Policijski glasnik
БРОЈ 1
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
СТРАНА7
прод,ато, него само у границама премера, који, таппја предвиђа. Кад је поводом овога нонова премерено ово земљиште видело ое да, је првим премером изостављен известан део овога земљишта, јер оно износи много већу просторност него ш-то тапија предвиђа, Сад настаје питање: коме треба оставити онај део земљишта, што првим премером није обухваћен — пређашњем сопственику или купцу?« — 1 На ово питање одговарамо: Кад се из објаве и таппје види, да је према граничарима — суседима — продата цела нарцела, и да је купац ово имање уживао већ 6 година, онда се с обзиром на право државине мора узети да је цела парцела новога купца. Ако би пређашњи соЛтвеник налазио да је његова, треба тр да докаже редовним грађанским спором. Ако би без тога покушао 'да уђе у имање, треба га казнити као самовласника — § 375 а кр. зак. VI Један полицијски чиновник пита: По § 20. механске уредбе, ираво на радњу механску даваће се само нашим поданнцима: Пре]ба овако јасној законској одредби изгледа да страни поданици не могу бити механџије' и кафеџије, па ипак ја знам неколико Аустро-угарских и турских поданика, који су добили ово право. Да ли им овако издата права вреде или не ?« — 11а ово иитање одговарамо : §. 20. уредбе механске истина гласи онако, како је напред изнесено, али он се односи и важи само.за поданике, оних држава, са којима Србијф^ема уговора. За поданике, пак, онихдржава, са којима Србија има трговачке уговоре он^не вреди, јер према овим ^уАворима поданици једне од уговарајућих страна имају права да се баве свима пословима на земљишту друге уговорне стране, кад само испуне услове, који се н од самих држављана траже. Ближе рећи, њима се не може ово ираво начелно порицати, како је учињено §. 20. поменуте уредбе, али им се ипак не мора дати кад год власти нађу, да неко од њих не заслужује то из ових или оних обзира и разлога, као год што се оно може одрећи и српским држављанима, пошто власти ова права дају по својој оцени и увиђавности, управо пошто наређења § 17. исте уредбе остављају властима право да оцене: може ли неко бити добар механџија или не. Ако је неко већ добио право, не може му се одузети докле не наступе случајевн, које предвиђа мех. уредба.
СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ ТРАЖЕ С Е Новицу Вулића, бив. ооуђеника пожаревачкаг казненога завода, родом из Миду-
товца, ореза тротеничког, коме ое не зна меото пребивања, тражи наче.шик ореза тротеничког депешом Бр. 18.2 50. Траженог треба оировеоти поменутом начелнику.
Василије М. Ђорђевић, бив. памуклијаш из Леоковца, 28. прошдог меоеца побегао је из окружне врањоке боднице, где је био упућен на пооматрање. Обраћа се пажња свима вдаотима да га потраже и пронађеног <}рроведу начедотву округа врањског с позивом на депешу Бр. 1 8.644.
Живојина Марјановића, коцкара, који има да одговара за разбојништво, тражи начедство округа нишког депешом Бр. 26.7 47. Пронађеног треба опровести номенутом начедОтву. КРАЂА СТОКЕ Поћу између 12. и 13. прош. меоеца украден је један коњ Јакову Радињићу, земљодедацу из Пара, ореза гружанског. Коњ је матор 3 године, ддаке доратаоте, цветаот, у обе задње ноге нутаот, са жигом «К". Акт начедника среза гружанског Бр. 2 4.415.
И 3 ПОЛИЦИЈОКОГ АЛБУМА До сада омо унозиади јавност са већином наших коцкара и варадица изнооећи у нашем дисту њихове ФотограФије са биограФијом. Ведики део тих коцкара надази ое оада у београдоком и пожаревачком казамату, због ра-
Адам. Исаидовић „Чакар"
зних здочина. Парочито је 1906. година бида ((Несретна" по наше коцкаре. Те оу годиие поред оотадих отирављени у београдоки казамат браћа Ускоковићи са својим отрицом Стани-
шом, ((Јагодинче®, в Тобџија", „Гишица", «Крагујевчанин" и многи други. Нешто цариноки рат, а нешто неродна година нагна.ш оу тада ове коцкаре и на вршење здочина, што они чине ретко. Ади поред ових познатијих коцкара постоје још неко.шко, о којима јавност није упозната тако добро, и који нису мерени и фотограФисани у нашем Антроиометријском Одељењу. Међу те коцкаре додазе и ова двојица Адам Исајиловић звани „Чакар" и Мирко Ранковић звани „Азаљац". Ова два нераздвојна друга ухваћена су у вароши Смедереву у другој подовини месеца новембра прошде године и кажњена са по деоет дана затвора због скитње. 'Гом придиком начедство их је Фотографисадо и ФотограФије
Мирко Ранковић „Азањац"
посдадо овом уредништву. Мирко је но издржању затвора пуштен, а Адам је спроведен начедотву округа пожаревачког, код кога има да одговара за крађу новца. И Адам и Мирко до сада су безбројно иута иотупно кажњавани, а и судски су ос.уђивани због крађа. У 1 905. години заједно су одговаради код начедника среза бедичког за крађу новца. . Њихово гдавно занимањо је вршење крађа по вашарима и жегезничким возовима, а најрадије ое баве у окрузима: оме (еревском, пожаревачком и моравоком. Адам је родом из Београда, стар 32 године, средњег раста, очију, обрва и косе пдаве, а Мирко- је стар 40 година<, средњег раота, косе и бркова смеђих. У 3. броју надпег диота од прошде године изнеди смо ФотограФију Адамову, која је из његовог мдађег доба, и која ниј^ верна његовом оригинаду. Овом ири.шком изнооећи и Адамову и Миркову најновију Фотографију, скрећемо пажњу свима вдаотнма, а и приватнима, да добро пазе на њих и да их се чувају, а ако знају за какво њихово здочино дедо, да то одмах доотаве најбдижој подицијској вдаоти иди уредништву овога диота.
/