Policijski glasnik

СТРАНА 198

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 25

— Појмите ли ово ? — Не. још се и сад бојим. — Ватсоне, шта мислиш да значе ова два NN ? То је завршетак једнога имена. Познато ти је, да ЈОНАИК РАВЕК има најчувенију Фабрику плајвазова. Сад ти је, сигурно јасно, да је заостало на плајвазу још само «ЈОНА» те се према томе може ценити колико је парче плајваза остало код сопственика. За тим подиже столић и окрену га да га посматра ирема електричној светлости. — Надао сам се да је писао на танкој хартији и да је на политури стола остало каквих трагова, али од тога нема ништа. Одавде не можемо ништа више да сазнамо. Да нрегледамо садг« писаћи сто. Ова грудвица црнкасте земље биће сигурно она о којој сте нам говорили, господине проФесори. Споља је без икаква облика, алиизнутра, као што видим има пирамидални облик. Као што сте приметили, у грудвици се налазе и неке пилотине, струготине или тако нешто слично. Заиста, ово је интересантно. И к томе још зарез на писаћем столу — прави зарез. Почиње се једном греботином и завршује се рупом. Ја сам вам веома захвалан, господине професоре, што сте ми поверили овај ретко интересантан случај! Вечито студирање и претурање листина по библиотеци већ су ми мало замрачили ум. Баш ми је добро дошао овако тежак случај, да се мало разонодим. Сутра ћу моћи освежен отићи у библиотеку. А куда воде ова врта ? — У моју снаваћу собу. — Јесте ли били у њој, од како се овај догађај случио ? — Нисам; био сам само у овој соби, па сам одмах отрчао к вама. — Радо бих само бацио поглед у вашу спаваћу собу. ПроФесор отвори врата и ми уђосмо у једну одају укра т чену енглеском готиком, још док се тај стил није преобразио у неприродне Форме доцнијега времена. — Како дражесна, старинска соба ! хоћете ли, молим вас, да причекате за један часак док ја прегледам патос. Не, нема ничег да се види. Чему служи ова завеса ? Сигурно вешате иза ње своје одело. Кад би се неко овде хтео сакрити, могао би то учинити само иза завесе, јер је кревет и сувише ннзак, а орман за одело и сувише мали. Ваљда се нико није ту сакрио ? Кад је Холмс подигао завесу, приметио сам на њему да се нечему изненадио. Али у ствари за завесом је било три до четири пара одела, обешена о један чивилук. Холмс се повуче натраг и на једанпут се саже ка патосу. — А, ха, шта је ово овде? узвикну он. Нашао је опет једну црнкасту грудвицу блата, која је у унутрагнњости била пирамидално издубљена, те је поче посматрати према електричној светлости. — Ваш посетилац изгледа, није био само у вашој соби за рад, већ и у спаваћој собп, господине проФесоре! — Шта је овде могао тражитп ? — Изгледа, да то није тешко објаснити. Ви сте се вратили неочекиваним путем, тако да вас није могао пре при-

