Policijski glasnik

СТРАНА 122

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 16.

да протече од огласа до продаје. Затпм, ни по иотеку тога рока власт не може, односно момента када продаја треба да се изврши, поступити произвољио, пошто је, као што нам је то већ познато, »Полициска власт дужна пресуду или решење у свему извршити из покретних ствари најдаље за шест недеља, а из непокретности најдаље за три меседа, баш да би се највећа непокретна добра и у више страна продавати имала." (§. 464.ј. 1 ) (НАСТАВИЋЕ СЕ) Ж Пери^

ПРИМЕНА ЗАКОНА О СКИТНИЦАМА Две иницијативе г. Бријана.

Г. Бријан додао је 16. глави буџета Министарства правде 'трошковн за ревизије кривичних процеса п за накнадо дате жртвама судских заблуда) једап кредит од 10.000 динара иамењених давању накнаде »лицима, која затворена за скитњу буду пуштена у слободу после проверавања њиховог идентитета и утврђења њихове часности, или у корнст лица која су користила »сГ ип Неи" (да нема места да се ставе под суд) или која су предата суду пуштена испод суђења". Ова новина врло корисна у ствари и врло среКна заслужује мало коментара. Она посгавља принцип да држава за ове три категорије ослобођених даје накнаду. До сада су ихпомагала добротворна друштва за заштиту средством заједничке помоћи свима пуштеним, било осуђеним или не, набављајући им рад, снабдевајући их оделом, стварима., некад чак малом помоћи или иовраћајем кући. Пека друштва у велнком заузимању издвајала су засебно оне, који су ослобођени као жртве судске заблуде или што није било места да се ставе под суд или што су пуштени испод суђења, али иначе они су сви збијаниумасу пуштених. Помоћ којаје овима давана смањиваше се у толико, у колико је даваиа и другим многобројним пуштенима. Осим тога она не имађаше ни у колико карактер поправке погрешке које су они били жртве. Уношење једног кредита у државни буџет у корист ових трију категорија ослобођених, даје, на против, суми новца, кбју ће они по изласку из затвора примити, карактер поправке. У ствари држава се не налази самим тим, што је ову суму унела у буџет, обавезном да даје оштету жртвама ових погрешака. Заиста иикакав ноступак не ће бити прописан у кориот ослобођених из ових категорија, нити ће бити означено какво надлештво за надлежно да решава о делу који би им требало дати. Суме биће просто стављене на расположење једном вишем админи-

1 ) По §—у 474., као што знамо, за петнаест дана, од дана пописа, дужиа је иолициска власт, код принудне наплате из покретних добара, ириступитн огласу. Продаја покретности се убрзава у случају предвиђеном у §-у 473., први став (замена од 14. Јула 1898. год.) у коме стоји ово: »Ствари које се могу укварити, или на одржање којих се мора гропшти, макар се и дулгаик нримио чувања и трошка морају се продати најдал>е за десет дана од дана цописа <,: . В. и §. 46. Закона о Стецишном Поступку.

