Policijski glasnik

СТРАНА 188

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 24.

озбиљне и неоспорне важности, коју препоручује елита људске мисли. Примена рачуна вероватноће, под изложеним условима, потпуно је легитимна. Све се састоји у правилиом резоновању на основу тачних и прецизних дата. Просвећеним и објективним духовима би^е, у осталом, створена могућност, да прате наша резоновања, _да им контролишу основе и елементе, да аналишу њихову сређеност и оцењују њихову вредност. ГЈретходно да изложимо сумарно у чему се састоји рачун вероватноће. За овим ћемо изложити нашу методу, као и основе на које смо се ослонили да би одредили пут злочинчев, и најзад ћемо Формулисати резултате наших истраживања. Рачун вероватно^е ББегов основ. — Његова теорија. — Његово порекло. — Његова примена. Да би се схватила теорија вероватноће и њена практична примена, потребно је претходно упознати се са једном основном идејом — са идејом случаја. Многи одлични писци, који су писали о теорији вероватноће, падали су у погрешке само с тога, што нису добро схватили ову прву и битну идеју. Један од најважнијих, доживотни секретар једне Академије Наука, посветио је цео увод једне расправе испитивању »закона случаја", као да случај може имати закона. Заблуда је дошла отуд, што ови писци нису знали порекло, етимологију и тачно значење речи случај. Ми дугујемо Арабљанима ову реч и схватање ове идеје, као год што треба да смо им захвални и за увођење алгебарског рачуна у Европу. Именом случај (агап) они су називали извесан рачун поводом игре са четвртастим коцкама. Идеја о случају, с-рећи, родила се код народа ®аталисте. Случај је истакнут на супрот Фаталитету. Фаталитет, то је нешто што је унапред прописано, што је неизбежно, што се мора догодити. Случај је комбинација случајних узрока или непредвиђених догађаја; он је, дакле, комбинација условна. Акти људског живота у опште су резултати трију Фактора: фаталитета, случаја и слободе, од којих сваки ради у промеиљивој сразмери. Сваки је човек наследник или жртва Фаталитета, јер није могао имати никаквог утицаја на своје рођење, нити је могао изабрати своје срећно или несрећно порекло. Он сноси, према светом учењу, погрешке својих предака до седме генерације. Шта више, он је често играчка случаја, т. ј. прилика и услова његовог сопственог живота и његове судбине. Понекад, међутим, он може постати господар своје воље и судбине. У колико је већи удео Фаталитета и случаја, у толико је мањи онај слободе. Злочинац, творац случајвог, предумишљајног злочина, жртва је виших сила, које утичу на његову слободу, уништавају је, смањују или слабе. Будући жртва свога атавизма, свога болесног наслеђа, свога темперамента, својих порока, свога пренебрегнутог или рђавог васпитања и своје средине, он ради као роб а не као сло■бодан човек. Руковођен силом, од које

