Policijski glasnik

.СТРАНА 380

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 48

РЕОРГАНИЗАЦИЈА ППЛИЦИЈЕ У ФРАНЦУСКОЈ

(СВРШЕТАк) * * * У смислу овог мишљења одпеђена је прва секција удружења да, с обзиром иа разне предлоге и мишљења у току дискусије, Формулише закључке о реорганизацији полиције у Француској, и она је у овом циљу одржала неколико седница под председништвом професора г. г. Гарсона и Поатвена. У секцији је сукцесивно претресано нитање и о административној (и пољској и варошкој) и о судској полицији, и као основа првој постављен је овај принцип: )> Одржање реда и јавно? мира на целој територији дужност је државе. Према овоме. њој ириаада ираво да, с обзиром на важњ)ст и карактер сваког места, врши директно, иотиуно или делимично, иолицијске атрибуције иредвиђене §§ 2. и 3. чл. 97. зак. од 5. априла 188к. год. или да их делегира оиштинским аредседниг^има иод резервом и условима тачно одређеним.« Поред овог основног принципа, за административну полицију изражене су још и ове жеље: 1. да се број жандармеријских бригада увеКа, и 2. да Парламент што ире усвоји законски иредлог о стварању иокретне окандармерије, те да се у будубе сталне жандармеријске бригаде не удаљују из места резиденције. Поводом овим нрофесор г. Гарсон још је предложио, да се шефовима жандармеријских бригада повери вршеље судске полиције, и овај је предлог једногласно усвојен, а проФееор г. Поатвен, додирујући питање о д.оказној вредности записвика. које састављају Официри судске полиције, био је мишљења да прописе о њима треба модиФиковати у том смислу, да они вреде само као проста обавештења, и да се, као таква, могу нападати свима доказним средствима. И ако су сви чланови секције били сагласни са овим мишљењем, ипак у овом смислу нису донели никакву одлуку само с тога, што ово питаше није било додиривано приликом главне дискусије. За аољске чуваре секција је Формулисала ниже изложени текст, и изјавила жељу да га што пре види озакоњеног: »Свака сеоска општина мора имати иајмање једног пољског чувара. кога ће постављати општински председник по одобрењу окружног начелника, и чија плата не може бити мања од 500 динара на годину. За пољске чуваре могу се поставити само она лица, која су служила војску, а при том су здрава, добро развијена, писмена и млађа од 65 год. При свем овом може се допустити, да две или више општпна, са малим бројем становништва и малом територијом, пздржавају заједнички једног пољског чувара. Ако општина не би била у стању да издржава пољског чувара без специјалног

приреза, даће јој се субвенција из окружног буџета под условима који се законом утврде. Овај издатак биће обавезан за округ. Ако би и округ, у овом циљу. морао прибећи специјалном прирезу, даће му се субвенција из државног буџета. опет под условима који се законом утврде. 3а градску административну аолицију, а у смислу изложеног осповног принципа, секција желн: 1. да у свакој општини, којаје образована декретом у Форми реглемана јавне администрације, окружни начелник врши исте атрибуције, које су додељене ронском преФекту законом од 5. априла 1884. године; 2. да у осталим оаштинама иредседници вргие ове атрибуције као иредставници државне власти и иод надзором више администрације, и 3. да окружни начелници могу одузети од оиштинских иредседника, мотивисаним решењем. вршења ових атрибуција највише за месец дана, а министар унутрашњих дела за три месеца Полицијску власт, моментано одузету од оаштинског иредседника, вршиКе окружни начелник или јавни службеник кога он одреди. Поводом овога проФесор г. Поатвен предложио је: а) да општински председници, у времену за које су у изложеном смислу суспендовани, задрже своју реглементарну власт, у колико она не би била у опреци са наредбама окружног пачелника, и б) да се преФекторалне наредбе, издате за ово време, могу опозвати само од стране окружних начелника. У погледу реорганиаације персонала варошке полиције, секција је изразила ову жељу: »За скуп више општина, у којима би полиција била организована у смислу чл. 104. и 105. зак. од 5. априла 1884. год. требало би Формирати једнообразни и јерархијски организован спомоћни персонал (секретари, инспектори, подинспектори, бригадири, подбригадири и разни полицијски агенти), који ће бити на расположењу министра унутрашњих дела и корисно се употребљавати према потребама службе. Трошкови, предвиђени државним буџетом за овај циљ, поделиће се између државе и интересованих општина на основи која ће се законом утврдити. Судска аолиција била је предмет живе дискусије. Г. Гарсон је, пре свега, тражио, да се она сасвим изузме из надлежности министра унутрашњих дела и преда министарству правде, критикујући овом приликом дуализам изазван стварањем покретне полиције. У вези са овим г. Гарсон је предлагао стварање локалне и иокретне централне аолиције, под влашћу министра правде. Прва би била концентрисана у среским местима, и састављена из једног или више комесара, који би се налазили поред прокуратора републике, и чија би се надлежност простирала на целу среск\ т територију. Чиновници ови имали би двоструку мисију:

1. да врше званичне истраге по наређењу прокуратора републике, и 2. да, по захтеву истражних судија, врше полицијска истраживања. Поред овога, они би надзиравали пољске чуваре у обављању њихових судскополицијских функција. Мимо ове сталне лок;1лне полиције, потребна је и централна покретна полиција, коју би састављали комесари, надлежни за целу територију републике, али чија би резиденција била у варошима, у којима постоје апелациони судови. Чиновници ови били би искључпво потчињени генералном прокуратору. Предлог овај изазвао је живу дискусију, поводом које је секција понаособ решавала о овим предлозима: 1. Треба ли организовати оашту аокретну иолицију, која би зависила од министра аравде? Са 6 против 2 гласа одговорено је: да треба. 2. Је ли иотребно организовати у среским местима комесаре са судско-аолицијском надлежношћу ? Предлог овај усвојеи је са 5 против 2 гласа, један члан секције уздржао се од гласања, и 3. Хоће ли ови локални комесари зависити од министра иравде? Са 6 против 2 гласа одговорено је: хоАе. Д. Ђ. АлимпиЂ. МОДЕРНИ АМЕРНКАНСКИ СИСТЕМ ПОПРАВКЕ ОСУЂЕНИКА

(СВРШЕТАК) Истовремено са подизањем модерних „КеГогта1;огу-8сћоо18 в продрла је и мисао са »КеГогта1опе8 к . Прве су сада готово свуда уведене, па су често биле и прелазна тачка за „КеГогтаЈогЈев". Последњих има у мањем броју, али поједине државе сада их увелико подижу. Поправни заводи („КеГогтаЂонез) јесу средина између правих казнених завода и поправних школа (КеГогт-8сћоо18 <( ). Они су од обојега узели битне елементе, и само познавање обе ове врсте даје могућности разумевању ове новине. Поиравни заводи имају поиечега заједпичкога са правим казненим заводима. Смештање у зграде са ћелијама, решетке по прозорима и излазима дају лако познати, да се ту има посла са испаштањем казне за извршено неправо. Код поправних школа свега тога нема, као ни високих зидова који опаоују завод. Озбиљност живота и одузимање слободе показују се у поправним заводима са свим у друкчијем ви Iу него код поправних школа. Шпорт и игра последњих отпадају готово са свим. Принуда и притпсак много су јачи, јер овде нису за казну недорасла деца, већ без мало зрели људи, који су подвргнути строгом, и озбиљном лечењу у циљу поправке и постигнућа социјалне прилагодности.