стративном надлештву, које ће их делити срезовима. То надлештво одређиваће срезовима суме у границама крсдита одређенога од скупштине тако, да пуштени не могу бити незадовољип. На тај начин карактер поправке судске погрешке јасно је утврђен, а то је врло важно, и, то је, без сумње, само први корак на путу правих признавања на накнаду. Пуштени, којн могу најправичније захтевати ову накнаду, јесу личности, које су, затворене за скитњу, пуштеие у слободу »после проверавања њиховог идентптета п утврђења њихове нспрлвностн". То су једнпн у ствари чпја је невпноот апсолутно доказана кад се пуштају у слободу, једпни који су у свима случајевима били жртва извесне заблуде. Они, пак, па које су прпмењени поп Иеи или ас^иШ;етеп1; (онп за које нема места да се ставе под суд нли којп су путтенп пспод суђења) узети укупно, јесу лпчиостн протнв којпх ннје доказано довољно околности, ирема решењу, да су учинили дела за која беху оптужепи. Тек изузетно може се десити да пслеђење утврди њихову нопнноот, на прпмер, посло утврђења њпховог аИМ, или извршеним вештачењем. Али у већиии случајева н.ихова кривичиа одговорност није доказана, и како оптужба треба да да доказе, то се поп Пеи н ас^шШтеп! просто намећу. Стављајући и ове пуштеие ме1)у уживаоце кредпта од 10.000 дин. Г. Бријан једначп их практичпо са првима. Та је практика врло оправдана. Истпна криминалисте од дужег времена дискутују ово пптање: Треба ли овим пуштенпм признатн право на накнаду ? И ма да неки међу њима сматрају као немогућно признати то ономе, који је се користио једиим повољним предубеђењем, у практици, коју уводп г. Бријаи, накнада биће без сумње додељивана само онпм ослобођенима, који према приликама процеса буду оглашени за невине. Ме1)утим извесно је да пуштени из прве категорије, часни радници, сматрани као скитнице и жртве ове меро јавног реда, који је огласио скитничење као кривнцу, чине једну категорију чисто засебну. То је једна категорија људи којима је једна мера јавне сигурности ирикачена кад они не представљаху никакву опасност за јавну безбедност и који су жртве више полициске погрешке него заблуде судске, право назване. Има много времепа како је иследни суд запазио да овим несрећницима, који у тако великом броју пролазе кроз тај суд, треба признати неку накнаду. Да се боље разуме положај личностп у корист којих ће овај кредит бити у будуће унесен у буџет, треба се сститп прописа нашег казненог закона о скитпичењу и познавати практику судоиа. У начелу. у казненој материји, оптужба требадада доказа, од кудаследује давласт треба да докаже да лице окрпвљспо за скитнпчење нема пн стана. ни средсгиа за живот, нити уредног заната или каквог другог занимања, али једна негативна ствар се не доказује. У практици окривљеии је дужан да докаже, да има стан, средства за живот и да редовно ради. Пе

докаже ли ово он сноси последице законске. Разуме се да је ова обавеза извор безброј неправдп. Болесници без новца и стана, раднпци без прихода и рада, јесу јрзо Гас1;о под руком правде и бивају притвараии и послатп суду на саслушање. А како обавештења често стижу доцкап, они сносе више дана друштво злочинаца у затвору, којп је за већпну вре"мена, у пркос прописа законских, општи затвор. Такве су тешке последпце те мере јавне сигу[)ностп која ставља сваком у дуЈкност да докаже да пма средстава за жнвот п да радп. А може бити да овај несрећпик ин за треиутак није био крип! Тако, болесинк, којп је затурио своју исправу по изласку пз болппце; плн, баш ако је и радио, ннје могао са разлога често независних ол њега, снабдетн се псправом о раду. Са овог гледпшта д.ч човек чак зал^алн за старом радннчком књигом у рубрике које требаше газда потврдитн прпроду н трајањо поола који је њему извршен. Бива да је један велики број раденнка хапшеи а после пуштен и да им до сад никаква накнада није давана. Нема места, додуше, бунитн се за случајеве доста изузотно, за радпике, који будућп у тражњн посла у пзвесном реону около њиховог становшпта, пзнснада остану без средстава, новац потрошс, и буду затворени док оо не утврди да пмају домицил. Тај је случај доста редак, али ипак бива да радник »номад« често издржи неколико дана затвора. Много чешће се дешава да радник, пуштен из затвора, где је његова исправност утврђоиа, понова буде ухваћен н затворен за то, што нема исправу да јо пуштеи, коју небрижљив чувар заборавп да му да. Има срезова у којима на десет задржаних лица, доведених еудији и затворених, пет треба да буду после неколико дана ослобођени као уредни радиици. Полицијске мере, каже се, спречавају само слободу злочинаца и не сметају часним људима, али то сигурно ннје за ову меру снгурностн о кажњавању скитница. Треба, дакле, похвалнти новину г. Бријана која ће им накнадитп страдања због ових мера. Треба ириметити, међутим, да ће, кад ова новина о окитничењу, која је сад на решавању у судском одбору за ре*орму судства, буде озакоњена, — проверавање трајати много мање времена. Судија ће решавати као у извесним страним законодавствима. Личиости без исправа не ће бити без сумње вођене шефу среза, већ гпефу кантоиа који ће извршити ислеђење. Чак ако изгласани закон додели падлежност суду за поправку, бпћс извесно могућно допустити председнпку да пзвриш прво пслеђење. Имату јсдпа ствар вредпа разгледања. Новппа ће со прпмсњпватп само па лпчностп ухваћепо, затиорсне од шеФаза скитничење, затим пуштенс у слободу пошто је се утврдпло да оии уредно раде. Али један распис министарства од 2. маја 1899. прописује да се шаљу суду за поправку само они оптужени за скитњу за