Policijski glasnik

СТРАНА 346

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 44.

Али, од кога управо момента купад губи право полагања цене? Да ли од дана када је извршна власт донела одлуку да се нова продаја одреди или од дана када је (аг&. из §-а 478.) нова продаја њему саопштена ? Ово питање има везе са оним општијим питањем, раније истакнутим : да ли је купац који није куповну цену о року положио лишен права да цену положи одмах, чим је продавац поднео суду тужбу за раскид уговора, или тек онда када му је продавчева тужба дата на одговор односно саопштена? Ми смо већ казали да се одлука извршне власти, као законскога пуномоћника продавца (поверилаца гевр. дужника) на јавној продаји, којом се одређује нова продаја равна са подизањем, од стране неизмиренога продавца, тужбе за раскид уговора (§ 656. Грађ. Зак.), што ће рећи да се и саопштење нове продаје купцу на првој лицитацији равна предаји односно саоп штењу тужбе продавчеве за раскид уговора туженоме купцу. Према томе, како се ово опште патање реши, тако Ке се решити и питање: да ли ће купац имати или не право да цену положи све дотле

даја одређена? Знајући за штетне последице истека рока, купци ће се пожурити да излицитирану цену положе у року, док ће, на против, ако се прихвати друго мишљење, они цену положити много доцније, имајући за то много више времена на расположењу. Примедба није без вредности, али јо ииак није тешко обеснажити. Јер од две ствари једна: или је куиац на првој продаји био озбиљан, то јест био је лицитанат у намери да купи, и у стању је да положи излицитирану цену, или он није био озбиљан, то јест није имао, лицитирајући, намеру да купи, или ако је такву намеру имао, није у могућности да излицитирану цену измири. У првом случају, купац ће се, сумње нема, пожурити да цену исплати, и није потребно, тога ради, усвајати једну солуцију која би се окренула против озбиљног купца, који се је, случајно, задоцнио да цену о року плати. У другом случају, циљ који се таквом солуцијом жели постићи немогућан је, јер купац неће или не може цену да плати. Рок од шеснаест (т ри) дана није прописан зато да у њему морају купци баш цену да положе, тако да би протек рока могао имати за последицу раскид уговора, већ је тој одредби главни циљ тај: да извршна власт зна, после колико времена може одредиги другу продају. Дакле, по овом мишљењу купац на првој лицитацији има право да положи цену све догле, док се друга продаја не би свршила. Настаје сада, у овом мишљењу, питање: да ли повериоци имају право на пакнаду штете, ако купац о року цену не положи, већ доцније? Правило је, да сваки уговорач одговара за штету коју је причинио неизвршењем своје обавезе. Али, поверилац има да докаже, да је оштећен. На основу речеиога правила и повериоци код јавне продаје имају право на накнаду штете, ако купац не плати о року. Само они не морају доказивати да штете има, јер случај овај треба идентиФиковати са зајмом при коме интерес није уговорен. По § 602. Грађ. Зак. дужник тада мора положити интерес 6°/ 0 од дана рока. Тај интерес представља штету коју је зајмодавац претрпео услед тога што му дуг у року није исплаћен. И зајмодавац није дужан доказивати да је тим задоцњењем дужниковим оштећен. Штета се ту претпоставља, претпоставка коју дужник обарати не може — ргае8ишр11о шпв е1 с1е шге. Истина, у нашем случају дуговани новац не долази од зајма већ од уговора о куповини и продаји, али из § 654. Грађ. Зак. види се да је законодавац тај случај изједначио са зајмом. Дакле, купац на јавној продаји, који излицигирану цену о року не положи, дужан је платити и интерес 6°/ 0 од дана рока. Извршна власт не треба да прими главницу без тога. А ако је она пропустила интерес наплатити, повериоци имају право тражити га лично од купца. (В. ВоНагд, Со1те1-Ваа$е е1 О1авзоп, ор. сИ., II, р. 501).

док му извршна власт није саопштила другу продају. 4 ) Да сада расмотримо ону горе наглашену тешкоћу односно питања: да ли купац, који, као што видимо, ве може више да положи цену, ако је продаја нова већ одређена, има право ову бар да положи у свавом случају док друга продаја одрећена није ; у сваком случају , то јест и онда када је протекао онај рок од месец дана у коме је власт дужна нову продају одредити, пошто се може десити, и дешава се често, да извршна власт, и поред изречне наредбе §-а 484., не одреди продају, и ако је прошао речени рок од месец дана ? Питање не би било тешко, када би, као што је то било до допуне §-а 484. од 14. Јула 1898. год., полициској власти било остављено да она оцени када ће одредити поновну продају. 5 ) У том случају, купац би могао цену положити све дотле док друга продаја не би била одређена. Али питање се комплицира због тога што полициска власт има дужност да нову продају одреди најдаље за месец дана по истеку онога рока од шеснаест (три) дана, ако купац не би, у овом последњем року, цену положио. Њено, дакле, овлашћење законско распростире се дотле даонаможе, после протека оних шеснаест (три) дана, дати још купцу највише месец дана за измирење цене, на тај начин што ће одређивање нове продаје одгодити до крајњега момента прецвиђенога у §-у 484.. Преко тога њеио овлашћење не иде, те, према томе, полициска власт не може, не одређујући продају у року у том пропису означеном, пружити могућност купцу, да, и после тога рока, цену плати. Другим речима, крајњи тренутак до кога задоцњени купац може цену платити, то је иоследњи дан онога месеца који долази по истеку рока од шеснаест (три) дана (нод условом, наравно, да до тога дана власт још није нову продају одредила).- после тога тренутка он губи право полагања цене нити му ову полициска власт сме примити, па баш и да друга продаја још није одређена. ( наставиће се) Ж. Пери^

