Policijski glasnik

ВРОЛ 10.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 77

отва, које ое као такво према § 157. казн. законнка кажњава строжије но обично дело убиства без предумишљаја". Апелационн оуд није усвојио ове примедбе већ је 20. марта 1909 г. под № 1407, дао следеће нротивразлоге: »До закона о изменама и допунама од 13. маја 1902. год. за дело оцеубиства из § 157. крив. зак. била је прописана казна смрти. По тим изменама и допунама у место смртне казне, прописана је казна двадесет година робије, и на тај начин, казна за ово дело изједначена је са казном прописаном за обично дело убиства без предумишљаја из § I 56 I одељ. крив. закона." »Према овоме, гледиште касационог суда, да отежавна околност из тачке 4. § 65. крив. зак. улази у саму квалиФикацију дела, могло је бити тачно, само док је важила стара редакција одредбе § 157. крив. законика, јер је онда несумљиво ово дело строжије кажњавано, него обично убиство, али од како је казна смрти за ово дело замењена двадесетогодишњом робијом, то гледиште губи сваки ослонац, пошто казна за оцеубиство без предумишљаја, није ни у колико строжија од казне за обично убиство бсз предумишљаја, те је с тога потребно, да се та строгост казне појача отежавном околношћу из тач. 4. § 65. крив. зак, Ако би се гледиште касационог суда усвојило и после ових измена и допуна у закону, да поменута отежавна околност улази у квалиФикацију дела, поред тога, што се то не огледа у прописаној казни, онда би значило, да се дело оцеубиства не само не би строжије казнило, већ чак шта више оптужени би за то дело релативно био блажије кажњен од оптуженог за обично убиство, пошто му се та околиост, што је убио свога .оца, не би ставила на терет." »Изгледа на први поглед, да се већа строгост казпе за дело из § 157. крив. зак. огледа у томе, што се у тој законској одредби каже »са двадесет година робпје", али то би се могло тако тумачити само онда, кад би се оптужени за дело из § 157. крив. законика увек и редовно кажњавао са20 година робије. Међу тим, како ни једним законским прописом, није забрањено, да се и за дело из § 157. крив. зак., кад оптужени има више олакшавних околности, спушта казна испод 20 година, као што се то чини и код дела из § 156. I. одељка, онда та разлика у стилизацији, без икаквог је утицаја на истакнуто питање, нити се из те разлике даје логично закључити, да је отежавна околност из тач. 4. § 65. крив. зак. ушла у квалиФикацију дела § 157. крив. зак." »Према наведеноме, кад између обичног убиства без предумишљаја и оцеубиства без предумишљаја, нема никакве разлике у казни, онда апелациони суд налази, да према садањој редакцији § 157. крив. зак. отежавна околност из тач 4. § 65. крив. зак. не улази у квалификацију дела, те с тога не може да прими примедбе касац. суда.® Према овим противразлозима касац. суд је одлуком опште седнице од 4.априла 1909. год. под. № 3926, нашао, да су при-

медбе 1 одељења касац. суда на закону осиоване и за то их је и усвојио, а противразлоге одбацио.

Одлука опште седнице Касационог Суда За решење иитања о пзузеКу оаштинског суда из суђења по истуинчм делима, чије иресуде, донесене ио тим делима, разматра ирвостеиени суд, надлежан је ирвостеиени суд а не надзорна иолициска власт. Поводом сукоба о решењу реченог питања између алексиначког првостепеног суда и начелника среза моравског, касациони је суд расмотрио акта истог, и увидев, да је В. М. нз Крушја тражио изузеће суда општине јаковљанске из суђења његове кривице из § 375 а казненог законика, због заузећа земљишта, нашао је: да је за доношење ове одлуке по реченом тражењу иадлежан тај суд са тога ралога, што се из акта молиочевог и његовог саслушања види, да он тражи изузеће реченог општинског суда из суђења његове кривице из § 375 а казн. законика, за коју га кмет општине оптужује, а како пресуде општинских судова по овим делима изречене, подлеже расматрању првостепених судова према § § 15. и 16. полиц. уредбе, то је тај суд надлежан и да расправи и питање о изузећу општинског суда, код кога се та кривица на расправи налази, и са тога је касациони суд и послао акта алексиначком првостепеном суду да питање о овом изузећу расправи и роши. М. Л. Р.

