Policijski glasnik

СГОЈ 31.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 267

у весељу и у игри провео један део вечера. Он је био сусед ДегреФових, а једио време био је и у пансиону код љих. Истрага је утврдила да је чак био и љублзник домаћичин. Тринаест година доцније, развратник Максимилијан Пел силовао је и удавмо, у овом истом пределу, малу ЈозеФину Хендрик, стару 11 год. Несрећно дете беше се око подне упутило у Верери са ручком за свога оца. Њен леш, страховито нагрђен, нађен је у једном суседном пољу. Злочинац је припадао особљу једне лађе за пренос угл.а у Гујегу, и имао је обичај да се шета сваког дана мро подне, а врло чосто долазио је и у »8о1еПтоп1; С( и са задовољством посматрао место на коме је Рилер упропастио две девојчице. Разним лпчностима, а гтарочито сведоку Бодуену, Вел је признао да је у овим крајевима срео малу Хендрик па три недеље пре извршеног злочпна. Он је, дакле, нознавао место злочина п навике детиље. Оамполо, који је 29. маја 1907 године од гшротног суда у Риму огуђен па вечиту робнју због силоваља и убнства седмогодишше Ђовапе Де Ан^елпс, становао је преко пута своје жртве у истој улици. Учитељ Жан Фредерик Милер, осуђеп на смрт због силоваља и убиства мале Берте НинпЈслмејср, имао је дете под својом управом. У Антопн јо Бриансов силовао и паразио два детета својих патрона. Жан Фове ухпаћен је и ухат-шен у Монмарту, у моменту кад је покушао да силује једну дсвојчицу од 8 година, коју му је мати била поворила у цнљу надзора. У Випдзору јс Вилијам Остен, осуђен на сирт због силовањатрнн естогодншње Ане Битлер, био кирајџија љених родител.а, т. ј. становао у истом стану са својом жртвом. Луцијан Пелп, убица мале Агне Буји, у Базош-Гуету, становао је у непосредној близини домицпла своје жртве и познавао ју је врло добро, јер ју је често сретао. Готен Риги, из Сирссна, који је одвукао у један хотел малу Габријелу Боаси, да би злоупотребио н.ену немо^ и н>ено незнање, бпо је пријатсљ њснпх родител.а. Алберт Оолејан, из Париза, убица мале Марте (31. јануара 1907 год.) познавао је од дужег времена лородицу Ербелдипг, те јо чак добио од ње јодном приликом п потпору, која 1а је спасла беде. 14. октобра 1907 год. у В итој шлику је извршен један страховити злочин, који нодсе^а на овај Солејанов. Г. п г-ђа Шнајдер беху изишли ии кућо на неколико часова. Сазнав за ов ■, чизмар Хајлигер потрчи одмах у њвхов стан и тамо нађе малу Катарину, стару 9 година и одвуче је у једну собу у унутрашн.ости стана. Пошто је дете силовао, ранио га је смртно на два места: у велнки и мали трбух, а по овоме га је одвукао у једну суседну шупу и сакрио у сено, где су га мало доцније нашли радници и препели у болницу. Чудовиште Хајлигер било је пријатељ детињег оца. Што се тиче аФере Ван Галк, Жана је, као што знамо, била напустила кућу сво • јих сродника и пошла својој мајци. То је

било први пут да јс она сама пошла својој матери, и то услед закашњеног новратка свога деде. Нико није могао знати ни предвидети ову околност. Девојчица је морала бити пресретнута и одведена са тачке А, испред Фламанског позоришта, од једног становника из суседства, који је истог тренутка овуда случајно арол&зио, али који овуда пролази, пошто је то његов обичан и редован пут. Злочинац није нити је могао у овом случају нарочпто очекипати своју жртву. Његов је злочин случајни и непредумишљајни. Пошто је срео девојчицу око 7 часова, он ју је одмах, најкраћим путем, одпео у свој стан. Чим је приспео у свој стан, он је дете опио помоћу јаког алкохола, рума или коњака. У циљу опијања дете није било вођено у каФану или у какву продавницу пнћа. То ј>\ дакле, злочинчев стан у коме је детс опнјено омртоносннм пнћем. Ево како се ствар морала догодити. (НАСТАНИЋЕ Ск)

