Policijski glasnik

СТРАНА 210

ПОЈ1ИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 27.

једне своје дужности и неће му помоћи ватиа »објашњења«. У нашим излагањима о овоме предмету, поред осталог, споменули смо чл. 32. (случајном омашком стављено је 34.) француског законика о кривичном поступку који садржи једну одредбу која одговара нашем § 54. о обавезном вршењу . увиђаја у случају Г1адгап1 <ШИ за све чиновнике судске полиције хотећи тиме да кажемо да наш законик није усамљен у овоме погледу. Г. др. Марковић у своме одговору о спорном питању, вели: да је Француски кривични поступак најстарији, као даје то какав доказ да је та одредба неумесна; „како данашња наука сматра наше »мишљење за беспредметно и бесциљно »отезање поступка. 0 овоме се г. Стано»јевић може уверити ако отвори макоји »уџбеник или коментар ма чијег законика »о кривичном поступку ако не верује де»таљним и опшириим излагањима у мојој »књизи«. Па лепо г. др. Марковићу, да вам учинимо по вољи. Пред нама је: „ТгаШ (1е ПпзГгисИоп спт1пе1е ои 1ће6г1е (1и соЛе Ле ПпзГгисИоп сптГпеИе раг М. РашИп-НШе. Тоте IV. Стр. 685, „§ 296. оиште атрибуције чиновнина судске иолиције у случајевима Г1адгап1 <ШИ к . Ево шта каже овај аутор о овој ствари: »Законик о кривичном поступку де»Финише особеие атрибуције прокуратора »републике у случајевима [1адгап1 <ШИ; »то је предмет чл. 32. и следећих. »Г. ТгеПћагс!, у експозе-у мотива за»коника резимише ове чланове, које ћ змо »испитати следећим изразима: »дужкост »царског прокуратора не ограничава се »на истраживање и гоњење злочина: он »је такође дужан да их констатује сам »собом у случајевима Да§тап1; с1еШ. Одмах Ђ чим је извештен о злочину ноји се учини »сада, он је дужан без икаквог закашњења Ђ да изађе на место^) да сас.тави све по»требне протоколе у циљу констатовања »согриз-а с!еНс1;1, његовог стања и стања »места. У овоме првом тренутку наро»чито се могу ухватити корисно све ин»диције: прокуратор срески дужан је да »прими изјаве присутних лица или која »му могу дати каква извешћа; он позива »сроднике, суседе, слуге, најзад све оне »за које држи да су у стању да му даду »корисне изјаве, он може забранити да »ее сваки, па ма ко то био удаљава од »меета до закључења увиђаја; он узап»ћава све што је могло да послужи за »извршење злочина, или све што је његов »производ; он баш може да оде у сгаи »оптуженога да тамо изврпш претрес хар»тија и других предмета за које налази »да су потребни за маниФестацију истине; »најзад закон му даје сву потребну власт »да ухвати окривљене ако су ту, или да »му се доведу ако су одсутни и ништа »што би могло да послужи да се при»преми доказ о кривцу није му забрањено." »Све ове атрибуције које закон де»легира изузетно државном тужиоцу, у »случају Дадгап<; <1еШ припадају такође »истражном судији.... 1 ) курзив је наш.

