Policijski glasnik

ВРОЈ 48

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИЈК

СТРАНА 381

Тамне стране „аШе рпзопа" и „соип1;у ја118« са свим су отклоњене. Посетилац поправних завода неКе наићи на луксуз, који влада у многим казненим заводима за робијаше. У поиравним заводима нема ни мало подражавања »јаИз® у погледу недовољности регулисања рада, оскудице изоловањаили нечистоКе. У обе ове врсте казнених завода обзир на васпитање и поправку долази у позадину. Друкчије је пак са поправним заводима, који у том погледу стоје на истом земљишту као и поправне школе. Ово последње двоје имају много чега заједничкога. Истакли смо, да у поправним заводима не влада она потпуна слобода васпитних завода какву често сретамо у КеГогт 8сћоо1а. Али обе групе завода имају једнаку основну тенденцију поправке и васпитања. Те мисли су у исто време и темељи уређења завода. Тако се да и разумети што се полаже велика важност на добро владање, школску наставу и занатско образовање. Неодређено време држања злочинца у заводима разно је нормирано, а условно отпуштање налази се у обе врсте завода. И поред разних предовољстава, за које у поправним заводима има да се захвали васпитном циљу, ипак »КеГогта1;опе8 с< ни најмање нису омиљене у злочиначком свету. Мирно бављење у хумано уређеном казненом заводу много се више допада злочинцима. У поправном заводу злочинац не може да пусти на вољу својој индиФерентности. Он мора да се упре свом својом снагом, да задовољи постављане захтеве, те да не би остао интерниран до највеће мере неодређенога трајања осуде. Американски поправни завод има у целом свом карактеру извесних момената, на које смо навикли да их иалазимо у каквојвеликој Фабрици, у каквој касарни или у каквој школи. Од првога имају у себи многи американски казнени заводи са својим огромно опсежним радовима. Многи занатски и индустријски радови обављају се по најновијим методама и уз припомоћ најмодернијих алата и средстава. На касарну подсећа строго војничка дисциплина тачно регулисано време послова за сваки сат преко дана. Марширање и јављање је војничко, а и редовна егзерцирања и гимнастичка вежбања врше по војном начину. Карактер школе у свима поправним заводима неоспоран је. Настава се предаје за духовно и занатско образовање, испити се редовно одржавају, а приређују се и утакмице за награду. Циљу. душевнога и моралнога образовања служе и библпотеке, моралне поуке и религиозна утицања. Цео завод има једини цпљ, да из једне социјалне штетне индивидуе начини корнснога члана друштва и ваљанога грађанина државе. Далеко би нас одвело да у детаљама износимо рад, ред и поступање у поправним заводима, пошто то и није циљ овим редовима. Да бисмо само дали читаоцима блнжу п јаонију општу слику тих завода и духа који у њима влада,

нека им послуже ова два документа из живота једнога амерпканскога поправнога завода, те да мало боље схвате односе које владају у тимдалеким земљама. Дугогодишњи директор поправнога завода државе Мазахузета у Конкорду, по имену Скот, новембра месеца 1903. године напуштао је тај завод, да би заузео далеко угледнији положај директора поправнога завода у Елмиру. Његова омиљеносг била је једнака како код чиновника, тако и код питомаца, а п односи између њих били су срдачни и искрени. За то су питомци умолили заступника директоровога, да могу узети опроштај од досадањега директора и да му могу иредати једну успомену. Обоје буде одобрено, с тим да за ово друго може сваки питомац само најмањи део своје зараде да употреби као прилог за куповину поклона. За прикупљени новац купио је један чиновник у Бостону једну иглу за напрсје. Тај је поклон предат бившем директору на свечаном скупу који је приређен за растанак, а сем тога упућена му је и јрдна адреса, коју су потписали сви питомци завода. Она је гласила овако: »Конкорд, Мазахузет, 29. новембра 1903 Директору Поправнога Завода државе Мазакузет. Господину ЈозеФу Скоту. Драги пријатељу! Ми иитомци хоћемо овим да изразимо своје жаљење, што нас хоћете да напустите. Много би било, кад би сваки од нас тражио напосе да говори с вама. За то смо изабрали овај пут (писмену адресу) — са благонаклоним одобрењем заступника господина директора — да вам изразимо своју захвалност. У недељу, 18. октобра, запрепастили сте нас све господине, директоре, кад сте нам саопштили своју намеру да хоћете да нас напустите. Ми смо вас замишљали вечито у поправном заводу државе Ма • захузет, али ви одосте и остависте нас изненада. Када сте, господине директоре, ступили на говорничку трибину и известили нас о своме напуштању дужности, ми смо били као громом поражени. У еали је настала тишина као у гробу. Ако сте нам погледали у очи, нисте могли' ништа друго приметити него жаљење од срца близу хиљаде ваших питомаца. Да сте могли загледати у нашу душу, нашли бисте, да смо ми сами себе питали, да то није нашом кривицом што нас наш пријатељ оставља. Тада још не знадосмо за што сте учинили тај корак. Али откада смо сазнали. да сте одређени за управника још већега завода, и ми смо осетили, да вам је дужност, да се тога места примите. Како је унапређење тај повод да одлазите, то се ми питомци осећамо дужни да вам пожелимо срећу, вама, који нам је толика добра учинио. Ми ћемо вас се зажелети и убрзо ћемо осетити празнину, да нам нема нашега драгога директора. Допуштење да можемо с вама говорити, дало нам је поуздања у осећању да сте ви наш пријатељ. И ако су ваша наређења морала бивати стриктно извршивана, инак смо осећали према вама

