Policijski glasnik

БРОЈ 27.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 211

исано 1и81п геаИепа, те је он отуда јача а закуподавац слабија страна. Питање пак о томе како гласи рочна клаузула постојећег уговора о закупу, надлежан је само суд да реши. 2. Закуподавац нокаже полициској власти писмен уговор о закупу по чијој је рочној клаузули рок истекао. Али закупац покаже писмену исправу, којом утврђује да је рочна клаузула онога уговора промењена, да према новој рочној клаузули закуп још траје, те се он не може изгонити. Пошто је доказна снага и једнога и другога документа иста и пошто је и у том случају неоспорно да је закључеп и да постоји уговор о закупу, а спор је само о томе: како гласи рочна клаузула тога уговора, за чије је гумачење једино суд надлежан, то, пошто је питање о року трајања спорно, има се опет ио ставу III § 356. в. закуподавац решењем упутити на грађанску парницу, а закупац се оставити у закупу. 3. Закуподавац поднесе полицијској власти писмен уговор о закупу, по чијој је рочној клаузули рок истекао и тражи да се тај закупац избаци из закуна. Тужени закупац одговара да истина уговор онако гласи. али да је он у споразуму са закуггцем изменио његову рочну клаузулу и тај њихов споразум је усмен. Став II § 350. в. вели да у том случају закупца треба избацити из закупа и упутити га на грађанску парннцу. То је правилио. Пошто су се сауговарачи већ сложили на писмену Форму уговора, то је та писменост елементарни део правнога посла, сви делови тога уговора, па и рочна клаузула, морају бити писмени. Усмене измене тих делова не могу имати никакве правне вредности. 4. На тражење закуподавчево да се из закупа избаци, јер је рок истекао, закупац одговара да је истина истекао рок староме писменом уговору о закупу, али је он по истеку тога уговора закл>учио нов, усмен уговор о закупу и у томе новом уговору остале су све старе одредбе нисменог уговора, а промењена је само рочна клаузула. За регулисање државинског питања у овоме спору не може послужити II став § 356. в. с тога што он предвиђа случај да закупцу није дозвољено тврдити: да је рок писмено закљученога уговора накнадним споразумом продужен. Овде се међутим тврди да стари писмени уговор за цело не постоји, али је на место њега дошао други нов, а1ппШо усмен уговор о закупу. Спор се може решити само по основу аналогије. Служећи се законском аналогијом ми увиђамо, да су два случаја: кад је рок старом писменом уговору усменим споразумом продуЈкен и кад је на место истеклог старог закл,учен нов уговор, само са измењеном рочном клаузулом, случајеви истина давно различити, али у својој Фактичкој последици, спољној маниФестацији у животу, потпуно једнаки. Па кад је законодавац за доказ постојања првог случаја тражио писмену исправу, свакако би је, да је други случај у опште иредвидео, тражио и за њега. То је у духу закона. А то исто сазнајемо и пугем правие аналогије из општих 'принципа приватнога