П0УЧН0-ЗАБАВНИ ДЕО ЈЕДНО ИНТЕРЕСАНТНО БРАТ0УБИСТВ0 Мрачпе кишовите ноћи нзмеђу 17. и 18. марта ове годпне, убијен је мучкп кроз фозор, у своме стану у Куршумлнји, Јездимир Радовановић, служ-итељ пореског одсл.ен.а ср. косаничког. Одмах у почетку пследна се власт нашла пред једпом загогтетком, јер се узрок овом мистериозном убиству тешко могао п назрсти. Како је бпо мпран н добар човек освста се није могла прегиоставпти, те је остао онај најчешћп разлог за убпства по селима — имовински и паследни односи. Покојни Јездимир имао је два брата од стрица, старијег Станка, који је био оделит од њега и млађег Милорада, рођеног брата Станковог, који је при ранијој деоби остао у задрузи са Јездимиром. Мидорад је обрађивао своје и Јездимирово имањо, на којему је жнвела н мати Јездимирова, старица од својих седамдесет и неколико година, а Јездимир је већином олужио као жандарм и у другим државним службама, ма да је имао велико имање. Јездимир јс се два пут женио а ни са једном женом није вмао деце. Прошле године, умре му друга жена, и он се ожени и трећи пут са једном младом сиротом девојком нз Куршумлије. Пошто је Јездимир имао велнко пмање у Б. Пољу у близини Куршумлије, а човек већ у годинама и без деце, то су се његова браћа Станко и Милорад надали, да ће једног дана они постати наследници •гога имања као најближи сродници, ну када со је оп и по трећи пут оженио и то младом и здравом девојком, ннје била искл.учена могућност, да она имадне деце, за то његова браћа Станко и Милорад почну смишљати, како ће што пре доћи до наслеђа. У срезу косаничком, од дужег времена, живела су два човека, два бивша роби-

јаша : Петар Денић из Куршумлије и Трајко Раденковић из Д. Точана, на које се сумњало да живе искључиво од убијања људи за новац у округу тоиличком; и ма да су скоро за свако тајанствено убиство у срезу косаничком и прокупачком стављани под истрагу, ипак су свагда успелн да се извуку испод осуде, остављајући за собом у казамату по неког од овојих другова. Срез косанички је насељен људима из разних крајева Српства, а највише из Ст. Орбије и Црне Горе, и код ових насељеника још влада крвна освета, и то тако јако укорсњена, да рођак убијеног и пред влашћу отворено прнзнаје, да ће пре убицу или његовог сродника убити, него ли га проказати и оптужити власти, да би свог рођака осветио. Који је у Фамилији слабији. те није могао свога »крвнпка® убити, иалазио је ова два поменута лица, те су она за новац убијали за рачун његове освсте. Станко н Милорад су зналн, да су Петар п Трајко нроФСоионалпе убице, па су глсдали да њих на ово убиство приволе п да нм за то плате. Како је пијаца куршумлијска, на коју се стпчу млоги купци ситне стокс из унутрашњосгп Србнје п Турске, досга велпка, овдашња полицијска и општипска власт нема довољно могућностн да мотри на сумњпва лица с ким се састају и шта раде, те су у тој мешавини Станко и Милорад лако могли наћи ове убицо и с њима се споразумети. Једног пазарног дана, нре Јездимировог убисгва на неесолико недеља, Станко нађе Петра Денића и ступи с њим у погодбу, да Јездимира убије. Петар је дао пристанак да Јездимира убије или убицу нађо да изврши дело за 150 динара, па ово доцније саопшти своме другу Трајку, који са Петром другог иијачног дана нађе Станка и Милорада, где се о томе споразуму да Петар и Трајко убију Јездимира за 200 динара а не за 150, пошто је то мала сума. Том приликом Милорад да Трајку једанаест динара а Иетру петнајест а рест да им даду кад дело сврше. Како Трајко није хтео н.има веровати, да ће им платити, за то затражи од њихјемство, и они му подведу за јемца ЗанФира Васића, из Куршумлије; који им загарантује, да ће им исплатити Станко и Милорад ову »зараду (( што ако не учине, да ће им он платити, чим се дело изврши. Петар и Трајко, као сумњиви људи, нису смели лично ово дело извршити, због тога, што ће на њих пасти сумња одмах по извршеном делу те ће бити похватани. Једно због овога, а друго и због тога што су знали, да је Јездимир храбар човек и вечито наоружан, нису смели лично ово дело извршити, па како су имали свога друга, Милана Николића, из Мађера ср, прокупачког, који је као смелији место њих ова дела вршио у срезу косаничком, они се једног дана састану у кафани „Локошница" у Прокупљу, где се договоре: да 17 марта Трајко оде у Куршумлију и тамо се нађе са Петром, те да обиђу стан своје жртве, прегледају