Policijski glasnik

ВРОЈ 42.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 331

затварња, иотраживања и личног описивања; то је преображај старих рутина у одређени експериментални систем; тоје замена методе »њушкања«; то је Конан Дојл после Габорија; то су микросЕсопи, реактиви и метрички апарати који замењују разнолике и доста ретке инспирације једнога Видока или једнога Клода; то је, најзад, практична примена научних знања у вођењу истрага. При свем овом то је само вештина; нема закона ни општих и сталних правила, нити ма чега од онога што сачињава и деФинише једну науку; реч је о посебним случајевима који се третирају према принципима позајмљеним од биологије. Пзлицијска Техника несумњиво је вештина, која од науке позајмљује и искоришћава потребна јој знања. 1 ") Д-р Р. А. Рајс, професор Полицијске Технике на универзитету у Лозани, који је, после Вертилопа, до данас највнше урадио на пољу Судске ИдентиФикације и Полицијско Технике, и кога Д-р Локар у предговору свога ниже номенутог дела назива модерним Шерлоком Холмсом, који сваког часа пронатази по неку новину у области Полицијске Технике, проширује, с разлогом, обим ове и на арактично иознавање злочинаца и начина њиховог рада — познавање које се, по њему, може стећи само стварним студирањем злочиначког света. За проФесора Ничефора, који је први написао потпуно и систематско дело о Полицијспој Техници, 2 ) под овом треба разумети примену научннх знања у кривичним истрагама у циљу утврђивања идентитета и одређивања удела појединих лица или предмета у времену кривичних дела. Ево шта он мисли о сувременом схватању злочина и о Полицијској Техници: »Веровало се, тако рећи до јуче а многи још и данас верују, да је довољно знати напамет 300 до 400 параграФа кривичног законика и умети их аналисати логички и граматички, па бити савршен криминалист. Помоћу овог система доиста се успело да се створе добри „мандарини®, необично вешти у унотреби Формула кривичног права и постунка, али исто толико страни за стварни и ннтересантан живот људи и криминалних Факата као и величанствена колекција преисторијских алата за индустријски живот XX века. Овај поштовани свет криминалиста научњака није никад помислио — најпростије идеје врло често долазе последње даје немогућно бити добар криминалиста ако се, поред апстрактних Формула, не студира и сам злочинац, и не упозна знатан удео разноврсних модерних наука у изучавању криминалитета и злочинчевог персоналитета. Без Опште и Криминалне Антропологије, без Опште и Криминалне Психологије и Психијатрије, које су проблеме злочина осветлиле новом светлошћу, не може се разумети шта је злочинац и каква треба да буде одбрана друштва против криминалитета.

') 1УМеп1Шса110п Је8 КесМтаЈез, Рат, 1909. 2 ) 1^а РоНсе е1 Г Егциб1е ЈисНс1а1ге &с1еп11Г1^иез, Рапз, 1907.

Али се овапримона резултата модерних наука није ограничила само на преображај појмова о криминалитегу или о човеку злочинцу и казненим теоријама, већје обухватила и све што се односи на кривичне истраге, трансФзрмишући старе емпиричке методе у прави систем истраживања и научних знања. Кривичне истраге, услед овога, престају да живе ван научног света, већ се, у додиру са модерним наукама, из основа преображавају и постају праве техничке истраге.... Пошто ова нова наука (Полицијска Техвика) сачињава најважнију грану Криминологије, то и ова последња треба да буде нераздвојни део научног образовања сваког криминалисте.® Домена »Полицијске Технике«, као што се из изложеног види, веома је пространа и разноврсна, што је у осталом сасвим нрнродно с обзпром на многобројност и разновреност начнна извршења кривичних дела који со у пракси сусрећу и који, више мање, готово увек носе индивидуално обележује. На последњем међународном, Криминално-антрополшком конгресу, који је одржан у Турину 1У03 год. изражена је жеља да Полицијска Техника буде саставни део универзитетске наставе, и ова жеља већ је остварена на универзитетима у Риму и Лозани. 1 ) На овом истом конгресу дискутовано је и о детаљном програму Полицијске Технике, али ово питање није деФинитивно расправљено, већ је стављено на дневни ред за идући конгрес, који ће се одржати идуће године но свој прилици у Немачкој. Питање је овако редиговано; »Која су знања потребча истражним судијама и аолицијским чиновницима да 6и њихов рад био што више у сагласности са иринцииима. Криминалне Антроиологије <( . 2 ) Одсек за изучавање Полицијске Технике на унаверзитету у Лозани са нарочитом катедром за Полицијеку Технику у ужем смислу, установљен је званично 1906 год. ма да је д-р Рајс, као приватан доцент, још од 1902 год. држао предавања из Полицијске Технике и Судске ФотограФије. Према закону од 1 септембра 1909 год. изучавање Полицијске Технике траје три године и обухвата: 1. Кривично ираво — два семестра; 2. Кривични аостуаак — два семестра; 3. Анатомију са практичним вежбањима — два семестра; 4. Судску медицину — један семестар; 5. Органску и Неорганску Хемију два семестра; 6. Практичне радове у хемијском лабораторијуму — три семестра;

