Policijski glasnik

СТРАНА 266

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 34.

у заложне, оа том оамо примедбом што им та залога врло често неће, или неће потпуно, наплату обезбедити? Само у опом случају, када оу повериоци, чија је залога старија од пописа, у исти мах и повериоци који су наплату тражили, и то једини који су ову тражили, могу они имати право решаваша по §§-има 486. и 487..') Ж. Пери+1

КРИМИНАЛ.НА ПОЛИЦИЈА

(НАСТАВАК) Улице: „СапаИ и „Магсц" припадају 19 пол ицијској станици, док улица »Огагс1 Но8р1ое в припада 18 полицијској станици. Агент ове друге станице, чији јо центар „В(%ита§е а , не може ући у улицу »Магс^«. С друге стране, агент прве станице, чији је центар на пресеку улица: „СапаИ »Еаекеп" и ,,Роп1' ^еиГ«, може ући у улицу »М^гсд«, али ое мора зауставити у улици »Огапс! Но8рјсе !С , преко које не сме даље. Ако би ово учинио, он би био кажњен за мешање у надлелшост свога колеге. Према овоме улица »Магсд« представља, оа гледишта полицијског, један ћор-сокак. Агент полицијске станице бр. 1 ( ,), којп би у њу ушао, морао би се одмах враћати натраг да би дошао на место своје контроле, на коме мора бити сваких четврт сата. Реон ове полицијске станице веома је простран. Да би увек био на месту своје контроле, агент неће губити своје ограничено време у обилажењу улице »Магс^« и враћању натраг, и с тога је ова улица лишена сваког падзора. Злочипац, који станује у овим крајевима, морао је ово дочути, те је о тога био сигуран да на своме путу пеће срести ниједног полицијског агепта оног вечера кад је код оебе одвео малу Жану. Вероватно је, дакле, да је злочинац, који се користио приликама времена и меота, иокористио и ову особену аномалију полицијске службе. Кућа злочина мора се, дакле, налазити у пустој и усамљеној улици кварта, у којој је требало отпочети прва истраживања То је улица „Магсг}« у којој се неминовно налази кућа злочина, у којој је Жана била одведена. Злочинац. Остаје нам сада да изнађемо и аналишемо специјалие прилике којо су допустиле злочинцу да изврши свој злочин, као и особене карактере његовог персоналитета. Овде завршујемо, за сада, ове своје чланке. Остаје нам још — па да будемо готови са објашњењем законских прописа односно саме јавне продаје (лицитације) — да прегледамо одредбе које се тичу полагања излицитиране цене (§. 483.) и протокола лицитације (§. 488.). Да приметнмо да ће, приликом излагања законских наређења о полагању цене, бити говора и о овим двема важним стварима: 1) 0 другој продаји и накнади штете која би се, другом продајом, показала (§§. 484. и 485.) и 2) О томе: када купац на јавној продаји постаје сопственик, питање које има нарочито важности код продаје непокретних добара. (Дакле, у овом случају, питање је: да ли купац постаје власник одмах по свршеној лицитацији или кад добије тапију?).

I. Становнив кварта. Злочинац је несумњиво становник кварта улице »Л|аекеп в , блиски сусед, редовни пролазник, који је познавао малу Жану, коју је запазио и желео. Испитивање прилика ове врсте злочина нотврђује резултате рачуна вероватноће и примене општих природних закона. У првом тренутку полиција је била пошла правим путем, сматрајући да је злочин извршен у врло ограниченом региону, у близини места са кога је дете одведено и место на коме је његов леш нађен; она је, шта више одређивала при ближно и одстојање између куће злочина и места остављања леша, које је, по љој, износило око 300 метара. Али, у место да сс држала овог правог пута, полиција је залутала. Обманута у својим првим истраживањима, чији је правац био погрешан у погледу злочинчевог персоналитета, она је изгубила компас и отпочела радити без реда и методе. Наш је злочипац, дакле, становник непосредног суседства. И доиста, у монструозним злочинима против детињства — изузев оних које врше скитнице — извршилац злочина обично је блиски суссд, становник исте куће, господар или слуга, понекад познаник или пријатељ. Развратници су далоко од тога да буду »луде (< , као тпто тврде извесни полицајци, неспособни да их откри ју, а у жељи да извине ову своју неспособност. У колико је њихова паоија противна природи и законима живота, они су доиста лудаци, болесннци, ненормална створења, дивље животиње, али, и поред свега овога, они раде вешто и обазриво. Да имају изванредни укус доказ је то, што увек кидисавају на најлепше и најпримамљивије девојчице. Оваква деца драже их. Они прате њихово кретање, вребају их и користе се згодним моментом непажње, небрежења или одсуства надзора да им се приближе, да их заведу и одведу на лсп начин. Несумњиво је. да је љихова пасија неприродна и нехумана, ели ипак зато они показују у вршењу својих злочина све особине дрскости, оштроумнооти, лукавства и обазривости, које доказују евесност и интелигенцију. Да паведемо неколико иримера. Луј Менесклу, творац иајгнуснијег од ових злочина, који је погубљен у Наризу 15. априла 1880 год. због силовања четворогодишње Лујзе Де, становао је у истој кући у којој и његова жртва, на једном спрату више. Убеђена да њено дете није излазвло никуд из куће, мати одмах осумњичи »глувог«, који је отановао на петом спрату. ГТрви сумарпи претрес његовог стана није довео ни до каквпх реоултата: бедник је леш жртвин био саврио у своју сламњачу. Међутим, сутра дан су се из његовог стана чули појединачни удари чекића, а одмах за овим осетио се отужни мирис изгорелог меса. Једна сусетка о овоме је одмах известила вратара, додајући: »он черечи малу". Извеглтена о овоме, мати детиња одмах је отрчала полицијском комесару: »Дођите брзо !... То је моје дете које чудовиште спањује." Комесар не хтеде веровати у ово тврђење. У свом нсизмерном

