Policijski glasnik

БК)Ј 25

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 197

Сматра се, да ће Оловидова метода у многим тачкама бити од утицаја приликом усвајања једног интернационалног система, који ће по мишљењу стручњака у неколико морати базирати и на дактилоскопији и на бертијонажи (( . На стр. 41—42 ове исте књиге исписано је од речи до речи ово: »Д-р Локар, аознати зналац антроиометрије и свих других система за идентификацију, чији су радови на томе пољу врло цењени, вели: »Главна је ствар класификација картоеа. У овоме послу ја претпостављам дактилоскопију, јер антропометрија — једина метода, која би јој се могла ставити на сулрот — има две врло велике мане. 1. да је неупотребљива за жене и недорасла лица, а то је у толико већа мана, што број малолетних злочинаца непрекидно расте, и 2. што захтева скуп материјал и велике просторије. Ово друго је, до душе, проста ствар за Париз и Берлин, али би то онемогуКило увођење система за идентиФиковаље у малим и слабо цивилизованим земљама. Не поричем никако ни тај Факт, да је бертијонажа била генијални проналазак, али држим, да би јој ипак требало претпоставити једну методу, која је много простија и која се са тога може раширити по свима државама. „БиКе од интереса да овде поменемо и мишљење д-р Миновића, судског експерта и познатог поборника Бертијоновог система (?), који је и сада још управник антропометријског одељења у Букурешту. У свом писму упућеном д-р Локару, вели он, поред осталог: »...Има већ дванаест година како се бавим дактилоскопијом. Сви ми, који се овде у Европи налазимо на челу разних одељења за идентификацију, отварамо широм врата овој методи и надамо се, да ћемо од ње у блиској будућности видети огромне корасти. Уверен сам, да би она метода, која би се служила отисцима прстију и личним описом, одбацујућп антропометријско мерење и фотографију, била најбоља метода, најјевтинија, најпрактичнија и најкориснија са сваке тачке гледишта. Данашња су одељења одвећ претрпана, јер захтевају и Фотографију, и мерења, и отиске прстију и особене знакове и т. д. што све изискује много времена за рад и велике просторе, те се с тога и ја, као и сви остали, старам, да упростим рад на томе пољу. Сви су, међутим данас сагласни о корисности отисака прстију«. »Има, међутим, и таквих представника, који пледирају за комбинацију једног система с другим; један је од њих и Др. Оловиц, чије смо мишљење раније изнелн. Већина, пак од њих тражи, да се то питање реши на неком интерна-

*) Последње реченице нема у оригиналу цитираног пасуса, већ ју је г. Лазаревић извукао из једног другог пасуса и произвољно пренео у цитирани пасус. Изгледа да овај други пасус г. Лазаревић није хтео намерно цитирати, јер ни мало не иде, као што ћемо доцније видети, у прилог његовог мишљења о данашњим методама за класифицирање дактилограма.

ционалиом коигресу, који би имао да се изјасни за један од та два система или комбинацију њихову, што би по том било меродавно за све државе«. 2 ) На ове исте стручњаке, од којих је Др. Локар Француз, Др. Оловиц Шпанац, а Др. Миновић Румун, позвали смо се и ми, само што смо навели друге пасусе из њихових радова — оне у којима су резимирана њихова мишљења — док је г. Лазаревић бирао само оне који иду у прилог д&ктилоскопији. Да би, пак, читаоци могли лакше поредити нас и г. Лазаревића, и уочити његову недоследност у овој ствари, исписујемо овде и мишљења ових стручњака, која су цитирана у нашој расправи »Бертилонаж и Дактилоскопија«. Бво шта се тамо вели: »У прилог нашег мишљења, да будућа интернационална метода мора бити комбинована нз бертилонажа и дактилоскопије, наводимо, поред онога што смо већ изложили, и мишљења неколицине стручњака на које се сам г. Лазаревић у својој књизи позивао. Тако : Др. Едмонд Локар усвомераду: Ђ Данашња. одељења идентификације и интернационални картон" изјављује ово: Очигледно је, да су и антропометрија и отисци прстију у истој мери неспособни за успешно истраживање криваца у бегству, пошто је немогуће захтевати од осумњичених, да на јавним местима допусте да им се узму отисцп прстију или мере главе. Тетовирани н особени знаци, веома драгоцени као средство контроле, исто су тако неспособни за истраживање криваца у слободи, пошто се већином налазе на невидљивим местима. Једини подаци, који су за истраживања овог рода довољни, јесу они које нам нружају живе слике. Тешко је замислити картон без живих слика, и њихово одсуство са овога може се правдати само одсуством стручног персонала". Пошто је још пстакао користи од брзог и лаког телеграфисања живих слика, Локар предлаже да будући интернационални картон идентиФикације буде комбинован из дактилоскопије, живих слика, тетовираних и особених знакова и кратких биограФСких података, што другим речима значи : предлаже комбннацију дактилоскопије и Бертилоновог система, без мерења. Ј едан други, исто тако признати стручњак, г. Н. Миновић, судски лекар и шеФ одељења за идентиФикацију у Букурешту, вели ово: (ПЛСТАВИЋЕ СЕ) Д. Ђ. А.

