Policijski glasnik

ВРОЈ 16.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 125

њено дете, па ово и усинио. Његова је мати побегла још пре 17 година из Хартманица и од тада се ништа више није знало о њој. Рикер-Фернолдо био је врло омиљен код својих другова и учитеља у вртарском заводу у Оранијенбургу. и налазио је топла пријема у многим Фамилијама. У јулу месецу 1906. године био је опет у Оранијенбургу и бавио се неколико дана у гостима. Ту се жалио својим познаницима, како нигде не може да нађе мир а и одмор а. У његовим жилама тече циганска крв, која га гони у даљину. Хоће да отпутује у Америку. Млади је човек покушао и у Оранијенбургу да набави новаца за подвоз. Из Оранијенбурга отишао је у Тријер, где се такође врло мало бавио. За тим је сео у воз и у путу извршио разбојничко убиство. Државни тужилац Брендлер износи врло карактеристичан напис у » РНалга! с1ег Ое§е1Т№аг(; с( (»Ете Уегћгесћег1аиЉа1т (( ) о убицама лајпцишког чнновника осигуравајућег друштва Хартмана, о Арну Хофману и Францу Блеху. Та је мала скица и за то од особитог значаја, што садржи ретко опсежан поглед у живот, мисли и осеКаје великих злочинаца. Арно ХоФман рођен је новембра месеца 1877. године у Лајпциг - Ројдницу; био је једанаесто дете од дванаесторо деце имућнога штампара. Као дечко крао је своме оцу новац из касе и у школи је разбијао пултове ради крађе. Један непознати човек дао му је у купатилу за пливање књиге неморалне садржине, те је се пре времена одао полним сношајима и перверзитету. После грађанске школе учио је у Лајпцигу трговачку школу и постао трговачки шегрт. Због поткрадања у радњи отпуштен је из службе. Отац му је за тим нашао место у Цириху, где је продужио свој порочан живот, нарочито у бурдељима; ради;подмирења потреба за живот вршио је краће у трговини. Опет — 1897 — буде отпуштен. Отац га је снабдео новцем, те ХоФман поче путнички живот. Ишао је у Италију, Сицилију, Француску и Швајцарску. У Паризу је живео од крађа по хотелима, кад му се испразнила путничка каса. Кад се вратио у Цирих био је осуђен на две године у заводу за принудни рад (Агће^бћаив) због крађа које је извршио у октобру месецу 1897. године. Како се у заводу врло добро владао, био је већ у Фебруару 1899. године отпуштен из њега. За тим је морао сгупити у радњу свога оца, да ради њему на очима. Ту је понова почео раскалашно живети. Имао је необично јак и перверзно упућен полни нагон, и трчао је за полним сношајем »као каква животиња«, што је сам имао обичај да каже. У алкохолу је мало уживао. Новац је волео да расипа, а и да га даје сиротним друговима и просјацима. За позориште и концерте није имао никакве воље. Још у време кад је био шегрт био је полно заражен. После бављења у очевој радњи напустио је Арно родитељску кућу, добивши од оца 1800 марака као последњу потпору. За кратко време страћио је новац иа путу по Хамбургу, Берлину, Бечу и Будимпешти. Отац му опет нађе место за волонтера у магдебуршком осигуравају-