болу, помислио је он, ова жена изгубила је памет. Како поверовати у могућност једног оваквог страховитог злочина? Кућа, означена као место злочина, налазила се у улици »ОгепаНе® ; то је била једна врста караванског хана, у коме је обитавало 36 породица, а међу њима и 6 полицијских агената. Злочинац, ваљда, није био под њиховом заштитом. Уцвељена мати толико је наваљивала на комесара. да он најзад није имао куд, већ је послао свога секретара да провери иено тврђење. Пошто су разбијена врата на стану осумњиченог, јурнули су на њега, и овом приликом секретар је из једног џепа његовог капута извукао мишицу а из друге руку детињу. Кад су притрчали пећи и отворили је, на раопаљеном угљу сагоревала су црева детиња. У самој пећи нађеНа је жртвина глава, која се још могла познати, а у једном орману у зиду ооталп делови леша. Инструменти, употребљени за черечење леша, били су разбацани тамо амо по соби ; од њих су нађепи: бријач којим је одсечена глава, нож којим с.у исечеми удови, гестера којом су стругане и чекић којим су ломљене кооти. Четрдесет и три дела леша нађени су које у ормапу, које испод патоса, којо у нужнику кућс. На овај начии успело се, да се реконституише готово цело тело. Недостајали су само врат и полни органи, Злочинац је прво уништио ове делове организма да би утро траг свога. двогубог злочина: задављивап.а и силовања. Страховити развратникВоаније, убица мале Алисе Нет (21. јула 1890) примамљивао је код себе девојчице из суседства. Прво је извршио злочин над малим Робином, сиротим и напуштеним дечком, који муједоцније доводио девојчице које су скитале по кварту. Злочинцу је иарочито била пала у очи мала Алиса, дете честито и под строгим надзором породице, и с тога навали на Робина да му је пошто ното доведе. Једног дана, кад је дете оамо изишло у шетњу, Робин је наговори и одведе код злочинца. Најстрашнији од ових злочина у Белгији је извршио малолетник Жак Ван Рилер 31.јануара 1893 године. Бедник је одвео далеко од куће и силовао сестре Јустину и Малвину ДегреФ, од којих је прва имала 7 а друга 5 год. Сутра дан ио извршеном злочииу тела несрећних жртви нађона су у шуми »Но]еПтоп1 (| , на територији »БЧеигиз". Пошто је прво удавио млађу сеотру, развратник је оиловао старију, па затим нокушао да и њу удави. Немогући у овоме одмах успети, бедник јој је ударцима штиклом провалио стомак. Кад су нашли тела ових малих мученица, старија сеотра још се није била охладила, али је смрт наступила убрзо по наласку тела. У смртним мукама јадно дете имало је још толико снаге да се приближи млађој сестри и да је обгрли укоченим рукама. Услед хладне зимске ноћи, тешких мука у сред пусте шуме, смртно рањена и у агонији, несрећна девојчица још се била покрила хаљиницама своје сестре. У овако језовптом п вели ■ чанственом положају иађени су лешеви две мале мученице. По извршеном злочину злочинацје отишао у кафану, н тамо