Policijski glasnik

БРОЈ 33.

нормалних и одређивали би, у сваком специјалном случају, природу потребног режима. За све ово потребне би биле смишљене одлуке и најбрижљивији надзор. (наставиће се)

ТЕОРИЈА ЕВОЛУЦИЈЕ У КРИВИЧНОМ ПРАВУ фон Лист 1. Данашња епоха одликује се од ранијих маниФестовањем живе жеље, у свима редовима друштва, за јединством свега онога што спада у домену истине. Није реч само о свима Фактима нашег сазнања, већ и о свему осталом што осећамо и што хоћемо да остваримо. Ова жива жеља јесте она, која се труди да изглади противречност између ирироде и духа, између каузалитета и Фнналитета; између експерименталног истраживања и наших субјективних идеја; између интелектуалисма и волонтарисма. Монистичко схватање природе, којс треба да доподе у склад наше искуство, засновано на простору и времену, са вечношћу која не познаје ни простор ни време, могућно је само уз припомоћ нашег искуства, али оно неминовно превазилази ово, јер га ми не можемо схватити осим помоћу метафизичких принципа, т. ј. помоћу принципа надмоћнијег над искуртвом, који мора учинити крај дуализму у свету спољашности. Али епоха, која жели да се ослободи догама хришћанске религије, и која не налази задовољства у епекулацијама филозофије, стране свету, може тражити метафизички принцип, неопходно потребан њеном монистичком сватању само у научној хииотези која би, заснована на дубоком проучавању Факата, била у стању да скупи у целину закл>учке овог проучавања. 2. Научна хипотеза, која нам допушта да Формирамо монистичко схватање, јесте теорија, еволуције. Претпостављајући сталну корист од каузалне егзистенције, она уноси јединство у посматрање стварности и вредности; између каузалитета и Финалнтета. У домени биологије теорија еволуцнје учи нас, да су се прости, једнолики и нижи организми развили постепено, услед саме природне потребе, у организме сложене, разнолике и више; она нам допушта да загледамо у најдавнију прошлост и показује нам у перспективи будућност са сталним и бесконачним прогресом; она, најзад, везује индивиду-у са природом онако исто као каузалитет са Финалитетом. Ја се овде не могу упуштати у испитивање разних облика теорије еволуције, ја их допуштам саобразно теорг.ји селекције, која има основа у борби за живот, и која се врши у два правца: уништавањем неспособних и чувањем способних, што има за последицу усавршавање. Еволуција је, дакле, заснована на адаицији и наслеђу. 3. Монистичко схватање допуњује се развијањем биолошке и социолошке теорије еволуције. Исто тако и овде она до-

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

пушта хипотезу о сталној користи од каузалне егзистенције; исто тако и овде опа учи, да су се просги, једнолики и нижи облици друштва постепено развили у облике сложене и разнолике; она нам открива генетичку везу између првих почетака социјалног живота и данашњих држава и народа. Најзад, она и овде оматра као главни Фактор селекције, који води прогресу, борбу за живот између разних облика друштва. У борби између Фамилија и племена, између насеља и држава нижи социјални облици елиминиоани су, док су се виши облици уздигли до социјалног живота, који се стално усавршавао и усавршава. Један исти принцип влада и у биологији и у социологији, па ипак је напредак различан. У домени биологије оружје у борби за живот произлази од ириродних користи, од особина животиње које се преносе наслеђем. У борби између друштва поред природних користи долази и интелектуално оружје, које из дана у дан постаје све важније, осигуравајући на овај начин културне користи које прелазе с генерације на генерацију, не помоћу наслеђа, већ традицијом, речју и књигом, наставом и примером. Уз ово иде и једна друга, много важнија околност. Међу користима од цивилизације Фигуришу све виталне Функције друштва и његових органа — огромно поље уређења и администрације — што даје могућности за вршење вештачке селекције, поред природне; да се из друштва искључе неспособни; да се адаптирају средњи и што више усаврше сп. собни. 4. Социјалн а функција казне у прошлости, садашњости и будућности на овај начин постаје нам разумљнва. Казна је у почетку била само искључење из друштва штетних организама, т. ј. инднвиду-а које се. по својим физичким и моралним диспозицијама, нпсу могле прилагодити условима друштвеног жнвота. Инстинктивна реакција друштва претвара се постепено у корисно искључење злочинаца из друштвене средине. Искључсње ово везано је за извесне услове и врши се по извесним правилима, оно се трансФормише са самим друштвом постајући све човечниЈв; оно почиње од свирепог, јавног извршивања казне и свршава се до интернирања у азиле. Поред ове прве социјалне Функције, казна такође врши и једну другу — ирилагођава друштву злочинца, који има потребу за прилагођавањем, и који се у опште може прилагодити. Ова Функција појављује нам се још у системима компезације, РНеАепвдеТ и УагдеШ, затим у новчаним казнама јавног права средњег века. Историја казНе лишења слободе нарочпто нам показује, да су социјална Функција казне и вештачко прилагођавање злочинаца друштву бивали постепено све боље и боље схваћени. Будућност казне потпуно је означена, у смислу њене рационалазације, као друштвено средство искључена и адапције. 5. Као једно од ових средстава — извесно не најважније — казна се мора уврстити у систем и разликовати се све све више и више од социјалних средстава

