Policijski glasnik

ВРОЈ 44.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 349

собно везане мрежом градоких трамваја. У овим општинама налазе се 25 полиција, без јединотва и везе, које се старају о сигурности Брисла. Сасвим је природно да у Брислу не може бити сигурности све дотле, док се ове разне власти у јавном друштвеном интересу не централишу. Општа и потпуна реФорма белгмјске полиције треба да буде изведена на овим основима: 1., Установа одељењ а безбедности за целу земљу, које Ке стајати иод министарством аравде; 2., Јединство иолиције у свим а већим центрима иод државном уиравом; 3., Стварање иокретних бригада судске иолиције; 4., Реорганизација жандармерије каореиресивне иолицијске силе; 5., Организација иољске иолиције; 6., Стварање иолицијских школа за сиецијално образовање : а) истражних чиновника, б) иолицијских комесара и в) иолицујских агената , и 7., Полицији као главној друштвеној сили, мора се иоклонити највећа иажња, те с тога иолицијски органи морају бити брижљиво регрутовани и добро награђени. Социјални прогрес мора тежити да сузбије насилне и крвне злочине помоКу васпитања, али на првом месту и нарочито помоћу успешне репресије. Најбоље средство за смањивање и предупређење злочина састоји се у немилостивом уннштавању њихових извршилаца. Који убија намерно, недостојан је да живи. Оно што се не може лоправити, не може се ни опростити. Човек који сеје смрт, заслужује да буде избрисан из броја жизих. Овај строги принцип Мојсијевог закона произвео је код Јевреја најбоље последице. И данас је један велики народ, за који се .држи да произлази од једног залуталог Израиљевог племена, одржао традицију старог примењивања светог закона према убицама. У Великој Британији сваки крвни злочин кажњава се смрћу, и ова казна увек се извршује без милости. С тога и видимо да крвни злочини постепено ишчезавају у овој земљи. У Лондону, у коме има толико становника колико у целој Белгији, врши се четрдесет и шест пута мање крвних злочина но у овој последњој. У Белгији је кривични закон одржао, истина, смртну казну, али се она но примењује од пре пола века. Специјални закључци. Што се тиче злочина из улице »Шгоп(1е11е8 с< или бол^е рећи гпто се тиче одвођења и силовања Жане Ван Галк, наша брижљива истрага доиушта нам да Формулишемо ове закључке: 1. Иевесно је: а) Да је Жана Ван Галк силована, али не и убијена; да је умрла случајно услед мождане и ллућне конжестије, која је наступила због веће употребе каквог јаког алкохолног лића, по свој прилици рума или коњака; б) Да је ово злочин случајни а никако предумишљајни;

в) Да је ово злочин једног самца, случајног злочинца; г) Да је овај злочин у логледу свог извршења савршен, и да се с тога акција злочинчева у њему приближује нормалној и идеалној акцији човечјој у ногледу закона покрега; д) Даје Жана лресретнута и одведена одмах по изласку из куће, у 7 часова мање неколико минута, пред Фламанским позориштем, пре него што је стигла на кеј »Рош« и у улицу „Есће11е8 к да, по обичају, купи бонбоне; 1)) Да је морала бити одведена у правцу Запада у улици »Баекеп« кејом »Иегге с1е ТаШе«; е) Да је злочинац приликом остављања пакета у улици „Шгоп^еПеа« ишао у правцу Југо-Истока; ж) Да се средња тачка или кућа злочина мора налазити у западиом региону кварта улице »Баекеп« на једној тачци злочинчев 1г пута која је подједиако удаљена од тачке одвођења и тачке одбацивања леша; з) Да је злочин извршен у нарочитом локалу: у станукаквог самца или у какој дућанској соби, у којичаувек има у прпправности хартије за паковање, канапаза везивање пакета, коњака или рума и воде; и) Да је злочин одвођења, опијања, силовања и черечења леша извршен за време од 4 1 ј 2 сата: од 7 члсова мање 5 минута до 11 часова ц 40 минута; ј) Да је извршилац злочина занатлија или бив. занатлија, навикнут на руковање оштрим оруђем; к) Да је, тако исто, наквикнут да справља Фине пакете, и да их носи под пазухом; л) Да је познавао малу Жану, и да је по народности био Фламанац; љ) Да је морао бити човек млад и снажан, стар од прилике 30 год., средњег стаса, живог хода, кратке и брижљиво поткресане браде и пуног лица; м) Да је био дегенерисано створење, са болесним наслеђем, или жртва напуштеног детињства и рђавог моралног васпитања, и њ) Да је врло добро познавао Брисл и његову околину. 2. Врло је вероватно и готово иввесно: а) Да обазрив и лукав злочинац припада раси јевреско-нпдерладнској; б) Да је под утицајем болесног наслеђа, с обзиром на специјалну Форму криминалитета код Јевреја, које је наследно; в) Да је његво основно васпитање било занемарено, и да су се склоности ка злу код њега развиле још у доба првог детињства, и г) Да станује у Брислу, у усамљеном стану. 3. Могућно је: а) Да злочинац има интимног пријатеља, који станује у улици »Сотегдап!,«; да је код овог пријатеља свратио пред извршење злочина и молио га да га не узнемирује то вече; да га је Жана зато време очекивала на улици и разговара1а саједном од пролазећих жена ; и