метпти, док нисте већ били на спољним вратима. Шта му је било остало ? Брзо је скупио све што би га могло директно одати, и побегао у вашу спаваћу собу, да би се тамо прикрио. — За име Божје, господине Холмсе, па ви мислите да сам ја тога несретника могао ухватити за све време док сам се са Банистером објашњавао ? — Тако ја мислим. — Онда има још једна могућност, господине Холмсе. Јесте ли видели прозор моје спаваће собе? — То је прозор са три гвоздене шипке, које су довољно једна од друге удаљене, да би се у нужди човек могао кроз њих провући. — Са свим право. Прозор гледа у један угао дворишта, који је довољно сакривен. Тај је човек могао ући и овим путем, кроз прозор, а после изаћи и кроз врата, кад их је видео незакључана. Холмс нестрпљиво махаше главом. —• Нећемо тако непрактично да мислимо, одговори он. Ако сам вас добро разумео на горњим басамацима станују три студента, који више пута дневно пролазе поред ваших врата? — Јесте, то је истина. — А сва су тројица пред испитом ? — Да. — Сумњате ли на једнога више него на другога или трећега? ПроФесор се устезао са одговором. — То је врло деликатно питање, одговори он најзад. Не исказује се тако лако сумња, која се не може поткрепити разлозима или доказима. — Дакле, чујмо само сумњу. Ако је само разложна, ја ћу се побринути за доказе. — Онда ћу вам укратко описати карактере ове тројице становника исте куће. Најнижи, по спрату, зове се Гилхрист, вредан је ђак и добар гимнастичар; члан је студентског јахачког и крикетског клуба и већ је добио и н|1граду у опкладном трчању и скакању. То је леп, развијен млад човек. Отац му је био познати барон Јабец Гилхриц, који се услед разних шпортова са свим руинирао. Мој је ђак остао у приличној сиротињи, али он је сад врло вредан у раду и од њега ће моћи што год бити. — На другом спрату станује Индијанац Дуалат Рас. Он је миран, јако повучен човек, као што су већина његових сународника. Он р међу првим ђацима, али, наравно, да му је грчки језик слаба страна. Но он ради поуздано и систематски. — На највишем спрату налази се соба Мила Ларена. Он је у стању да изведе сјајне радове — кад у опште што год ради. Он је свакако један од најинтелигентнијих студената на целом универзитету, али врло ћудљив, растројен и несталан. Још у првој години због једне неозбиљне ствари био је отпуштен. Све је време био необично лењ, те и поред све своје даровитости мора са забринутошћу да дочека испит. (наставиће ое) Превео о немачког Д. В. Вавић.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I. Суд општине планиничке, актом својим Бр. 934. пита: »Позван законом о општинама, дачува и потпомаже општинске интересе, суд општине планиничке у срезу бољевачком, моли уредништво »Полиц. Гласника", да му изволе у свом наредном броју дати следеће објашњење: У овој општини, а по условима прописаним од стране општ. одбора. издата је касапница и салана за ову год., под закуп. Поменутим условима, а на основу § 370. казн. зак., и уредбе о касапницама, арендатору касапнице загарантовано је: „да сем њега, нико други не сме клати стоку и месо продавати. Земљорадничка Задруга неће смети да коље стоку и да месо продаје својим задругарима, већ само могу делити на череке а ако противно ради примениће се и на њу § 370. казн. зак. (тач. 5. услова). Механџија може продавати печеног меса, али сировог мора купити од арендатора касапнице. Механџији одобрава се, да може у својој радњи годишње заклати: пет брава ситне стоке, два брава дебљих свиња, и два прасета од по 8—-10 кила. Може и више заклати у својој радњи, али само по логодби и одобрењу арендатора, а без одобрења не сме, (тач. 0. и 7. услова)«. И на основу оваквих услова, касапница и салана у овој општини уступљена је арендатору за 40Г05 динара. У овој општини постоји Земљорадничка Задруга, која има једно одвојено одељење за набавку средстава за потрошњу — потрошачкп одељак, и тај одељак од почетка месеца маја т. г. почео је да коље стоку и месо продаје задругарима на мања парчета од черека и на добит, што и данас чини. Механџија овд., за своју радњу коље стоку без да се придржава услова. Поводом овога арендатор касапнице и салане, тужио је овоме суду и потрошачки одељак и механџију, и тражио је, да им се оваква радња забрани и да му накнаде штету, јер у противном придржавајући се услова он одступа од закупа. Суд општине планиничке налази, да је овакварадња потрошачког одељка планиничке Земљ. Задруге и механџије противна како § 370. казн. закона, тако и уредби о касапницама и условима касапске аренде, па пре н« што би се упустио у расправу овога питања, пита: 1., Сме ли потрошачка задруга, да коље стоку и месо продаје својим задругарима на мања парчета од черека и на добит, а на штету општине, кад је у овој општини издата касапница под аренду? 2., Има ли права механџија, да у својој радњи коље стоку и преко оног броја, који му је од стране одбора — условима одобрен а без одобрења арендатора касапнице ?!