није у стању да се отргне, он је играо са »неприродном картом", пемајући ни појма ни сумње о овоме. Ова неприродна карта може се наћи у његовој игри са обележеним картама. Рачун вероватноће састоји се у рашчлањавању случаја, т. ј. у изналажењу комбинација случајних узрока. који су могли или би могли произвести тај и тај догађај. Овде не може бити ни говора о законима случаја, пошто је случај пре услов но узрок. У опгате се може рећи да ништа у природи и у људским акцијама није остављено случају. Сви догађаји, па чак и они који изгледају најслучајнији, ништавна су последица главних и вечитих закона. Неправилна линија, коју описује један прост молекил паре који се диже у ваздух, одређена је исто тако извесно и потпуно као и путови небеских тела. Егзистенција сваког физичког или моралног елемента везана је за егзистенцију ранијег узрока, који је овај Феномен произвео, тако да је данашње стање целе васељене, до њених најнепознатијих делова, само последица прошлог и узрок будућег стања. Једна виша иителигенција, која би у даном тренутку познала све силе којима је природа оживотворена, и узајамну ситуацију елемената који је састављају, могла би — ако би, у осталом, била довољно способна да сва ова дата подвргне анализи — обухватити једном истом Формулом покрете највећих природних тела и најмањих атома. За ову интелигенцију сваки догађај био би извесан или немогућан. Али за човека, чији је разум ограничен, постоји еквиваленат случаја, т. ј. незнање, у коме се он налази у односу на праве узроке. Неспособан да доспе до првих услова, који суделују у Формацији догађаја; да их међусобно разликује, да их пореди и комбинује, он остаје у сумњи. Али, ако резимира индиције, које код њега замењују непосредно познаван.е узрока, поглед његовог духа моћи ће чешће надати на један догађај, него на оно гато је овом догађају противно, и тада ће човек почети веровати да ће се овај догађај доиста и догодити. Он, дакле, за њега постаје вероватан. Теорија вероватноће састоји се, према овоме, у рашчлањавању свију догађаја истог реда у извесан број случајева иодједнако могућних, т. ј. таквих чије је постојање за нас у истој мери неизвесно, и у одређивању броја случајева, повољних за догађај чију вероватноћу тражимо. Однос између овог последњег броја и броја свију могуИних случајева, јесте меридо ове вероватноће. Разни услови и случаји, који могу произвеоти један догађај, називају се шансима овог догађаја. Извлачење означене карте у обичној игри представља 32 шанса, пошто се може узети ма која од 32 карте, које се у игри употребљују. У овом примеру шанси су једнаки међу собом, и с тога се може посматрати само њихов број. Кад би они били неједнаки, морало би се у исто доба водити рачуна и о њиховој сили — јачини — и о њиховом броју, али како један шанс, двапут јачи од другога, може бити замењеп са два шанса, једнака по-

следњем, нигата није лакше, говорећитеоријски, да се сва питања сведу на случај у коме су шанси једнаки међу собом. Према овоме што смо рекли, један догађај у толико је вероватнији, у колико за себе има вигае иовољних гаанса, према целокуаном броју гаанса који могу утицати на његову Формацију. Математичка вероватноћа једног догађаја може, дакле, бити представљена разломком, чији је бројитељ број шанса иовољних за догађај, а именитељ број целокуаних шанса. Кад би сва нагаа знања била способна да нас одводе извесности, као што то чине основни принципи чисте математике, наша расуђивања била би увек праћена пуним и целим убеђењем, које би мсгли поделити са сваким разумним бићем. Али, није тако: већина наших знања и нагаих расуђивања само су веровања, вигае или мање основана, која — да се послужимо изразом обичног говора — имају само извесан стуиањ извесности. Према овим разним отупњевима, један догађај може нам изгледати; извесан, вероватан, сумњив, невероватан или нвмогућан. За нас је извесно оно за гато, по нашем знању, не постоји никакав иротиван мотив. Изгледа нам вероватно, сумњиво или невероватно оно, за чију егзистенцију иостоје више или мање мотива, но иротив ње. Најзад, ми сматрамо немогућним оно, за чију егзистенцију не видимо ниједан повољан мотив. Од извесности у корист једног догађаја прелази се у противну извесност бесконачногаћу ступњева, који сачињавају већу или мању вероватноћу. Вероватноћа се, дакле, може мерити. На њу, као такву, могу се применити закони бројева, а ова примена, у свом општем схватању, чини предмет једне важне гране математике, која се назива разним именима: геометријом случаја, теоријом шанса рачуном вероватноКе и т. д Примена математике у истраживању вероватноће догађаја изазвала је противу себе, у принципу, многобројне предрасуде, које још нису сасвим унигатене. Потчињавање случаја геометријским правилима изгледа утоиија, која се може опростити наивности људи по кабинетима, али коју практичари добро разумеју. Није ли у осталом, опште мишљење, да случај обмањује најтачнија предвиђања и изиграва најпаметније комбинације? На ову замерку одговорићемо само једном речи: »Предрасуда". Случај, у обичном смислу речи, није тако загонетан као гато се мисли ; човек, у истини, мора бити изненађен његовим ретким аноматјама; његове многобројне, правилне последице пролазе неопажене. Кад би човек хтео да размигаља, он би брзо увидео, да је сваки догађај само једна последица, т. ј. производ једног узрока: да исти узроци, понављајући и комбинујући се међусобно, морају неминовно произвести исте сложене догађаје, и да, услед овога, све што ое приписује случају само је последица силе и математичке теорије комбинација. У већини питања, истина је, узроци су тако многобројни и деликатни, да је немогућно одмах их одредити; али, најзад,