»Исте атрибуције припадају чинов»ницима судске полиције, помоћницима »прокуратора републике, т. ј. примири»телним судијама, чиновницима жандар»мерије, полицијским комесарима и кме»товима и помоћницима. Члан 49. изра»жава: »у случају Да§гапс1 с1еИ или у »случају захтева од стране старешизе »кућног они ће саставити протоколе уви»ђаја, примиће изјаве сведока, походиће »места и учинити друге радње за које »су у реченим случајевима надлежни про»куратори, све у !орми и по правилима »која су постављени у глави о прокура»торима (( . Бкспозе мотива законика обја»шњава ову одредбу следећим изразима: »Изненадна појава чиновника »судске полиције може кад што да спречи »потпуно извршење злочина; она бар пре»дупређује бегство кривца и нестанак »података за доказ (< »Тако прокуратор републике и његови »супститути, истражни судија, примири»телне, судије. чиновници жандармерије, »полицијски комесари и кметови и по»моћници имају иста права за констато»вање случајева Да§тапс1 с!еП1; или оних »које закон сматра за такве и подлеже »истим правилима у вршењу ове атри»буције«. На стр. 693. третира се директно баш само ово наше саорно иитање: јесу ли чиновници судске полиције дужни да изађу на место у свима случајевима кад сазнаду за злочин -Па§гап1:? и ево још доказа г. др. Марковићу, да му ништа на намет не тврдимо, кад кажемо: да је иследник безусловно дужан код дела која остављају трагове да учини увиђај о истима, баш чим сазна заиста. »Комисија законодавног тела, — каже номенути аутор у одговору на ово питање, — »била је предложила да им се „да само једно овлашћење (баш као г. др. Марковићев смисао нашег §-а 54). »При»мећују се незгоде у ансолутној нужио»сти, која је паложена царском прокура»тору да изађе увек на место, у случа»јевима Г1а§тап1; с1еИ1;. Често би се дога»ђало да би било беспредметних излазака (баш као што ви тврдите г. Марковићу), »који би причињавали бескорисне тро»шкове. Ово би било сваки нут кад би »царски прокуратор могао да дође тек »после извесног размака времена, толи»ког да се већ више не би могло казати »да је злочин бно Па^гаШ. Иста би се »незгода показивала такође сваки пут кад »би царског прокуратора предухитрили »у припремном поступку чиновници ме»сне судске полиције. Једно просто овла»шћење дато царском прокуратору да »изађе на место изгледало је довољно«. »Ове иримедбе нису иримењене; чл. 32. и »49. зак. о крив. поот. изражени су имЂ иеративним изразима; чиновници судске »иолиције дужни су дакле да оду на место »у свима случајевима ГгадгапГ спте, и »тиме се објашњава зашто је законодавац, »прописујући ову меру, ограничио је је»дино на случајеве у којима дело по»длежи бешчасној или срамној казни. ТТТто »чл. 59. у истим случајевима даје само »једно овлашћење истражном судији, то »је за то. што закон претиоставља да је

»државни тужилац извештен у исто време »кад и судија и што овоме последњем »оставља избор да га прати или не (( . За тим даље у § 297. овог дела: о изласку на место у случају /7адгап1 <1еШ (стр. 696.) каже се ово : »Видели смо да је чиновник судске »полиције, који ма којим путом сазна за »злочин Ла§тап1;, дужан да оде одмах на »лгесго да отпочне истрагу. Н>егова је мисија да констатује согриа &еИсИ, т. ј. сва материјална Факта која су у исти мах трагови и доказ злочина. То је предмет чл. 32. зак. о крив. пост. који каже: »у свима случајевима Па§тап1; (1еШ, »кад дело буде такве ирироде да повлачи »бешчасиу или срамну казну, прокуратор »републике изаћиће на место без икаквог »закашњења, да тамо састави потребне »протоколе у циљу констатовања согриз-а „(1еИс1л, његовог стања, стања места (( .... »Заиста је потребно, пре него што се при»ступи кривичној истрази, констатовати »егзистенцију злочина: хгсогЛо зепа 1иг: »рптит и1 сопа1е1 осс1аит ћоттет , с(е»ГпсЈе Ае гегз т^тгепДит. »Чиновник судске полиције дужан је »дакле, на првом месту да пстражује на »лицу места и констатује у своме прото»колу све акте који конституишу злочин »или су с њим у вези, трагове које је »злочин оставио, спољашње знакекоји по»казују његову егзистенцију. 'Гако, кад »се тиче убистваили својевољних повреда, »он треба да констатује стање леша жртве »или положај рањеног, број и природу »повреда; њихове спољашње знаке ; кад »се тиче какве крађе или паљевине, сред»ства која су била употребљена да се »изврши, трагове пењања, обијања, силе »или ватре, резултате напада. Он је дужан, »у свима олучајевима да оппше место у »његовим односима са извршењем зло»чина, јер промене које би се могле до»годити могле би да униште индиције »које оно показује. (НАСТАВИЋЕ СЕ) Милош Станојевић судија. ПОСТУПАК ПОЛИЦИСКЕ ВЛАСТИ ПРИ,ЛИ^ОМ ИСТЕ1?А УГОВОРА О ЗАЦУПУ (§ 356. в. К. 3.) (СВРШЕТАК) I. — Уговор о закупу закључен писмено. Поводом истека овако закљученог уговора могу се појавити четири разнскврсна спора, које ћемо расмотрити редом. 1. Закуподавац покаже полициској власти писмен уговор о закупу и по рочној клаузули тога уговора, он је већ истекао. Закупац међутим поднесе свој примерак уговора и ту рочна клаузула другачије гласи. Он тврди да је у уговору закуподавчевом рочна клаузула ФалсиФикована. У овом случају питање о томе да ли је рок истекао или није спорно је, и по ставу III § 356 в. закупац ће се оставити у закупу, а закуподавац ће се упутити на грађанску парницу. Ово с тога што је неоспорно да уговор о закупу постоји, да дакле закупац има правио конститу-