ћем друштву у Лајпцигу. Посла пола године, 1. априла 1900. године, добије место с платом шеФа бироа у Филијали истога друштва у Песнеку. Пошто му је у том умро отац , Арно напусти своју лепу службу, у Лајпцигу украде своме брату из касе 1400 марака и хтеде да се у Антверпену са једном проблематичном женском укрца за Бразилију, али буде затворен. У новембру 1900. године буде уЛајпцигу осуђен нашест месеца затвора. Кад је отпуштен из завода обновио је свој скитнични живот по скоро половини Европе. живећи искључиво од крађа по хотелима. Ухапшен у Бечу упознао се са Францом Блехом, који је био по занату бравар и монтер. Оба су се нова познаника необично брзо и јако спријатељила. И сексуалну везу склопили су међу собом. Најпре је Хофман у Готи осуђен на две и по године робије, а Блеха по том у Бечу на осам месеца затвора. ХоФманје опет био пре времена пуштен из казненог завода. У децембру 1903. године потражи ХоФман опет Блеху у Бечу, те су ту до почетка јануара 1904. године извршили читав низ опасних крађа. По том се кренуше на један велики посао у Лајпциг. Хтели су да обију касу магдебуршног осигуравајућег друштва у Лајпцигу, чије је прилике ХоФман отпре врло добро и тачно познавао. Он је зато и план начинио. Тадашњи чиновник осигуравајућег друштва Хартман требао је да буде увучен у једпу клопку, да буде отрован, не би ли му се узели кључеви од касе, које је увек собом носио. Тако сад већ видимо та два покварена неваљалца и пред планом за убиством. У Лајпцигу су најмили меблирану собу код једно наглуве жене, којој је муж седео у затвору. ХоФман је и пре једном код ње становао. С једне стране собе, коју су најмили два друга, становала је једна Фабрична раденица, а с друге један брачни иар. Блеха оде у канцеларију осигуравајућег друштва и каже Хартману, како хоће да осигура некога. По том га позову телеФоном у панорамаресторан. Хофмпн је узео лашно име Вернер и изигравао је као да хоће да осигура једнога Фабриканта из Гауча на 20.000 марака. После канцеларијскога времена намамише Хартмана у свој стан. Хартман се полакомио на изглед за добрим провизионом, те је лако све поверовао. Испричано му је, како ће тај ®абрикант доћи к њима у стан. У том очекивању пило се пива. ХоФман сручи тајно у чашу Хартманову једну дозу морФијума муријатикума. Хартман поче по том да повраћа и убрзо издану у ужасним боловима. На своје велико запрепашћење. злочинци не нађоше тражене кључеве од касе у џеповима Хартмановнм. Најзад их нађоше у џеповима од горњег капута, који је Хартман оставио да виси у предсобљу. Каква лакомисленост од Хартмана! Ту имамо лажно X у рачуну зликоваца. Они су могли себи уштедети извршење убиства. Јсдан је од њнхтребао да заговара Хартмана, а други је међутим могао да узме кључеве из горњег капута и све би се на миру свршило.

Обо.јица оставише Хартманов леш да лежи у закључаној соби и и кретоше се на посао. Из касе друштвене узели су 1600 марака, колико су свега и нашли у њој. По том су купили један велики коФер и у њ спаковали леш. На питање газдаричино шта има у коферу, Блеха је звиждећи и певушећи одговорио, да »има нешто врлолепо«. Како су хтели да баце леш из Дрезде у Елбу, предали су коФер на железницу и он је тамо стигао неповређен. Алм како су злочинци овде били изложени случају! У Дрезди се показа немогуће да се леш баци у Елбу. Било је сувмше саобраћаја на обалама. За то су морали најмити једну колебу на имању код језера № 14. ХоФман се представио као артиста Сомер, који хоће да остави ту на чување своје слраве које му нису потребне. Платио је кирију за пола године и добно кључ од колибе. После једне мучно проведене ноћи, леш Хартманов би сарањен мспод патоса у колиби. Блеха је био много снажнији, те је сам морао да пврши сав тај посао. За тим отпутоваше другови у Беч, где Влеха буде ускоро ухапшен због крађе. ХоФман узме једнога адвоката и плати га похараним новцем и покуша да обмане истражнога судију подносећи му доказе за лажно алиби. Случајем буде ухваћено писмо које је тајно дотурено Блехи, те гако би осујећен и план за његово ослобођење. ХоФман је продужио свој авантуристички живот шврљајући по многим европским државама. и живећи махом од крађа. Августа месеца 1904. године осуђен је као крадљивац повратник на годину дана робије. Међутим је кирију за колибу плаћала за њих једна протистутка и један њен брат, који нигнта нису знали о злочину. Но како су они били заостали са плаћањем то је власт у Дрезди отворила колибу; алп ХоФман пожури по изаласку са осуде, плати дужну кирију и замоли да се у будућим случајевима њему обраћају за кирију и отварање колибе. У том је Влеха осуђен у Бечу на шест година тешке тамнице због крађе, али је па крају крајева ипак оглашен за душевно болесна и спроведен у Ибс у болницу за душевне болести. Хо [>ман отпутује за 11бс, доби допуштење да говори са Блехом и утврди са њиме план за бегство. До средстава је ХоФман требао да дође злочиначким путем. Његова је Фамилија отекла била међу тим убеђење да. је он душевно болестан, и за то га упути ради посматрања на нервну клинику лајпцишког универзитета. Али лекарско мишљење је гласило не да је душевно болестан. нити душевно слаб, већ да пати од злочинаштва из навике. Тако је ХоФман понова почео лутати по свету, не би ли направио какав »велики посао" и тако ирибавио средстава за ослобођење Блехино. И то се требало да деси најзад 1906. године у Дрезди. ХоФман пише брату душевно болеснога, Адалберту Блехи, и затражи од њега, да и он учествује у раду на ослобођењу. Требали су да изврше опасне крађе у четири разне виле. Адалберт Блеха дође, али буда издајица.