Policijski glasnik

ОТРАНА 58.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 8.

Сем овога стварна потреба службе не захтева да командири жандармериских одреда морају увек путовати по округу само радп нрегледа оружја и друге спреме код жандарма и ради упућивања ових на правилно вршење службе, кад ова путовања тако скупо стају и кад немају подлоге у буџет. кредиту за њих. Смотру над жандармима у округу и упућивање њихово на правилно вршење службе командирн одреда могу вршити и делимичним позивањем — на партије —• жандарма у место свога редовног борављења, кад год то стање јавне безбедности у округу и друге прилике дозвољавају, и кад по другим службеним пословима путују по округу. Од умешности, добре воље и енергије командира зависи у главном могућност да се и на овакав начин постигне повољан успех, који се од смотре над жандармима и од упућивања њиховог на правилно вршење дужности очекује, а без икакве штете по службу, коју жандарми имају да врше. Сем овога и начелници окружни и начелници срески, којима су жандарми на службу дати, имају дужност да их редовно упућују на правилно вршење службе (чл. 18 и 20 уредбе о окруж. жандарм.), те је у овом погледу ова дужност одредских командира знатно олакшана. На основи свега напред изложеног и чл. 10. закона о жандармерији ■—■ у вези чл. 1 уредбе о окружној жандармерији нашао сам за потребно да овим расписом, у ниже изложеним тачкама, регулишем службена путовања командира жандармерискпх одреда и жандарма но пословима и потреби полициске олужбе. 1. У свима хитним и неодложним случајевима, као што су потере, гоњење злочинаца, обезбеђење друмова, поља, села и вароши од појављених зликоваца, угушивања метежа и нереда, угушивање пожара, спасавање од поплава и у свима сличним случајевима начелници окружни ће, по свом нахођењу и без мог претходног одобрења, наређивати да командири одреда са потребним бројем жандарма отпутују одмах онамо где је потреба и изврше своју дужност, а мене ће о томе одмах телеграмом (отвореним или у шифри) извештавати и очекивати наређења и упутства за даљи рад; 2. У свима другим случајевима, који нису хитне природе, командири жандарм. одреда вршиће службена путовања по округу само по мом нретходном одобрењу, јер им иначе нећу признавати рачуне о путним трошковима; представке своје за оваква путовања командири ће чинити само преко својих окружних начелника, приложив уз представку и маршуту с-воју са прорачуном о дневницама и километражи за предложено путовање; овакве представке окружни начелници слаће мени са својом оцеиом и мишљењем; 3. За путовања службена, која командири одреда чине при премештајима и по пословима, који не долазе у ред полициске службе, већ се врше по наредбама војне власти , командири одреда пе примају накнаду из кредита буџетских овога Министарства, већ из кредита

Министарства Војног (парт. 256. држ. буџета расхода за 1910. год.); 4. Жандарми окружне (одредске) жандармерије немају нрава на засебну накнаду путних трошкова при вршењу овоје службе зато, гато они сви накнаду примају редовно као сталан додатак уз плату (чл. 6 и 7 уредбе о окружној жандармерији); 5. Жандарми полициске жандармерије. пошто немају редовног додатка уз плату на путне трошкове, имају право на накнаду ових по чл. 21. закона о жандармерији, кад год врше полициску службу ван места своје редовне дужности, за што се уноси потребан кредит у државни буџет (нарт. 105 поз. 2 државног буџета расхода за 1910. год.); и 6. С обзиром на законске прописе изложене у тач. 4. и 5 овог расписа командант жандармерије никад, без стварне потребе и нужде н без мог претходног одобрења, не треба да одређује Официре и жандарме из полицис-ке жандармерије на вршење полициске службе ван Веограда, кад год се на такву службу могу употребити официри и жандарми из ма ког одреда окружне жандармерије. Само у изванредним случајевима и по довољно образложеном предлогу команданта жандармерије моћи ћу да одобрим употребу полициске жандармернје на полициску службу ван Веограда. Препоручујем начелству — Управи команданту —• да се од сада у ногледу службених нутовања командира одреда и жандарма управљају по овом распису, који ће начелство саопштити и командиру одреда а командант подручним му ОФицирима у Веограду на знање и управљање. Бр. 1176. 17. Фебруара 1911. год. Београд. Засгуиник Шииистра Унутрашњих Дела, Министар финансија, Стој. М. ПротиЂ с. р.

