Policijski glasnik

ВРОЈ 24.

тугалски (чл. 198.). 2. други сматрају само као акт саучешКа, дело, иосле аретходног сиоразума, Фаворизирањаучиниоца каквог деликта, било помажући му да уништи трагове, било прикривајући његову личност или потпомажући његово бегство. У недостатку претходног споразума нема саучешћа, него постоји специјални деликт прикривања. Такавје систем, извесно логичнији, законика: немачког(§§ 257 до 262.), ма!)арског (§§ 69. и 374.), холандског (§ 189.), италијанског (чл. 64. 225. 249.) 1 ). Из изложене одредбе § 49. нашег кр. законика, видимо да он сматра прикривање као акт саучешћа, само после иретходног сиоразума Фаворизатора и учиниоцаделикта, учињеног ире извршења дела; дакле да он спада у ону поменуту другу врсту законика, који у прикривању гледају акт саучешћа само ако је оно помагање о коме говори § 49. било по претходном споразуму пре извршења деликта. Оно пак помагање кривцу „пошто учини злочинство или преступљење", о коме говори § 50. крив. зак.: „да га не постигне »казна.... или да му сачува корист до „које је овим злим делом дошао", но, за које се прикривач »не 5и с њим догово».рио пре него би и за само злочинство »или преступљеље дознао, тек кад јеучи»њено«, — то је специјални деликт који се казни специјалном казном која је прописана у овоме законском пропису (у новцу до двеста талира или затвором до годину дана). Овој другој врсти Фаворизирања кривца о којој говори § 50. оскудева битан елеменат саучешКа: знање намере учиниоца за какав одређени злочин или пресгуп и иретходан договор за потпомагање после извршења било давањем уточишта или ма у чему другом што конституише појам помагања. 0 овоме другом прикривању лица или ствари које се учини без претходног договора са учиниоцем деликта пре извршења говоре још и §§ 250. а. 6. в и г. крив. зак. које ћемо ниже изложити (»исто тако ко лицима, која су какву »крађу или утају или друго подобно зло»чинство или нреступљење учинила, у »смотрењу њему познатог учињеног зло»чинства или иреступљења на руку иде „за своју корист. да се као прикривач »(јатак) казни...)«. То је деликт ат депепе закоје је прописана специјална казна а ие акт саучешћа које представл>а оно прикривање по иретходном договору пре извршења о коме говори § 49. и који се казнн као саучешће. У овоме је разлика изме!)у ове две врсте прикривања т. ј. прикривања лица које иредставља саучешће у извршењу главног деликта, који је кривац извршио и ирикривања као саецијалног деликта. Испитаћемо из ближе ову разлику између поменутих законских одредаба: §-а 49. с једне стране и §§ 50. 250. а. 6. в. и г. крив.. зак. с друге стране. Казали смо у почетку због чега је важна ова разлика, јер су код извесних тешких дела као што су: хајдуковање, разбојништво, узимали погрешно као саучесника и оиог прикривача (јатака) који је давао уточиште злочинцу и набављао му