4 ) У случају када извршна власт позове купца да положи излицитирану цену, са изјавом да ће она, ако он то не учини, одредити другу продају — пзјава којој има места тек када је онај рок од шеснаест (три) дана протекао —, купац, баш и да власти одречан одговор, ипак може положити излицигирану цену све дотле док власт Фактички иије другу продају одредила. Што може купцу одузети право да положи излицнтирану цену то није исказана намера власти да она хоће да одреди нову продају већ с&мо извршење те намере, онако исто као што ни вансудска изјава продавчева да тражи, з(5ог неизмирења цене, раскид уговора не одузима право купцу да цену положи: у овом погледу има дејства пе слична изјава већ само Формална тужба суду поднесена. В. У овом смислу: В. ЛЈасап^тепе, ор. сИ., II, р. 666.: (( 1_,а г6зо1и1шп (ЈоИ 61ге ЈешапЈее еп јизИсе; П пе зиШгаН допс раз ^ие 1а рагИе, епуегв 1адие11е Геп§а§[етеп( п'а раз е16 ехеси16, татГезШ а Гаи(ге раг ас1е ех1гаји(Ис!а1Ге ба уо1оп1е (1е геаоидгв 1е соп1га1», што значи: Раскпд треба дајетражен код суда; не би, дакле, бпло довољно да страна према којој обавеза није испуњена изјави, вансудским актом, другој страни своју вољу да раскине уговор. 5 ) На сваки начин, пи пре допуне §-а 484. од 14. Јула 1898. год. полициска власт није имала овде дискреционарну власт: она је морала одредити нову продају бар у року од три месеца (аг§. из §-а 464. први став).

„АДМИНИСТРАТИВНА УПОТРЕБА ОРУЖЈА ОРГАНА ЈАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ И ВОЈСЦЕ с нарочитим погледом на права Аустрије, Пруске, Средше Немачких Дршава, Енглеске, Француске и Италије'*. од Д-ра Аугуста Вилфлинга. А. Жандармерија и њено право употребе оружја. (НАСТАВАК) Као што већ и само име казује, жандармерија води порекло из Француске. Историја постанка војнички организоване трупе сигурности са називом »жандармерија« потиче још из времена почетка револуције. Истина још и у ранијим столећима постојало је звање »§епв (Гагтез« и в §;епс1агтепе с< , но ипак више за нарочиту елитну трупу Француске коњице. А и модерна Француска жандармерија имала је једну своју претходницу у Француској тагезћаизаее (одговара нашем појму пољске жандармерије), чији почеци допиру до Хенриха II. Пољска жандармерија била је војнички организована и у битности опредељена за то, да свако нарушење мираи сигурности одбрани оружаном силом. Задаци » оГОсЈегз е1 агсћега <1е тагесћаиззее« били су, да реквизицијом испуњују судске заповести сваке врсте, за тим да у Паризу и у целој области краљевине пруже оружану помоћ за притварање просјака, вагабунди и људи без уредних исправа, за спречавање и растурање скупова „агИзапа, сотра^поз е<; §геп8 Ле теМег" (агге1; с1е 1а соиг с1е Раг1атеп1; 17. Јит 1765), код отпорности, насиља или других покушаја раденичких, који би ишли на то, да штете трговину. Под именом тагезћаиззее постојала је та војничка организована трупа сигурности у Француској до 1791. године. Декретом од 16. јануара — 16. Фебруара 1791. предвиђена је место тагеаћаиззее. »&епс1агтепе па^шпа1е сс , и од тада је она добила законско уређење за пешачку и коњичку службу. Но како нам простор листа не допушта да се дубље упуштамо у историјска разтагања установе жандармерије у разним државама, прећи ћемо на араво жандармерије на уиотребу оружја , и у краткшм потезима изнети његове регуле у разним државама. У свима је законима изриком подарено жандармерији овлашћење да може употребити оружјег/ нужној одбрани , као што је по правилу овлашћена на ту употребу и за одбрану од насиља и насилних или физичких насртаја или од претњи таквим насртајима. Аустријска службена инструкција деФинише »нужну одбрану« (очевидно само у смислузакона о жандармерији) овако: » Нужна о дбрана насту па, кад жандарма физички нападне једна или више особа, т.ј. кад имају намеру да га рукама ухвате, да га бију или телесно повреде, да га обезоружају или убију, и кад је он принуђен да употреби оружје, да би њиме