2 ) Норед мишљења ових стручњака, г. Лазарсвић је још цитирао п мишљење Др. Отоленги-а, професора судске медицине на универзитету у Риму, чији резиме гласи : (( Али држим, да би ипак била потребна унија између дактилоскопије, личног описа и фотографије, према инструкцијама Бертијона, великог иницијатора научне системе за идентификовање у полицији 15 .

ПОУЧНО -ЗАЈзАВНИ ДЕО ТРИ СТУДЕНТН Од Конана Дојла (НАСТАВАК) — У оној тамо код прозора. — А, тако, у оној код малог столића. Сад можете ближе прићи. Ја сам готов са испитивањем простирача. Сад ћемо да разгледамо столић. Како је човек радио, о том већ не може бити сумње. Он је, ушав у собу, парче по парче хартије узимао са писаћег стола и преносио на столић код прозора, јер је одатле могао да пази у исто време и на ваш повратак кроз двориште те да се благовремено изгуби. — Али у томе није могао успети, јер се ја нисам вратио кроз двориште, већ на позадни улазак. — Да, да ! Али ипак је он тако мислио, јер је рачупао, да ћете ви доћи кроз двориште. Покажите ми сад, молим вас, та ваша три табака хартије. Професор их предаде мом нријатељу, и он их дуго разгледаше лупом. — Ни једног отиска прстију ! Ја сам нагађао, да је кривац приликом резања плајваза графитом запрљао палац десне руке и да ћемо на којој хартији наћи тачан отисак његовога палца, али ништа не могу да нађем. — Дакле, узео је овај табак где је почетак и преписао га је. Колико је за то требао времена. Ипак, најмање четврт сата. Затим га је бацио, па је донео доуги. Код њега је дошао до половине, и тада је услед вашег повратка морао врло брзо да побегне, — врло брзо, јер није имао ни толико времена да врати хартије на своје место, како ви бар то не би приметили. Да ни сте чули какве журне кораке, госнодине професоре, кад сте отварали спољашња врата ? —- Не, ништа нисам чуо. Холмс за тим иснитиваше дрвене отпатке од плајваза, који су се налазили на столићу. — Добро; он је необично брзо писао, плајваз му се скрхао и морао га је зарезивати. То је интересантно, Ватсоне; плајваз није био ни мало обичан. Био је дебљи него обични плајвази, врло мек н из Фабрике Јохана Фабера. Дрво је било затворено-плаво обојеио, а име Фабрикантово утиснуто је сребрнастим словима. Остатак плајваза не може бити већи од једног и по цола. Потражите тај плајваз, господине проФесоре, па ћете наћи и вашег човека. Да би вам било још лакше, додаћу вам, да је имао повелики, врло туп ножић. Научник начини израз лица мало комичан, чудећи се, одкуда је Холмс нашао толико цодатака. — Остале тачке, по нужди разумем, рече он иотом, али нећу целу ствар да Затнм показа један отпадак дрвета од плајваза, који је дотле био баш на ивици столића. На њему су се видела два слова NN.