Policijski glasnik

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 25. АПРИЛА 1910.

ГОДИНА VI.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИОТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" излази једаииут, а нрема потрсбн и више пута иедељно. Претнлата се нолаже у напред, п то најмање за пола године код свију полицијских власти, и износи: 20 дииара на годииу за државна и опгатинска надлештва, а за све друге претгглатнике у онште 12 динара годпшње. 13а ипостранство: годишње 24, полугодншње 12 дпнара у злату. Поједшга бројевн „Полицијског Гласника" не нродају се. Рукописи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Указом Његовог Всличанства Краља Петра I., одобрено је решеше Народне Скупштине, сазване у редован сазив за 1909. годину донесено на С1У састанку 1. априла 1910. год. које гласи: „да се општииа прћиловичка у срезу моравском, округа нишког, коју сачињавају села: Прћиловица, Доњи Адровац, Моравац и Житковац, одвоји од садашње опгатине прћиловичке и да села: Прћи ловица и Доњи Адровац образују општпиу под називом општина прКшовичка, село Моравац да образује општину под називом општина моравачка, а село Житковац образује општину под називом општина житковачка, све у пстом срезу и округу." Из канцеларије Министарства УнутрашњпхДела, 9. априла 1910. год. у Веограду.

СТРУЧНИ ДЕ0

ПОРОДАЈИ ЗА ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКА СУДСКИХ (НАСТАВАК) Што се самога Физичкога места продаје тиче, њега има извршна власт да одреди. При томе, дужност је њена да се стара да то место буде сваком приступачно. 1 ) 4 ) Касационп Суд (III. Одељењек евојом одлуком од 7. Августа 1904. год. бр. 4645., иопиштио је решење првоетепеиога суда којим је једна продаја била одобреиа, из овога разлога: жалиоци су, у својој жалби нротив извршене иродаје, били истакли и тај узрок уништаја, што је нродаја била у судници општинској у коју улазак није био сваком допуштен. У својим иримедбама, Касациони Суд скреће иижем суду пажњу иа »одредбу § 479. грађ. пост. да се на јавној продаји моЈке сваки надметати н да ли је ово могућно извести, кад се продаја врши у судпици у којој није приступ био дозвољеи, а не иред судиицом.^ В. С. Јањић, Грађшски Судски Постуиак аротумачеи иачелпим одлукама, одлуком оаште седнице Касац. Суда и одељења и одлукама уаравиих власти. Поли цијски Гласник, година 1904., број од 29. Августа, страна 267..

У осталом, равнодушна је ствар, да ли је продаја била у затвореном или отвореном простору. Ако је први случај, улазак у зграду у којој се врши надметање мора бити сваком слободан, а сам простор, пак, мора бити толпки да може обухватити онолики број лицитаната колики дође. Отуда, начелно говорећи, одлука Касационога Суда од 8. Августа I 903. год. бр. 4728., којом јо решење једног првостепеног суда који је био оснажио једну јавпу иродају иоништено зато што је продаја извршена »у каФани, а не пред каФаном", 1 ) није тачна, пошто, као гато смо н горе приметили, сам тај Факат што је продаја била у затвореном простору, овде у кафани, не значи јога да надметање није било сваком могућно и слободно. Ако је каФана била отворена, или, бар, ако је сваком ириступ у њу био слободан и ако је она бпла довољно пространа да су у њу лпцитанти могли стати, продаја је, са гледишта места где је вршена, била иравилна. II, обрнуто, може једна продаја бити вршена на отвореиом простору, па д I онет буде питање о њеној уредности истакнуто, специално онда ако је, за трајања продаје, била таква атмосФерска неногода да лицитантн нису били у стању то издржати, као што је, н. пр., јака зима или кпша. Кад се говори о приступачности места на коме се обавља продаја, ту се ие мисли само на пристуначност у обичном значењу те речи, већ иа пристуиачност 1а1о зепаи; мисли се на све оно нгго надметаче може ставити у Физичку немогућност да буду на м«сту где се врши лицитација. Продаја у затвореном простору врши се парочито код принудне наплате из покретних добара приликом стечајне процедуре. Мн мислимо овде на сгзекутивну распродају ро.бе дужника год стсчајем. Махом се, у том случају, роба, после поппса, не креће из радње или магацина у коме је била, воћ се она ту и иродаји излаже. Такво једно место продаје није увек пробитачно за слободно надметање, јер се обично тада, услед стицаја купаца, улаз у радњу или магацина тако заузме

•) С. Јан.ић, ор. сЦ., Полицијски Гласник, год. 1904., број од 29. Августа, отр. 267..

да онима који доцније ради лицитирања дођу није могућно ступпти у унутрашњост зграде где се роба находи. На тај начин, они су лишени свога права да лицитирају и купе. Али, како се, по §. 506. (став први), јавна продаја покретних стварп не може уништити већ се само моЈке тражити накнада штете, то би, за уредност једне продаје таквих добара, био ирелевантан тај Факат што, због великог стицаја надметача, неки појединац није био у стању ириступити ближе извршном органу и надметати се. Изузев, наравно, „ако би било злоупотребљења и непоштења од стране извргаитеља продаје и купца« (§. 506., став први, гп /те ј, ако би се, другим речима, утврдило да је извршни орган нарочито са извесним лицитантима удешавао ствар тако, да слободно надметање омете, у том циљу да би ти лицитанти имали, у лицитирању, повлашћени положај, управо монопол. Извршна власт одређује, казали смо, место продаје. То је обично оно место где се публика највише скупља и где ће, највероватнвје, највећи број лицитаната и доћи, као што је, н. пр., сеоска каФана, судница. Али, продаја би била уредна, и ако би се она пзвршила на неком другом месту а не код каФане или суднице, под условом да то место испуњава, у погледу одређености и приступачности, услове горе поменуте. Ко се може жалити против неуредности продаје у случају када, због неприступачности места на коме је она вршена, лицитирање није било слоб.одно ? Сигурно је да то могу чинити и повериоци и дужник, погато је, услед слабијега надметања, пописано добро на продаји изнело мање него што би то било, ,да је лицитирање било слободно. А да ли право на, жалбу има онај који је био спречен да се надмеће ? Овим ћемо се питањем бавити доцније, када будемо говорили о унигатају јавне продаје. Време продаје. — I. Када ће продаја бити, то одређује извршна власт. Додајемо одмах да она овде не може поступити дискреционарно. На првом месту, нродаја не сме бити пре него гато је истекао онај рок који, по §. 475., треба