Policijski glasnik

СТРАНА 212

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 27.

Тога ради та ју је чородица чешће и на ручак задржавала. У ствари девојка је била еамерна да изврши крађу и то јој је иошло за руком. У једпом сличном случају једна секрадљивица представљала као удаљена сродница из унутрашњости и одседала је код појединих породица, за чије се родбинске прилике раније ве^ била тачно обавестила. Разуме се, да су дотичне породице претрпеле разочарења и знатне штете од крађе. * Један се хотелски крадљивац увек прерушавао као торбар са апотекарском робом. Нарочито је био добро снабдевен разноврсним средствима противу главобоље, мигрене ит.д. На тај је начин издејствовао себи слободан приступ код гостију по хотелима. Улазио им је и у собе и злоупотребљавао њихово поверење како је само боље умео. То подсећа и на случај са оним крадљивцем, који се обично на улици придруживао оним особама, које су по изгледу биле реуматичне ; он их је уверавао, да има опробано, радикално средетво противу реуматизма и иод тим изговором пратио их је до и у кућу. Том је приликом осматрао место и могућност за крађу, па је згодном приликом умео да искористи оно што је за то иреме заиазио. * Једна је девојка једнога дана, у недоумици шта да ради и где да нађе нову службу, стајала са својим пртљагом на једном врло живом месту у средини вароши. У том се придруже девојци два човека, дајући израза своме саучешћу према њеној невољи, жалећи је и за то што мора сама да поси толики терет. Оба злочинца, стари 28 и 26 година, саветоваше девојци да се повезе трамвајем и ионудише јој своју иомоћ, да јој понесу пртл>аг до трамвајских кола. Она прими понуду. У путу ка трамвајској станици злочинци, заједно с пртљагом, свратише у један улични нужник, а девојка остаде на улици окрећући се посрамљена и збуњена. Ту су прилику злочинци употребили да са њеним стварима изађу на другу страну нужника и да побегну. * Један крадљивац велосипеда умео се Фабрикантима и соиственицима нових точкова да представи као уметник у вожењу на велосипеду. Он им је обично предлагао да одмах покаже своје „кунстове (( . Наивни људи махом су на то пристајали, да би сами и случајни ирисутници видели шта он зна. Крадљивац је извршио неколико необичнијих кругона, па на један пут највећом брзином одјурио на новом велосипеду, остављајући сопственика и гледаоце у највећој зачуђености. * Како проститутке умеју да постигну свој циљ под маском поштених дама, најбоље ће показати ова два примера. Пређашња књиговоткиња А. К. приликом једне велшсе кише заклоннла се у један кућни ходник једне врло живе у-

