систем само десетину динара већ као што се види и у осталим расходима, који се редовно понављају сваке године. Када се томе још дода и тај Факат, да су полиције наших непосредних суседа у Пешти и Загребу снабдевене само картонима по дактилоскопском систему и да би у случају какве потребе за констатовањем идентитета извесног злочинца са стране, ио свој прилици било потребније, да се обратимо њима, но Француској или којој другој полицији, јер су

наши странци већином из непосредног суседства, — онда се тек може закључити, колике би користи настале за нас и нашу полицију, када бисмо употребљавали дактилоскопски систем. Поменули смо ова Факта с тога, да би се добила што потпунија и правилнија слика вредности дактилоскопског система; а сада да се у неколико обазремо на резиме г. Алимнићевог чланка, ради чега смо се поглавито и нашли побуђени, да напишемо ове редове. На крају тога чланка налазе се ови ставови: „После свега што смо до сада казали о разним методама идентиФиковања и о њиховим добрим и незгодним особинама, није тешко увидети да будућа метода идентиФикације не може бити ни фотограФија, ни живе слике, ни боја очију, ни спољашњи знаци, ни антропометрија, ни дактилоскопија, већ једна комбинација свију ових метода, којој ће отисци ссрстију служити за класификацију 1 ), фотограФија и живе слике за изналажење криваца у бегству, а све ове методе скупа за шго поузданије констатовање неоспорног идеититета 8 . И даље: „Онога дана, кад ово питање буде дефинитивно региено, наше антропометријско одељење измениАе само начин класифицирања картона и у место да их класиФицира по антропометријским мерама, као што је то до сада чинило, оно ће их класиФицирати по дактилограмима. До овог дефинитивног решења било би оиасно ма шта мењати с обзиром на данашње разне системе класифицирања дактилограма и све већу тежњу стручњака, да се ово питање реши на једном међународном конгресу и да ово решење буде обавезно за сва одељења за идентиФикацију«. И реФерент париске академије наука и стручњаци, на које смо се позвали, и они, које је г. Алимпић навео, па као што се види и сам г. Алимпић, деле мишљење, да ће интернационални картони за идентиФиковање криваца бити класиФицирани по цактилоскопском систему. То је Факат, који никако не стоји у вези са питањем, да ли ће тај картон садржавати само отиске прстију или и лични опис, особене знаке, ФотограФије криваца и т. д. Када је то тако, по чему би онда било оиасно , ако би наше антропометријско одељење извршило измене у класиФицирању још сада, дакле пре усвајања интернационалног картона? Зашто чекати конгрес, који узгред буди речено, траже поглавито они, који поколебани у свом уверењу онадмоћности бертијонаже, виде све величанственије и непоречне успехе дактилоскопије, зашто чекати тај конгрес, гомилајући непотребан материјал и трошећи бескорисно велике суме ? И када већ мора настати то време, шта мисли да ради антропометријско одељење са прикупљеним антропометријским картонима, који се не могу доцније пре-

') Курзив је наш свуда.

нети на калуп овог другог са свим различитог система ? Ми мислимо, да нико не може одобрити такав поступак да се обавља неки посао са силним издацима у новцу и радној снази, и да се прикупљају подаци, за које смо сви уверени, да ће после кратког времена некорисно и неплодно почивати у архиви а да се ти исти подаци иосле усвајања новог система класиФиковања морају ионово прикупљати са више муке и тешкоћа и са новим трошковима и издацима. По нашем искреном уверењу не&е бити оиасно, ако се иромени систем, већ Ке бити трех ио интересе иолиције, ако с.е он не иромени, јер продужавати један посао за који се још у почетку види, да је ногрешно започет, за то што је тако започет, никако друкчије не може да се назове но тако. За што берлинска и бечка полиција нису сматрале за оиасно , када су пре неколико година, поред постојећег антропометријског система увели као обавезан и систем помоћу дактилоскопије, како би у низу извесног броја година сабране податке по антропометријским картонима пренели на ове последње, да би на тај начин са свим изменили ирви систем ? а ми ваљада не можемо претпоставити, да су оне мало водиле рачуна о интересима њихове струке, када су се решиле на тај корак скопчан такође са силним издацима и жртвама. Са свим је индиФерентна ствар, да ли дактилоскопски систем код нас- у Београду треба увести поред антропометријског система, и да ли га треба увести само са отисцима прстију без икаквих других помоћних иодатака, или пак заједно са подацима, који се сада уписују у антропометријске картоне као што су: Фотографија, опис личности и бележење особених знакова. Али да и њега треба увести ради класификовања картона које за сада узимамо од криваца, сматрамо да не треба ни једне речи више да кажемо ма се и огрешили о све његове друге одлике, које смо већ напред само у кратким цртама изнели. Стварии интереси наше полиције, којима смо дужни сви ми полицијски чиновници да се посветимо, упућују нас, да скренемо пажњу наших меродавних чинилаца на ова питања, потпуно убе, ђени, да тим испуњавамо своју дужност према служби, а да ли су ова резоновања у колико тачна, показаће по нашем мишљењу и најскорија будућност. Васа ЛазаревиЋ.

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО ТРИ СТУДЕНТА Од Конана Дојла Било је то 1895. године, кад нас је ток догађаја, у које нећу сада ближе улазити, нанео у једну од најважнијих и најстаријих универзитетских вароши Енглеске. За то време догодила нам је