Policijski glasnik

СТРАНА 220

ПОЛИЦИЈСКИ гласник

ВРОЈ 28.

»Драгм Диче! Не буди тако нестрпељив. Још не могу молити свога мужа за тако велике суме, јер сам једва тек и успела да удесим карабице. Кад будемо прешли у Америку, тек ћу тада бити у стању да располажем великим сумама. Тада ћеш моћи добити што год хоћеш и зажелиш. За овај мах шаљем ти пет стотина франака да ти се нађе. Али, за име Божје, немој се тзиђати у близини нашега хотела! Увек твоја верна сестра Лилија«. Господин Лесли уђе одмах у хотелску каицеларију, исплати свој рачун и првим брзим возом отпутова за Остенде — али сам. Своју супругу никад више у животу није видео. Превод с немачког.

ИЗ ОТРАНОГ ОБЕТА Самоубиства у Италији. — Год. 1907. у Италији је извршено 2319 самоубистава, од кога броја долази: на људе 1755, на жене 564. Број овај износио је: 2319 у год. 1905. и 2156 у год. 1906. Највећи број самоубистава извршеи је уПијемонту и Ломбардији, а најмањи у Калабрији. У погледу доба старости са извршеним самоубиствима у год. 1907 овако стоји: од 20 до 39 год., 912 (658 мушких и 254 женске); од 40 до 50 год., 109; испод 15 год., 11 ; преко 80 год. 33 (28 мушкнх и 5 женских). Највећи број самоубистава у Италији извршује се у месецима: јуну, јулу и августу. Кривични законик краљевине Сијама. "— Удружење за страно законодавство публиковало је важније стране кривичне законике, па међу овима и кривични законик краљевине Сијама. Стари сијамски кривични законици сачињавали су једну целину без везе, која иије одговарала модерном схватању кривичног права. Нови законик промулгован је 1. јануара 1908, а ступио је у важност 22. септембра исте год. У њему су нашли своје место општи модерни принципи, у колико су се могли измирити са азијским обичајима. Творци његови нарочито су се инспирисали овим страним казненим законицима; угарским, холандским, италијанским, египатским и индијским. Подела кривичних дела по сијамском кривичноме законику не одговара општој трострукој подели на злочине, преступе иступе, већ је произвољна. Разлика између злочина, преступа и иступа понекад је веома неодређена. Захваљујући олакшавним околностима, злочин се може казнити као обичан преступ, а преступ као полицијски иступ. У новом законику предвиђене су три главне казне: смртна, лишење слободе и новчана. Тортура и бастонада, које су раније примењиване у Сијаму, потпуно су напуштене. С обзиром на климу ћелијски затвор не употребљује се, већ сви осуђеници раде у заједници ван затвора. У законику је предвиђена и једпа врста условне осуде: јемство за добро владање.

Ако осуђени у року од две год., по условном ослобођењу, учини какво ново кривично дело, пропада му новчана кауција коју мора положити приликом условног ослобођења. Величину ове кауције одређУЈе суд. Од споредних казни у законику су предвиђене: забрана становања и полицијски надзор. Судији је остављено на вољу коју ће од ових двеју казни изрећи у конкретном случају. Скитничење само по себи није кажњиво. Од лица, опасних по јаван ред и сигурност, узима се јемство за добро владање. Човек мора битп задовољан кад види како се нацпје, које су некада сматране као најнепрпступачније прогресу европских идеја и обичаја, прилагођавају западној цивилизацији л усвајају принципе хуманитета и правосуђа модерног законодавства. Најновије злочиначке мајсторије. (Наставак). — Кућевни слуга Г1. код једне берлинске Фирме у Шпандау улици ишао је по вароши са ручним колицима и раздавао робу и наплаћивао за њу рачуне. На улици му приђе један непознат човек и предаде му један пакет, у коме је требало да има 500 комада цигарета, и затражи му да му за њих плати 22 марке. Кад је П. изразио сумњу, да је то заиста поручила његова Фирма, њих двојица одоше у један оближњи локал. одакле је непознати привидно телеФонирао дотичној Фирми. У стварије ра:инирани швиндлер само инсценирао привидан говор на телефону, те се тако П. најзад осетио побуђен да исплати непознатоме 22 марке од новца који је већ био наплатио од разнесене робе. Кад се П. доцније вратио у своју радњу и испоручио пакет са цигаретама, нико ништа није знао о тој поруџбини. У самом пакегу нађена су четири комада пресованога угља.

ПОУКЕ И 0БАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I Суд општине осипаоничке, актом својим Бр. 1857, пита : »У последњем ставу чл. 16. зак. о народним школама изрично стоји, да удате учитељице, које у заједници са својим мужем у једном стану станују, немају права на станарину — квартирину — која им по поменутом закону припада. И ако је ов&ј законски пропис овако јасан, ипак се у овој општини једној учитељици редовно врши исплата станарине, која је и школским буџетомна терет општине предвиђена. Па како се овом исплатом од стране школског одбора и благајника штети школска каса, а поред тога, изиграва и поменути законски пропис, то настаје питање: ко ће одговарати за учињену овако незакону исплату, и ко је дужан да ову штету учињену незаконим издатцима школској каси попуни?«

— На ово питање одговарамо: По чл. 16. закона о народним школама, ако у једном месту учитељују муж и жена, онда они имају право само на један заједгшчки стан и огрев, или на једпу накнаду за стан и огрев. Ако школски одбор те општине друкчије поступа, онда он врши једну незаконитост. И како та незаконитост погађа и интересе те политичке ошнтине, јер њени грађани у толико морају да плаћају већи прирез за издржавање школе, опшгина нма права да се обрати актом окружном школском одбору и тражи, да он у смислу чл. 64. поменутога закона нареди да се даља исплата станарине забрани, и да учини даље кораке, да се већ издата сума наплати од онога, за кога се извиђајем утврди да је крив. II Суд општине гамзиградске, актом својим Бр. 334, пита: »Може ли бити изабрано за члана школског одбора, благајника школског и пуномоћника општинског оно лице, које је кажњено за дело из § 112. кривичног закона ?« — На ово питање одговарамо: И ако у чл. 55. и 56. закона о народним школама, и чл. 57. и 84. т. 6. закона о општинама, није изречно речено, да ли лица осуђивана за кривице из § 112. кр. закона, могу бити чланови школских одбора и школски благајници, као и пуномоћници сеоски и општински, ипак се мора узети, аналого чл. 53. в. закона о општинама да они то не могу бити. Не могу, велимо, јер су и то јавни послови које они у општини врше, а последња тачка става другог чл. 53. генералише ове услове за све јавне службе у општини. У осталом и сам интерес школе и општине захтева, да она бира на ове положаје људе, чија је грађанска исправност ван свакога спора, и који нису показивали никад сктоности, да указано им поверење злоупотребе. III Суд општине лазаревачке, актом својим Бр. 1204, пита: »Моли се уредништво за извештај о следећем: По § 10. Полициске уредбе начелник срески пресуђује иступе са два месна кмета. Када полициска власт доноси пресуде без присуства кметова, и без да су кметови учествовали или пак били присутни изрицању такових пресуда, имају ли право кметови да такове пресуде не потпишу?« — На ова питања одговарамо: У § 10. Полицијске Уредбе стоји, да ће срески начелници извиђати и судити иступне кривице из III части кр. закона у присуству два месна кмета или два одборника. Ове дужности они нису ослобођени чак ни законом о уређењу округа и срезова — чл. 35. овога закона.