КРЕТАЊЕ КРИМИНАЛИТЕТА у мееецу јануару 1911. год. Према званичним извештајима окружних нач^лстава и Управе града Београда, у току месеца јануара ове године извршено је у Србији : 1. Убистава 14 2. Детоубистава б 3. Нехотичних убистава • • • 2 4. Покушаја убистава • • • • 25 5. Разбојииштава ...... 5 6. Тешких телесних иовреда • 13 7. Паљевина 31 8. Опасних крађа 123 9. Здонашерних понишгаја туђих ствари 7'). А ) У јануару меседу 1910. г. дела ових било је : 1. Убистава -23 2. Детоубистава 5 3. Нехотичних убистава • 3 4. Покушаја убистава 27

Од изложених дела пронађено је: Убистава 13 или 92-8°/ 0 Детоубистава • • ■ • 4 » 80 °/ 0 Нехотичних убистава 2 »100 °/ 0 Покушаја убистава -25 » 100 °/ 0 Разбојништава • >5 »100 °/ 0 Тешких тел. повреда 13 » 100 °/ 0 Паљевина 1 » 3*2°/ 0 Опасних крађа • • • 65 » 52-8°/ 0 Злонамер. поништаја туђих ствари • • • 1 » 14*2°/ 0 Највећи број убистава извршен је помоћу ва треног оружја (6), затим помоћу оштрог оруђа (5), и туиог (3), а узроци циховом извршењу леже: у међусобној овађи за 10 случајева, у освети за 3, а за 1 случај узрок је неаознат. Посматрана према местима, изложена убиства извршена су: у срезу грочанском 2, и по 1 у срезовима: врачарском, оба колубарска, носавском округа београдског, крагујевачком, поречком, беличком, параћинском, јадранском, млавском, подунавском (непронађено), и трнавском. Детоубиства извршена су по 1 у срезовима: сврљишком (непронађено), пожаревачком, млавском, црногорском и у вароши Београду. Нехотична Јбиствн извршена су по 1 у срезовима: љубићском и жичком. Нокушаји убисгава извршени су: у срезу параћинском 4, у срезу звишком 3, у срезу крагујевачком 2, у срезу прокупачком 2 и по I у срезовима: колубарском округа београдског, посавском округа ваљевског, масуричком, гружанском, лепеничком, брзопаланачком, ресавском, белопаланачком, подунавском, зајечареком,добричком,црногорском, златиборском и жичком. Узроци овим делима већииом леже у међусобној свађи и освети. Разбојништва су извршена по 1 у срезовнма: ваљевском, звишком, подунавском, трнавском и у вароши Београду. Тешке телесне новреде извршене су: у срезу звишком 2 и по 1 у срезовима: тамнавском, посавском округа ваљевског, јабланичком, ражањском, левачком, беличком, сврљишком, нишком, голубачком. косаничком и у вароши Београду. Паљевине оу извршене: у срезу нишавском 4, у срезу ресавском 3, у срезу брзопаланачком 2, у срезу трстеничком 2, у срезу хомољском 2, у срезу звишком 2, у срезу прокупачком 2 и по 1 у срезовима: космајском, грочанском, крагујевачком, кључком, иараћинском (пронађена), алексиначком, лужничком, моравском округа пожаревачког, орашком, подунавском, зајечарском, добричком, драгачевском и у вароши Неготину. Вредноот свих ових наљевина износи око 5.300 динара.

5. Разбојништава • 5 6. Силовања 7 7. Тешких телесних повреда 15 9. Паљевина 45 8. Опасних крађа 182 10. Злонамерних понишгаја туђих ствари • • 18