Policijski glasnik

ВРОЈ 8.

СТРАНА 59.

Оиасне крађе извршене су: у вароши Београду 15 (8 проиађених), у срезу кључком 7 (5 пронађених), у срезу брзопаланачком 7 (5 прона^ених), у срезу млав. ском 5 (4 пронађене), у срезу посаво!ам1гавском 4 (све пронађене), у вароши Шапцу 4 (1 пронађена), у срезу зајечарском 4 (1 пронађенај, у срезу посавском округа ваљевског 3 (све пронађене), у срезу колубарском округа ваљевског Л, у срезу лесковачком 3 (све пронађене), у срезу гружанском 3, у срезу неготинском 3, у срезу беличком 3 (све пронађене), у срезу моравском округа нишког 3 (све пронађене), у вароши Нишу 3, у срезу подунавском 3 (1 пронађена), у срезу жичком 3 (2 пронађене), у срезу врачарском 2, у срезу посавском округа београдског 2 (обе пронађене). у срезу космајском 2 (обе иронађене), у вароши Ваљеву 2 (обе пронађене), у срезу пчинском 2 (1 пронађена), у срезу јасеничком округа крагујевачког 2 (обе пронађене), у срезу лепеничком 2, у срезу трстеничком 2 (1 пронађена), у срезу ресавском 2 (1 пронађена), у срезу параћинском 2 (обе пронађене), у срезу нишавском 2 (обе пропађене), у срезу поцерском 2, у вароши Пожаревцу 2, у срезу орашком 2 (1 пронађена), у срезу косаничком 2 (1 пронађена), и по 1 у срезовима: грочанском (пронађена), подгорском, пољаничком (пронађена), масуричком, жупском, деспотовачком (пронађена), мачванском, јадранском, рађевском, голубачком (пронађена), звишком, јасе-

ничком округа смедеревског, дооричком, златиборском (пронађена), црногорском и у варошима: Ћуприји и Зајечару. Вредност свих ових кра^а износи око 23.300 дипара. Злопамерних поннштаја туђих сгвари било је по 1 у срезовима: масуричком, гружанском, лепеничком, неготинском, прокупачком, драгачевском, и у вароши Ваљеву (пронађен). Вредност свих уништених ствари износи око 900 динара. Поред изложених дела у току месеца јануара ове године извршено је у Србији и 11 салоубисгава и то: у срезу јадранском 2, у вароши Београду 2 и по 1 у срезовима: јабланичком, лужничком, млавском, прокупачком, рачанско.м, драгачевском, и у вароши Ваљеву. Ова самоубиства извршена су: вагреним оружјем 5, вешањем 4, оштрим оруђем 1, и тровањем 1, а узроци њиховом извршењу леже : у болесги за 3 случајева, у рђавом материјалиом стању за 2, у душевном растројству за 2, у страху од казнс за 1, у грижи савести за 1, у иијанству за 1, и у рђавом домаКем животу за 1. Покушаји самоубистава извршени су у вароши Београду 4, сви тровањем, а узроци за 2 случаја свађа, и по 1 частољубље и болест. Општи иреглед до сад излоасених дела овакав је:

СТРУЧНИ ДЕО

0 К Р У 3 и

Округ београдски • • « ваљевски • • • (( врањски • • • (( крагујевачки (( крајински • • (( крушевачки • • (( моравски • • • (( нншки .... (( пиротски • • • (( подрински • • » пожаревачки « руднички • • • (( смедеревски • • (( тимочки • • • ( ( топлички • • • (( уЈКИЧКИ .... (( чачански • • • Управе града Београда

Свега:

2 25

Он

0) © ф Ф Н Рч

N М „ ©

Н СО д

6 5 3 2 3 15 !: -

13 31 123 7 11

сЗ N П -—5 Н сб О д а ? \о &

Из канцеларије Антропометријско-Полицијског Одељења Министарства Унутрашњих Дела, 22. Фебруара 1911. године АБр. 343, у Београду.

0 ПРОДАЈИ ЗА ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКА СУДСКИХ

(СВРШЕТАК) ) Дуг се дели, међу солидарним дужницима, на подједнаке делове, зато што се узима да је сваки од њега подједнако и користи имао, а принцип је да нико није дужан платити оно што није примио. Али, може бити и друкчије, то јест може један солидаран дужник сносити, и у својим односима са осталим садужницима, више или мање него други, а то ће специално бити онда ако је он, од дуга, узео више или мање него други садужници. Напослетку, може бити и то да само један од солидарних дужника сноси, деФинитивно, цео дуг, а то ће бити онда ако се је овим само он користио. Овај последњи случај бива, на име, тада када се, у виду солидарне обавезе, пружа повериоцима јемство, гарантија, за исплату дуга: уз дужника се, према повериоцу, обавезује солидарно још једно или више лица 2 ). Разуме се да, у том случају, главни дужник, када исплати дуг повериоцу, не може, према осталим солидарним дужницима, који су били само његови јемци, вршити некакав рекурс, као год што он мора, ако би који од тих његових јемаца измирио повериоца, њему накнадити све оно што је он овоме дао, нити ту може бити говора о каквој деоби дуга међу солидарним дужницима. Сличан случај имамо и код јавне продаје, специално онда када први или други купац исплати повериоцима ону диФеренцију у ценама између друге и треће лицитације. Тај Факат што су та два купца солидарно одговорна повериоцима (односно дужнику) за ту диФеренцију ни најмање не значи да се та диференција има између њих двојице да подели, тако да, деФинитивно, један сноси једну а други другу половину. Напротив, овде имамо, као што смо и горе казали, случај када се солидарни дуг не дели међу дужнике, већ где цео дуг само један од њих сноси дефинитивно. ДиФеренцију у цени између друге и треће продаје има да сноси, деФинитивно, само други купац, из чега излази да, ако је он заиста ту диФеренцију повериоцима (односно дужнику) и исплатио, он нема права, због тога, ни на какав регрес против првога купца, пошто је он, плаћајући ту диФеренцију, платио само свој лични дуг. И, обрнуто, ако би ту диФеренцију изравнао први купац, он има право тражити од другога купца да му је он целу накнади. будући је он, први купац, исплатио његов, другога купца, лични дуг. Нема спора да је тако. Јер, ако, у односима првога купца и поверилаца (ду-

') Погрегано је, у прошлом броју стаиљено, ири крају овога чланка, (( наставиће се }) , место : (( свршиће се }) , што се овим исправља. Уред. 2 ) В. 1<асап*тег1е, ор. сИ., II, р. 692., Пзсћег ипр Неп1е, ор. сИ., 8. 225 & 230.