Policijski glasnik

СТРАНА 76

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 10

Оаслушан по овоме, Борисав је изјавио, да неће то имање да уступи тужиоцу Трифуну без пресуде, пошто је исто он купио од Стојадина 0. по тапији јагодинског првостепеног суда од ] 2. октобра 1905. год. № 13442. Чињеним увиђајем на лицу места утврђено је, да је имање, које Борисав држи и од ког је поднео тапију, и имање означено у тапији тужиоца ТриФуна, једно исто имање. По овоме је среска власт, налазећи да је тужилац ТриФун поднетом тапијом доказао својину траженог имања, као и да се из уверења Управе Фондова од 17. децембра 1907. год. Бр. 28393, види, да је Миленко П. то имање задужио код Управе у 1867. год.. — решењем: од 20. марта 1908. год. № 5391, на основу § 327, 328, 329. и 330. грађ. зак., одлучила, да тужени Борисав у року за пет дана уступи то имање тужиоцу Три®уну, а њега је упутила на парницу за својину противу Управе Фондова. Режење ово оснажило је начелство окружно, а решење овога Министар Унутрашњих дела својим решењем од 5. маја 1908. г. П№ 7981. По изјављеној жалби, Државни Савет нашао је, да решење Министрово не одговара закону са ових разлога: По Глави XVIII. грађ. суд. пост. полицијска власт надлежна је да врши извршења по извршним судским одлукама, као и у случају § 465. истог закона, и да у смислу § 466. пом. пост., кад се при извршењу појави распра о својини, слабију страну упути на парницу. Без пресуде судске, само у случају самовлашћа, које се казни по § 375. а. крив. зак. она је дужна да заштити нападнуто право. и да одлучи код кога ће остати спорно имање, а слабију страну на спор да упути. Као што се види из акта, овде не постоји ни један од тих случајева. По акту Бр. 1923. тужилац ТриФун тражио је, да среска власт жалиоца Борисава из спорног имања, као његове својине, истисне и упути на спор суду. За доказ поднео је тапију, која тврди да је Управа Фондова, за наплату свог примања, на дан 25. септембра 1901. год. изложила била продаји непокретно имање Миленка П., па га она и купила и добила тапију 5. маја 1903 год.; затим, да је то, исто имање прбдала тужиоцу ТриФуну за 310 дин. и извршила на њ пред судом пренос 7. новембра 1907 год. Бр. 23067. Напротив, тужени Богосав бранио се да је то његово имање и поднео тапију из које се види: да је пореско оделење ср. беличког 6. октобра 1898. год. за наплату дужне порезе изложило било продаји непокретно имање Јове Станојловића и уступило га у својину Спиридону О., па му о том и тапију издао суд јагодински 27.августа 1899. год. № 14062; даје Спиридон то имање продао туженоме Борисаву и да је тај пренос и првостепени јагодински суд одобрио 12. октобра 1905. год. № 13442. Полицијским увиђајем на лицу места од 7. марта 1908. год. № 5391, утврђено је, да је имање, које тужени Борисав држи

и од ког је поднео тапију, и имање означено у тапији тужиоца ТриФуна, једно исто имање. Али како се овде појављује спорно питање о својини, за расправу кога је надлежан само суд по § § 201. и 208, грађ. зак. и чл. 146. Устава, то се полицијска власт ненадлежно упустила у расправу овог предмета и засновала своје решење на § § 327—330. грађ. зак., који говоре о залози, већ је требала тужиоца ТриФуна да одбије и упути на спор суду. Како тако није учињено и како је Министар ожалбеним решењем одобрио тако неправилну радњу нижих полицијских власти, то је Државни Савет одлуком својом од 3. јануара 1909 г. № 27. поништио решење Министрово. 1 )

Један слунај из § 492. грађ. суд. пост, Актом од 19. марта 1908. год. Драгић М. тражио је од среске власти, да му, према поравнању код суда општине свилеувске од 15. децемара 1897. год. № 1639, наплати од Ивана II., земљ. из Свилеуве, 436. дин., за колико му је продао извесно имање, или му врати исто, пошто га није платио. Саслушан по овоме Иван изјавио је, да је то имање платио, и да не пристаје да се уступи Драгићу : а поверилац Драгић на то у акту Бр. 5657. одговорио је, да му није плаћена цена, па је тражио, да му Иван, по поравнању, врати имање. Начелник срески нашао је, да се поднетим поравнањем утврђује, да је Иван дужан био молиоцу Драгићу положити 436 дин., као и да Иван није ничим доказао, да је поменуту суму положио, па је стога решењем својим од 16. августа 1908 год. Бр. 5957, а на основу §§ 462, 463. и 493. грађ. суд. пост., одлучио, да се Иван истисне из имања, означеног у поравнању, и исто уступи молиоцу Драгићу. Ово решење оснажило је начелство окружно, а решење овога Министар Уну-