П0УКЕ И 0БАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I Г. Војислав Новаковић, полицијски писар, пита : „Молим уредништво, да ми у једном од наредних бројева »Полициј. Гласника" изволи дати следеће објашњење: Да ли извршен попис, по извршним иступним пресудама, за наплату новчане казне, прекида застарелост пресуде и, да ли иста почиње тећи од дана извршеног пописа као последње радње власти ? Нарочито: како се у томе смислу има разумети члан 109. став последњи закона о шумама ?" — На ово питање одговарамо: По § 396. кр. закона, застарелост иступних пресуда прекида се само у једном једином случају, а то је кад кривац побегне из руку власти. Према томе, извршен попис за наплату новчане казне не ирекида застарелост пресуде, која застарелост тече од дана, када је пресуда постала извршном. Како и запрекид застарелости кривица, о којима говори чл. 109. закона о шумама важе одредбе криминалног закона, то и код њих не може бити другчијег прекида застарелости. О застарелости иступних пресуда, треба прочитати објашњење дато у бр. 28.

овога листа за 1908 годину, и онда ће се добити тачно сазнање : кад застарева кривица а кад пресуда. II Суд општине кочетинске, актом својим Бр. 253, пита: »Марта месеца прошле године, одбор општински, па предлог среске власти, разрешио је од дужности општинске часнике на основу чл. 148. закона о општинама због неуредног вршења своје дужности и чувања јавне безбедности. При прављењу гласачког списка за 1910 годину, општински суд није увео у исти ове разрешене часнике, јер је нашао, да они у смислу чл. 53. в. закона о општинама не могу бити бирани. Како, међутим, они нису учинили кривицу о којој говори чл. 32. поменутога закона, то настаје питање: да ли је суд правилно урадио што их је изоставио из списка, и ако је погрешио, онда да ли их сада може накнадно увести, јер је првостепени суд већ потврдио списак без ових лица. Моли се уредништво за иотребио обавештење по овоме 1< . — На ово питање одговарамо: По чл. 150. закона о општинама, лица, која су као општински часници разрешена од дужности у смислу чл. 148. овога закона, не могу бити бирана за тамо одређено време, али им се никако не одузима право гласа, нити се она у опште могу убрајати у ред оних лица, о којима говори чл. 53. в. поменутога закона. Ирема томе, општински суд је погрешио, што их није увео у гласачки списак, а тако исто учинио је погрешку и првостепени суд, што је такав списак потврдио, кад је из неазбучног списка могао видети, да та лица имају право гласа. Општински суд може решити, у смислу последњег става чл. 26. овога закона, да се ова лица уведу у списак, ако није већ протекао рок, о коме говори чл 24. поменутог закона, па ће првостепени суд то оверити кад му се пошљу спискови у смислу чл. 27. д. реченог закона. III Суд општине суводолске у срезу подунавском, актом својим Вр. 230, тражио је накнадно обавештење ономе, које је дато у бр. 6. овога листа за ову годину. — На ово питање одговарамо: Кад општински суд није сагласан са мишљењем уредништва, да нриватни тужилац може опростити казну у смислу друге тачке § 397. криминалног законика, онда нека остане при своме мишљењу, па нека сам нађе излаза и из ситуације коју је сам створио, пошго би објашњење о новом питању могло бити такође излишно, ако суд нађе да и са њиме није сагласан. IV Суд општине баричке, у срезу голубачком, актом својим Бр. 213, пита: »Општина ова има непокретно нмање, које је разделила у 421 — деоницу и издала га под закуп јавном лицит^цијом.