б) Да је злочинац, после извршеног злочина, нашао једног пријатеља, који је однео и бацио у Хајзл пакете с ногама и ципелама Жаниним. А. Немогућно је и невероватно: а) Да је Жану одвела подводачица од 20 год. и подвела је каквом старом развратнику; б) Да је овај стари развратник полааећи на блудпичење, понео са собом хар^ тију за паковање и канап за везивање, и в) Да је хипотеза о подводачици од 20 год. основана. ПОЛИЦИЈСКИ пси

Употреба полицијских паса у служби полиције, у последње време, нарочито је узела маха у Немачкој и Русији. Ванредне резултате, које су до сада дали дресирани пси у поменутим земљама, потпуно оправдавају оно грозничаво старање око тога, да се сва полицијска па и пајмања одељења снабду са добро дресирани и чистокрвним расама. Данас у тим земљама већ постоје заводи на најмодернијој оенови, који са пуно марљивости обучавају особље полицијско у дрезури паса. Ни једно убиство, нити крађа не изврши се у местима у којим тако обучених паса има, а да ое пси не употребе као прва мера, за хватање извршилаца њихових. Наравно да употреба паса не даје увек позитивне резултате, али у већини су случајева баш они ти »дедективи« који проналазе злочинца. Начин на који полицијски пси долазе до извршиоца дела до сада је неизвестан, и могуће је да ће увек остати као тајна. Већина л^уди који се баве њиховом дресуром мишљења су, да они долазе до резултата посредством свога невероватно развијеног чула мириса. Но посматрани пси на делу, доводе овакво тумачење у сумњу. Јер док ми видимо у више случајева да пас иде по трагу и налази тражену особу, дотле у другом случају изгледа да чуло мириса одсуствује, а да пас једино по инстинкту проналази жељену особу. За ово нека нам послужи следећи пример. У месецу јуну ове године, у Бармену у Пруској, нестао је један младић, ђак реалке, без икаква трага. После четири дана од његовог нестанка, родитељи младићеви пријаве случај власти. Полицијски чиновник, коме је трагање поверено, дао је одело несталог младића полицијским псима „Лату" и »Приски« да га оњуше, затим су га пси повели једним истим трагом и довели га до на мост једне реке и ту аастали, а затим се упутили дуж реке п ту опет на једном месту застали. Чиновник је из тога закључио да је се младић удавио, и престао је са даљим трагањем са псима. Кроз неколико дана вода избаци леш младићев и то баш на оном месту где су пси завршили своје трагање. Па зар нам овај пример не пружа и сувише доказа о томе, да пси поред развијеног чула мириса имају и јодно нама непознато чуло, јер све до моста, могли смо веровати да су полицијског чи-