х ) Код овог предмета постојало је и мишљење мањине, да је решење Министрово правилно и на закону основано, из ових разлога: Доиста је по §§ 201. и 208. грађ. зак. и чл. 146. Устава за распраау питања о својини једино надлежан суд. Али до деФинитивне расправе тога питања полицијска власт, као административна, дужна је да одржи привремено једно извесно стање. У том погледу она има да заштити онога, који је у јачем праву, т. ј. онога, који има јаче доказе о својини: или извршну судску пресуду, или поравнење, или тапију. И кад једна страна поднесе које од ових доказа, онда је она несумњиво јача од противне, која исте нема. Али ако се деси случај, какав је овде, да обе стране као доказ о својини спорног земљишта поднесу тапију, онда полицијска власт има да сматра привремено за сопственика онога, чија је тапија по времену судске потврде доцнија. Па како је овде тапија тужиоца ТриФуна пренета на њега 7. новембра 1907. год. дакле доцнијег је датума од тапије жалител>еве, која је судом потврђена 12. октобра 1905. год., то је он и јачи у праву од жалитеља, па с тога је и решење, којим се жалитељ упућује на спор, правилно. Најзад и Министар унутрашњих дела 12. јуна 1891 год. Ш& 9402. Полиц. Зборник стр. 1271, издао је свима полицијским властима распис, да у питањима тражења заштите имања по ираву сопствености, које се оснива на уредној гапији, раде овако, како је изложено напред.

трашњих Дела својим решењом од 2. јуна 1909 год. П№ 10342. По изјављеној жалби, Државни Савет нашао је, да ожалбено решење Министрово не одговара закону из ових разлога: По § 492. грађ. суд, пост., ако је ствар у руке другога прешла и овај је предати не би хтео, онда ће власт онога, коме је досуђена, белешком на пресуди о томе известити (§ 221. грађ. зак.). И када је жалитељ, у жалби начелству Бр. 2646., противу решења среске власти од 16. августа 1909 год. Бр. 5657., навео, да су поменуте земље, којих се уступљење тражи, прешле у размену на Петра М., бив. из Свилеуве, што се види и из уговора од 2. Фебруара 1904 год. № 223., поднетог у истој жалби, онда је начелство погрешило, што је, и не ценећи поменути доказ, оснажило решење среске власти, већ је претходно требало да нареди да се узме реч од Петра М., па ако овај не хтедне имање да даде, онда да се по наведеноме § 492. грађ. суд. пост. поступи. Како-тако није поступљено, па и Министар такву неправилну радњу оснажио, и ако је ч жалплац у жалби Бр. 4473. истицао ту исту околност, — то је Државни Савет одлуком од 2. јануара 1910 год. ј\« 8457. поништио ожалбено решење Министрово. Јос. К. Ст.

Одлука олште седнице Касароног Суда Отео/сица из тач. 4 § 65. крив. заноника не може се ставити као отежавна околност оцеубици на терет, иошто радња иредвиђена у иоменутој тачца улази у с&му квалификацију дела. Неготинском првостепепом суду били су оптужени : Ђ. и С. М. и С. удова пок. С. зато што су и то: опт. Т>. што је ноћу 17. јануара 1909. убио тојагом свог оца С., а саучасници у овом делу- били су му: оптужени С и оптужена удова С. и државни тужилац тражио је да се сви казне по §. 157. крив. законика. Првостепени је суд по свршеном ислеђењу , утврдио = да је ; учинилац* овога дела само оптужени Ђ. и нашав да приликом одмеравања казне има му се узети у обзир и отежавна околност из тач. 4 § 65, он је пресудом својом од 13. Фебруара 1909. г. №3127, осудио оптуженог Ђ. на 12 — дванајест година робије у тешком окову а оптуженог С. и удову С. ослободио казне као невине. Апелациони суд је пресудом својом од 24. Фебруара 1909. год. № 926, одобрио поменуту пресуду првостепеног суда. По жалби државног тужиоца и осталих, касациони је суд примедбама I одељења од 14. марта 1909. № 3279 поништио пресуду апелационог суда а са разлога: »Погрешно апелациони суд, одобравајући пресуду првостепеног^суда, узима, да оптужени Ђ. по делу, по коме одговара, има у отежицу казне и*околност из тач. 4 § 64. каз. законика, дакле то, што је убијајући свога оца С. погазио више дужности, пошто таква радња његова улази у саму квалиФикацију дела оцеуби-