') Међународни конгрес за кривчнно право (Линц) још 1895 год. изразио је ову жељу: »Да би криминалпи органи били што спремнији и приуготовљени за вршсње својих функција желетв је да не буду упознати само са текстовима кривичних закона, већ да им се, било путем Факултативних курсева за отуденте, било бутем нарочитвх специјалних курсева за младе правнике практичаре, даду много пространија и темељнија знања о општим узроцима злочина, особеностима злочиначког свота и о најпрактичнијим и најбољим методама за истраживаље злочина и п римеу.у казне." -) Ас1ез <1и VI Сопр^бз ш1егпа4 |Опа1 сГ апШгоро1о$1е спттеПе, Тигт, 1900.

7. Токсикологију (наука о отровнма) — један семестар; 8. Ексаерименталну физику — два семестра; 9. Практичне радове у физичком лабораторијуму — два семестра; 10. Полицијску Технчку у ужемсмислу —■ два семестра; 11. Теорију фотографије — два семестра, и 12. Практичне радове у иолицијском лабораторијуму (рпуаНззтит). По свршетку сгудије полажу се испити: усмени и аисмени. Први обухвата: Кривично право с Посгупком, Анатомију, Судску Медицину, Хемију, Физику, и Полицијску Технику у ужем смислу, а други: а) два полицијско-судска вештачења, б) инспекцију места злочина, и в) једну хемијску анализу која је у вези са полицијско-судским вештачењем. Право на полагање исннта имају они ученици, којп су уписани као редовни слушаоцп прапног, медицинског или филозовског Факултета. По положеном исппту они добијају нарочиту универзитетску диплому о свршеним полициекотехничкпм судијама. Оннма, који су већ свршили један од ова три Факултета, потребмо је две године за изучавање Полицијске Технике и задобијање ове дипломе. ( свршиће се) Д. Ђ. АлимлиЋ.

„АДМИНИСТРАТИВНА УПОТРЕБА ОРУЖЈА ОРГАНА ЈАВМЕ БЕЗВЕДИОСТИ И ВОЈС^Е с нарочитнм погледом на права Аустријо, Пруске, Сродље Помачкпх Држава, Енглеске, Француске и Италије*. од Д-ра Аугуста ЈЈнлфлинга. (наставак) Надлезкност за регулисање права административне употребе оружја. Правна основица за регулисање овога права почива илиу општем праву нужне одбране (кривичном праву), или, ако се ово прекорачује, у специјалнпм законима. За случајеве у примени, који су вап обичног права нужне одбране — а они су практично важнпји — мора се пазити, да се њихово оправдање прулш само у законима или њима равним уредбама, али никако у абстактним прописима ма какве друге врсте. То проистиче из самог положаја употребе оружја према уставном праву телеснога интегритета; норме, које регулишу употребу оружја, јесу само изводне одредбе, позитиван садржај опште изражених одредаба у основним државним законима, те за то морају бити донесене пре.ма конституционалном схватању аутем законодавства. Свакако да се законодавство не сме задовољити тим. да са свим или у основним материјама делегира административној власти регулисање права употребе оружја ; оно шта више има само исцрано да регулише извесне материје. Ако се не би хтело придржавати овога принципа