СТРАНА 259

вештачке селекције. Ја не могу овде развити потпуно ово схватање, које би нас одвело у срце мешавине мишљења која данас преовлађају, нити га пак могу узети у одбрану против приговора који би се могли истаћи, али хоћу да га посматрам у још једном правцу. Вештачка селекција, исто тако као и искључење и адапција, у нашем данашњем друштву акти судржавне администрације. Мере, које треба остварити пре примене ових акта, процедура коју треба извршити, принципи нрема којима се они примењују, а пре свега њихова природа и мера, — све је то одређено државним законом. Познато правило: пи11ит сптеп, пиПа роепа ате Је^е примењује се не само на казну, већ н на све акте друштвене селекције. Кад мој поштовани колега Гарсон захтева да кривични закон задржи свој »објективни карактер да би се заштитила индивидуална слобода«, ја се потпуно слажем с њим, само што ја мислим да ово треба проширити на све случајеве, у којима имају да се предузму мере искључења и адапције. Могу постајати различита мишљења до границе индивидуалне слободе, али ова грапица не сме бите повређена. У колпко се више задире у индивидуалну слободу казном искључења и адапције, или осталим мерама сигурности и васпитања, у толико брижљивије треба утврдити хипотезе, природу и мере овог задирања. Само у оннм случајевима кад индивидуа својим персоналитетом грози брзом опасношћу заједничком друштвеном животу, њено принудно издвајање из друштва за дуже време или вечити надзор оправдани су. Ево због чега је студирање појма и природе оаасног стања злочинаца постало данас основно питање како са гледишта научног тако и са гледишта законодавног. Са овог разлога и Међународно Удружење за Кривично Право, имајући поново да испитује овај велики проблем, ставило га је на прво место дневног реда идућег међународног конгреса за кривично право. Ја се пе надам да ћемо га тако лако решити, али ми идемо његовом решењу корак по корак. Питање о напуштеној младежи и малолетним преступницима данас се већ може сматрати као решено. На реду су остали делови програма. Нагаи наследници имаће утрвен пут. Реуие Је ОгоИ Репа1 е! (1е СгЈт1па1одје.

УБИСТВО ОДМЕТНИКА АНЂЕЛКА — ЂЕЛЕ

(свршетак) 13. јула јогп око 6 сах. пре подне одређене потере кренуле су се на посао да свој одређени задатак изврше. Ну одред потере којим је руковао г. Рамадаиовић вратио се већ у Средњево око 12 сах. у подне. без резултата, и Рамадановић је тада реФерисао г. Тодорићу да је чуо код »Шувајићске механе" од једног детета како је одметник Анђелко ухватио на њиви

*