права. Тужиочево својииско право је неоспорно, признато. Закупно пак право туженога је сумњиво, спорно. Признато је јаче од спорнога права, те отуда закупца као слабију страну треба упутити на грађ. парнипу. Закупац једнострано тврдн да је закључио нов уговор о закупу. Ко што тврди оно има да докаже. Закупац отуда треба да иде суду да своје тврђење доказује, а до тога врвмена мора ствар бити код њенога сопственика. Законска је претпоставка да је право својине увек неограничено. Ограничења се признају тек кад буду изрично доказана. Једини и несумњиви доказ о томе ограничењу јесте писмена исправа. Отуда, чим закупац тврди да постоји један уговор о закупу, а то сопственик не признаје, закупчева је дужност да то пред судом доказује. Његово ће право изгледати и пре суда јаче само тада, ако о посгојању закупа поднесе нисмену исправу. Чим те исправе нема. њега треба из закупа избацити. Аналогог позивања на став III § 356 в. овде не може бити с тога, што се само предвиђа случај да постоји сумња је ли истекао рок једнога уговора о закупу, чије постојањс обе стране признају, док овде постоји сумња: постоји ли у оггште какав уговор о закупу или не. II. — Уговор о закупу закључен усмено. Поводом истека овако закл>ученога уговора могу се појавити три врсте спора, које ћемо расправити редом. 1. Сопственик се обраћа полиц. власти молбом да избаци силом закуица пошто је по усмено закљученом уговору рок закупа истекао. Закупац на то одговара да није истина да је рок закупа истекао већ он још траје. Овде је ван спора да уговор о закупу постоји и да по једном правном основу закупац седи у закупу. Спорно је само: како гласи рочна клаузула тога уговора. У тумачење уговора не може се упуштати полиц. власт већ ће то послати суду, а пошто је несумњиво да један уговор о закупу постоји то ће закупца оставити, а сопственика упутити на грађанску парницу. Овакав се закључак изводи из аналогије става III. § 356. в. јер је и овде »сумњиво да ли је рок закупа истекао« као и из свих правиих разлога у претходном случају. Апсолутно је погрешно и противзаконо веровати голој речи сопственпковој да је рок закупу истекао, као што то чине ноке полициске власти. Исто тако погрешно је што се тада гледа да ли је прошао 1. мај и 1. октобар, аналого једном пропису грађ. зак., јер се на то може гледати у случају ако рок закупа у опште нпје одређен, а не и тамо где је по изјави обе стране рок одређен, али је спор око тога који је то рок. 2. Сопственик тражи да полициска власт закупца избаци с тога што је рок закупа ис [ екао. Туженн закупац признаје да је закуп по првобитно закљученоме уговору збиља истекао, али да је он накнадним споразумом са солствеником рочну клаузулу тога уговора продужио и но тој новој клаузули још закуп траје. Сопственик одриче да је рочна клаузуда мењана. У овом случају извесно је да је по првобитно закљученом уговору рок истекао н да уговор о закупу више не

постоји. Тврђење да је рок продужен једнострано је и оно за полициску власт може бити доказивано само писменом исправом. Кад те исправе нема закупац ће се избацити. Тврђење о продужењу рока у суштини је исто са тврђењем да је по истеку старога закључен нов уговор о закупу. Сиор се према томе претвара у спор: постоји ли у опште уговор о закупу или не, а у том спору сопственик је несумњиво јача страна. Отуда закупца треба избацити. Опгнирнија правна аргументација дата је у случају под 4, кад је' уговор закључен писмено. 3. На захтев сопствеников да се из закупа избаци јер је рок протекао закупац одговара: Истина је да је рок староме закупу протекао, али ја сам по истеку његовом закључио нов уговор о закуиу и сада седим по том новом уговору. Спор је чист и јасан о томе: да ли у оиште уговор о закупу постоји или не. Полициској власти постојање тога уговора може бити доказано само признањем сопствениковим или пуноважном писменом исправом. Нема ли тога, за полициску власт је несумњиво да сопственик има право на ствар као сопственик, а сумњиво је да ли тужени, који со једноотрано оглашава за закуица, ма какво право у опште има. Отуда ће она својим решењем њему закуп одузети или га избацити, па га упутити суду да тамо и свима осталим доказним срествима у грађанском поступку своје право доказује. Ако му је учињено ненраво ои ћо зато добити накнаду. Из свога државинског односа не може закупац никакво право изводити, јер он у закупу не седи, нема нравну државипу, по томе што уговорни однос сад постојп, него што је такав однос некад постојао. Живко ТопаловиЂ суд. писар

ИЗ СТРАНОГ СВЕТА Најновије злочиначке мајсторије. Гредећи увек циљу, да својим читаоцима и лаковерном свету дамо упутства, како се могу сачувати од могућих штета, ми ћемо изнети најновије начине, којима се злочинци служе да би дошли до свога циља. Злочиначке мајсторије, које ћемо овде износити, најновијега су датума, те их нарочито за то и износимо, да би их до сад необавештена публика у датој прилици могла осујетити. Догађаји су махом из берлинског злочиначког света. 1. Кра^е и преваре путеш елоупотребе поверења или олоупотребе титула, звања и почасти. Једна двадесогодишња девојка нашла је начина, да се добро обавести о сродничким и пријатељским везама једне породице и ишла је чешће овој да изручи поздраве од сродника из њенога места рођења. Породица се дала завести тиме, што су девојкинп подаци били са свим тачни, као и тиме, што је она то испоручивала тако сигурно и простодушно, да ннкаква повода сумњи није могло бити.