најискреније поштовање, а ако нам је допуштен тај израз, можемо рећи, да сте нам свима били отац. Изабрали смо један мали поклон, који вам предајемо, господине директоре, као мали знак поштовања. То је једна игла за напрсје, и колико вас ми познајемо, тврдо смо уверени, да ћете је примити — не због њене праве вредности, већ као знак наше љубави и поштовања. Ми сви скупа желимо вам среће и успеха. Ваши искрени пријатељи <с По том следују потниси око 900 до 1000 питомаца заводских Та је адреса оштампана и у заводском недељном часопису »Оиг Рарег". У њему се налазе и говори који су држани ириликом свечаности која је давана у част растанка са директором Скотом. У тој су с.вечаности учествовалн сви чиновници и свп питомци. У име питомаца држао је један млади затвореник овај говор: »Господине директоре, пречасни господине свештениче, господине заступниче и другови ! Кад је неко намеран да се крене на далеки пут или да се одвоји од пријатеља, с којима је био дуго у тесној вези, онда је ред, да му ти пријатељи оду и рекну збогом, да му пожеле срећан пут и среће и успеха у будућем раду. Тако смо се и ми сакупичи овде вечерас, да пожелимо збогом вама, господине директоре, којистетако дуго с нама и међу нама деловали, и да вам, пре но што одете, пожелимо велика успеха на будућем пољу вашега рада. Ја сам изабран, и на мепе је пала та лепа, али и жалосна дужност, да вас поздравим у име свију својих другова. Рекох »лепа дужност' < , јер је заиста за сваког од нас права радост, да сте унапређени заслужно за свој верни и неуморни рад. Али је с друге стране за нас »жалосна дужност" да речемо збогом ономе, кога тако волнмо и кога смо научили тако да ноштујемо, као што је то са вама случај: љубав и поштовање наше то сте ви задобили својом пријатношћу, доброгом и хуманитетом. Као доказ љубави и поштовања, које сваки од нас гаји према вама, имам велнку част да вам предам ову иглу и ову адресу са потписима свију нас, као знак сећања на ваше младиће у поправном заводу државе Мазахузет. Па и ако ви одлазећи остављате нам само лепу успомену на вашу прнјатељску и добру душу, ми се ипак надамо, да кад вам ова мала успомена баци ваше мисли у прошлост, да ће вам изазвати радосно осећање: да ваш рад није био узалуд и да се ваше поуке никада не заборављају. А сада, пошто сте намерни да нас оставите, и пошто је за нас куцнуо час растанка, наше се мисли управљају небескоме оцу, чије бодро око зна све наше мисли, речи и дела. Ми га на коленима молимо, да вас на вашем путу прати, да вас чува и да вас својим благословом и у будућности обасипа, као што је то и до сада чинио. Молитву оних. који су данас овде сакупљени да вам кажу збогом, услишиће