лице, дајући израза своме великом незадовољству због кишнога времена. Извесан господин Ц. галантно понуди свој кишобран дами и после кратког опирања отпрати је у једну каФану. Она се ту представи као несрећна жена некога поручника X. из П-улице, која је у ствари заиста и постојала. Назови официрка умела је да наирави капитал од своје нове љубавне авантуре, као и од других лица, којима се такође представљала као жена поручника. X. Ствар је изашла на видело, кад је један од њених обожавалаца тражио и добио телефонску везу са правом женом поручника X. Она је ствар доставила полицији, која је варалицу пронашла у једној обичној сокачкој проститутки. Казна је гласила: месец дана затвора. * У близиви једне железничке станице, доцкан у вече сусрео је један господин једну младу, лепо одевену девојку, која је имала израз са свим наивне девојке; изгледала је да стоји ту не знајући сама куда би. Кад јој је гоеподин пришао и ословио је, испричала му је, како је она кћи једнога чиновника из оближњег предграђа, па је задоцнила за последњи воз и сад хоће у близини железничке станице да причека полазак првога јутарњега воза, те да отиде? својој кући, где је очекују преплашени родитељи. Господин је, поштујући њене видне осећаје срама, понудио јој преноћиште у своме стану; она је са захвалношћу нримила ту понуду, пружнв на тај начин милосрдном господпну прилике да ујутру претрпи разочарење нестанком њеним и његових хиљаду и двеста марака. 2. Варалице са лазкним легитимацијама. Један се злочинац иредставио као криминални чиновник и захтевао је од једнога господина, да му одмах преда сав свој папирни новац, пошто је на њега пала сумња, да се код њега налазе лажне банкноте. Овај се човек збуни и преда му сав свој новац, који »криминални чииовник«, на очиглед запањеног господина, метну у једну коверту, па за тим у свој џеп, и по том му нареди да пође с њим, ради саслушања, у најближу полицијску станицу. Та је станица била у једној огромној згради, а господин је и иначе био збуњен због саслушања које му је предстојало, те злочинцу није било тешко да завара свој траг и да се изгуби. * Изговарајући се како је у великој материјалној неприлици, један је злочинац на централној пијаци у Берлину продао свој сат за шеснаест марака једној пиљарици. Не ирође много времена, кад дође друг тога злочинца, представи се као тајни полицајац, покаже лажну легитимациону марку и окриви пиљарицу за јатаковање, пошто је видео како је она мало пре купила један украден сат. Он јој одузме сат и нареди јој, да одмах пође с њим у оближње полицијско здање, соба број Док се преварена пиљарица припремала за полазак, швиидлер се иомешао међу свет и изгубио без трага и гласа.

* Код једне богате даме, удовице, извршена је једна велика похара. Један од саучасника отишао је оштећеној дами, представио се као приватан детектив и и на тај начин пронашао је себи изврсан новчани извор. Разуме се да је и томе морало бити краја, и »детектив« је сам пао у клопку. * У једном казненом заводу издржавао је осуду један опасан крадљивац, који је иначе по занимању био бравар. И у самом заводу радио је свој браварски занат, те је као такав носио и плаво одело. Тиме охрабрени злочинац направио је један врло дрзак план за бегство. Прибавио је себи сваковрсно оруђе, које му је било нотребно да пресече гвоздене шипке на прозору своје ^елије и да на њихово место намести дрвене шипке, тако да чувар напољу никако није могао приметнти промену на решетки. По том се једнога вечера око 6 сати епустио кроз прозор у двориште и отишао на капију коју је чувала стража. Ту су га са свим мирно пропустили стражари, држе^и да је то један од радника, који су под надницу радили у заводу. * Једаи лажни новинарски сарадник покушао је на тај начин да осигура себи лаку зараду, што је ишао по судовима и са осуђенима се погађао, да им за јевтине новце (10 марака) изради, да у новинама не буду објављена пресуда и ток ислеђења њихове кривице. Тај му је посао ишао врло добро, а најбоље је успевао у томе као уцењивач. 3. Преваре уз припомоћ телефона. Злоупотреба јавних саобраћајних средстава од стране злочинаца, а нарочито поште и телеФона, веома је јако распрострањена и данас већ попуњава сталиу рубрику у злочиначкој хроници. Више берлинских колонијалних и деликатесних радњи добиле су у последње време телефонску поруџбину, да пошаљу ово или оно, што брже могу, доктору X, који хоће да отпутује; у исто време да се пошаље и квитиран рачун. Како је заиста у означеној кући становао доктор иод тим именом, нико се није пи промишљао, већ је сваки газда одмах слао свога слугу са пуном корпом докторовој кући. Слугу је уиек већ на степеницама сусретао сам „господин доктор«, лично примао корпу са робом, молећи га најљубазније да одмах донесе још само једно туце поморанџи. Слуга поверује и отрчи до дућана, а швиндлер ме^утим ишчрзне заједно са корпом. * У другом једиом случају позове на телеФон једнога трговца ше® једне познате, велике Фирме. Овај му саопшти да ће на његову препоруку доћи к њему један човек с молбом да му се да каква потпора. Тај је човек у оскудици и заслужује да му се да потпора. а он му је од своје стране дао 20 марака. И заиста није потрајало дуго, кад се појави