Ј ) Оаггаис! — етр. 675.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

оружје, ма да је сам злочин извршен иотиуно без знања прикривача и прикривање вршено без претходног договора за извршење каквог одређеног кривичног дела, које је злочинац извршио. Законом од 17. јуна 1861. којим је допуњен § 250. крив. зак. прикривање је специјализирано као деликт зт депеггв и пооштрене казне за прикриваче. Из одредаба § 250. а. о. в. и г. крив. зак. видимо да законодавац разликује две врсте прикривања: иросто и оиасно. Просто је ирикривање оно о коме говори § 250 а; »Ко ствари за које зна да »су покрадене или притајене или другим »злочинством или преступљењем прибав»љене, притаји, купује, у залогу или иначе »узима, или садејствује, да се код других »протуре, било то за своју корист или »не; исто тако ко лицима, која су какву »крађу.или утају или друго подобно зло»чинство или преступљење учинила, у »смотрењу њему познатог учињеног зло»чинства или преступљења на руку иде »за своју корист, да се као прикривач »(јатак) казни затвором најмање месец дапа »и губитком грађанске части". »Ако има олакшавајућих околности »затвор се може на осам дана спустити«. Оиасно ирикриваН)в. — § 250. б: »Ко »ствари о којима зна да су ајдуковањем »или пустаиством или пустаиству равним »изнуђењем или опасном крађом при»бављене, прикрива, купује, у залогу или »иначе узима, или садејствује да се код »других протуре, било да он то ради за »своју корист или не; исто тако ко ли»цима, која су једпо од наведених зло»чинстава учинила, у смотрењу њему по»знатог учињеног злочинства, на руку »иде, да се као прикривач (јатак) казни »робијом до десет година. »Ако има олакшавајућих околности за»твором најмање гаест месеци поред гу»битка грађанске части. § 250. в: »Онај коме је прикривање »(јатаковање) у обичај (занат) прешло да »се казни робијом до петнајест година®. У хипотези прикривања кривца, коју иредвиђају изложене одредбе, а у изразима: »исто тако ко лицима, која су ка»кву крађу или утају или друго подобно »злочинство или преступљење учинила у »смотрењу њему познатог учињеног зло»чинства или преступлЈења на руку иде за »своју корист®, (§ 250. а.); као и оним у § 250. 6: »ко лицима која су једно од наве»дених злочинстава" (т. ј. разбојништво, хајдуковање, опасну крађу) »учинила, у »смотрењу њему познатог учињеног зло»чинства на руку иде к , — закон предвиђа и казни Факт давања стана, боравка, места за састанак, уточигата, хране, оружја, злочинцу који је учинио које од побројаних кривичних дела, у циљу да га спасе од казне, ну које је дело злочинац извршио без иретходиог договора са прикривачем. Закон казни само дело примања разбојничке дружине и хајдука баш и онда кад није био учињен никакав деликт за време азила. Али ако је злочинац о коме је реч у овим текстовима извршио које од побројаних дела са знањем и ио иретходном. договору са прикривачем, онда ће то бити потпомагање, аси-

СТРАНА 187

стенција у извршењу дела и давање уточишта и прикривање кривца у томе случају конституише акт саучешћа које предвиђа § 49. У овоме је дакле та разлика између ове две врсте прикривања кривца о коме говоримо. Прво, т. ј. оно прикривање о коме је реч у § 49. крив. закона претпоставља ранији договор за то ире извршења, који оскудева ономе другом из §§ 250. а. б. в. и г. због кога деФекта ово друго прикривање и представља специјаланд еликт који се казни по изложеним одредбама §-а250. а не као саучешће у извршењу главног деликта, које предвиђа § 49. Прикривач или јатак дакле, који је примио у стан хајдука или разбојника, дао му храну, баш и оружје, није саучесник у смислу §-а 49. крив. зак. ако ово давање уточишта није било ио иретходном договору као средство за извршење злочина који је хајдук извршио. Он то неће бити ни онда ако би злочинац баш и за време азила учинио какво казнимо дело али без знања и договора са прикривачем. Ово је прикривање деликт 81» депепз из § 250. б. и в. према томе да ли се тиче простог или опасног прикривања, а само у случају иретходног договора за прикривање са учиниоцем ире извршења главног деликта, такво прикривање биће акт саучешћа у извршењу главног деликта, који је злочинац извршио. Прикривање или јатаковање у првом случају, т. ј. као специјални деликт, не имплицира никакво учешће у деликту кривца и казни се због тегакоћа у истраживању и хватању злочинца, које оно причињава власти која их гони. (НЛСТАВИЋЕ СЕ) (II о ОаггаиЛ-у) Милош Станојевић

КРИМИНАЛНА П01ИЦИЈА (НАСТАВАк) Бона влочина и пут здочинчев. Да би се открила, реконституисала и утврдила маршрута једног злочинца, наука притежава једно средство, које је пронашао људски геније. То је рачун вероватноће, за чију је примену потребна тачност посматрања, сигуриост расуђивања, савршенство анализе, срећан такт, Фина, деликатна и тачна логика. По несрећи. у већини земаља полицијски и истражни органи не регрутују се из реда мислилаца и људи од науке, те с тога овај начин акције није никад потпуно искоригаћен на штету злочинаца. Ме1)утим, одлични мислиоци, одушевљени идејом правде, скренули су пажњу на користи које рачун вероватноће може пружити у домени полицијских истрага. »За; жаљење је, пише један од њих, што се рачун вероватноће не употребљује чешће за изналажење и откривање злочинчевог пута." Примењујући ову методу, ми никако не претендујемо на заслугу да смо први који то чинимо; ми се само ограничавамо да применимо једну научну методу,