Policijski glasnik

ВРОЈ 27.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 213

човек који јо трговцу био препоручен. Али трговац је међутим био толико предострожан, да је се ближе распитао какав јо то човек и како се он зове, те је из бироа поменуте велике Фирме добио телсфонски извештај, да му није ни шеФ, нити који од чланови Фи -рме упутио никаквога човека ма са каквом препоруком. Разуме ое, да је трговац одмах предао полицији »оскуднога, поштенога човека«, да му оиа пружи заслужену потпору. * У једном даљем случају било је преварено неколико берлинских великих радњи са конФекцијама за даме и са свиленом робом, и то за знатне количине робе. Дотичне су Фирме биле позвате на телеФОН њихове пријатељске {>адње, с којом су ове стајале у трговачкој вези, и на уобичајен начин чиниле су поруџбине са додатком, да ће сад доКи један млад човек из радње поручилачке Фирме, да однесе тражену робу. Он ће донети од радње и иисмо, којим ће се и писмено поновити и потврдити норуџбина робе. Фирме су драговољно давале поручену робу, чим је млади човек дошао и донео писмо, које је носало штампани наслов поручилачке радње. Доцније се утврдило, да је један друг тога младога човека одлазио у те радње и под буди каквим изговором замолио коверту и хартију за писма, и после писао шта је хтео. д. в. Б.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I Суд општине рготинске, актом својим Бр. 1476, пита: »Један грађанин ове општине, умро је ире 12 година без деце. Решењем старатељског судије оглашени су за наследнике два његова сродника, наравно кад умре удова, којој је остављено неограничено уживање имања умрлог. Удова је уживала целокупно имање заједно са својим сином од првога мужа, али порез на имање нису плаћали ни један ни други. Да се не би имање презадужило лорезом, наследници су тражили од старатељског судије, да се имање одузме од удове, али их је судија одбио од аахтева, упућујући њих да о томе поведу редован спор код суда. Наследници су и то учинили, али их и првостепени суд одбије, јер се удова бранила да порез није платила због неродних година. После овога, наследници су се жалили г. Министру Финансија, и он је наредио да овај спор расправи суд по закону о непосредном порезу. Уверен и сам, даудова и њен син намерно не плаћају порез, самодабисе имање продало, суд је узео у попис стоку сина удове, који с матером ужива имање, и продао за порсз. Али на тужбу његову, зајечарски првостепени суд осуди све часнике општии-

ске, који су попис и продају стоке извршили, и они плате по 77-98 динара, јер је суд нашао да се његова стока није могла продати за рачун пореза његове матере, односно масеног имања. После овога осуђени часници тужили су удаву и тражили да им она плати по 77-98 дин. колико су они платили на име штете њеном сину, јер су, веле, они оштећени њеном кривицом што порез није плаћала на време, и општински их суд осуди на ово плаћање. Како сеудова није жалила на пресуду, те је ова постала извршна, то је цристуиљено њеном извршењу. Том приликом удова је изјавила да нема готових пара да дуг плати, а из прихода се од имања не може, вели, наплатмти због тога, што је оно издато иод закуп за године: 1908, 9 и 10, па су она и закупац поднели и доказе, потврђене среском влашћу, да је кирија у напред плаћена за све време закупа. Код оваквог стања ствари суд не зна: како ће да наплати порез за државу и како ће да извршн поменугу осуду, па зато моли уродништво за обавештење: 1. може ли се и по коме закону одузети удови имање и наплатити порез, пошто суд има уверења да се из прихода од имања може платити порез; 2. има ли одговорности до среске власти што је иотврднла признаницу о примљеној кирији за три године у налред, а није се уверила је ли порез плаћен; и 3. кад би удова умрла за време трајања уговора, да ли би се тада закупац могао истиснути из закупа, или нагнати да норез плати?" — На ова питања одговарамо: Само ово иитање собом казује бескрајно незнање закона од стране часника тога суда. Све ово што је рађено, није се морало и смело радити да је суд знао законе, који у овој земљи постоје, или бар питао надлежну власт шта ће да ради, Нити би он продавао туђу стоку за наплату масеног пореза, нити би часници после плаћали накнаду штете, нити би порез остао пенаплаћен до сада, нити би се удови пружила прнлика да наплату изиграва на начин, како је она учинила. Али, понављамо, с једне стране незнање закона, а с друге расположење да се мимо дужностп и права штите интереси будућих наследника, учињено је то, да је држава остала до данас без пореза. Све се, иак то могло спречнти на тај начин, што би се имање издало под закуп у смислу чл. 107 закона о порезу још онда, чим удова није платила порез за прву годину ло смрти свога мужа. Сада пошто је закуп удешен, то се, наравно, не може учинити, али се може одмах узети у попис имање и послати Иорееком Одељењу да продају изврши и порез наплати, а закупац може после тражити накнаду штете од удове, ако налази да овоме има места. Овако нека уради суд, и порез ће за кратко време бити наилаћен. Што се тиче наплате по пресуди општинског суда, она се не може пзвршити

продајом имања; а даље упуте за извршење ове пресуде уредништво неће да даје због тога, што оно не жели да помаже суд у једној иезаконитостп, јер је осуда удове на повраћај штете нлаћене њеноме сину, могла оотати само по томе. што се она није жалила на нресуду. II Суд општине кожељске, актом својим Бр. 1179, пита: »Књажевачки првостепени суд наредио је овоме суду, да нресуди један спор између двојицо грађана из суседне општине, јер је његов суд био у изузећу. Један од ових (којн јо у овом спору био тужени), поднео је сада нову тужбу овоме суду, за други спор, и тражи да суд овај спор пресудп. Моли се уредништво за обавештење: да ли је суд падлежап да и по овој другој тужби суди, или треба да добије ново овлашћење од првостепеног суда?« —• На ово питање одговарамо: Овлаигћење, које је тај суд добио био у смислу § 17. б. грађ. суд. поступка, важило је само за онај спор, поводом кога је и дато само овлашћење. За нов спор, иотребно је и ново овлашћење, јер ако би изузеће још трајало, првостепени суд може одредити и коју другу општину за суђење по новој тужби. Нека се, дакле, тужитељ упути да поднесе тужбу своме општинском суду, а ако јо овај у изузећу, он ће учинити дал.е што треба, да се одреди суд, који ће пресудитн спор. III Суд општине макачке, актом овојим Бр. 1218, пита: »У овој општини упражњава механску радњу Савета удова пок. Саве Р. Матејића. Како је полицијска власт наредила, да свакп механџија мора имати лично механско право, то је и Савета тражила од овога суда уверење у смислу расписа г. Ми шстра унутрашњих дела од 2. јула 1863 год. ГШ 4515, да би могла добити ово право, и суд јој је издао уверење. На основу овога уверења полицијска власт јој је дала лично механско право. Суд налази, да је овакав рад иолицијске власти погрешан, јер се противи распису П№ 19483, тим нре, што Саветин муж није био механџија, па да је она његову радњу продужила, него је она овај посао отпочела пооле смрти мужевљеве. Нарочито не би могла, суд мисли, радити без дозволе старалаца, пошто јој је по смрти мужа образована маса. Моли се уредништво за обавештење: да ли је Савета у опште могла добити лично механско право, нарочито да ли је то могло бити без дозволе старалаца; ако по закону није могла добити ово право, онда смели радити кад га већ има; и да ли има какве одговорности до онштннског суда што је пздао уверење, ма да у том уверењу нема ничега неистпнитог ?" — На ово пнтање одговарамо: Питање о томе: да ли женске могу на своје име водити механске н каФанске радње, није регулисано самим законом.