Policijski glasnik

СТРАИА 82.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 11

Веома важна Функција Централе је у постављању, изображењу и унапређењу полицијских службеника. Чиновници министарства унутрашњих дела деле се на три категорије : Уаравни чиновници, са правном спремом, у коју категорију спадају на првом месту окружни и срески начелници, са помоћним особљем : комесарима, вицекомесарима, делегатима итд. Плата чиновиика ове категорије почиње са 2000, па се завршује са 12000 динара. 2. Рачунски чиновници, где спадају благајници, контролори и остало помоћно рачунско особље. Плате ове категорије су од 2000—6000 дин. 3. Канцеларијско особље — које врше архивоку и унутарњу канцеларијску службу. Њихове су плате од 1500—4000 дин. За сваку од ових чиновничких категорија траже са нарочите квалиФикације и испити. Шеф округа је ирефето — окружни начелник, представник владе у округу и један од највиших положаја у чиновничкој јерархији. Као представник извршне власти у округу он сједне стране управља округом и контролише самоуправна тела, а с друге стране врши и олшту полицијску службу. Као заступник и помоћник додељује му се један опет висок управни службеник, т. зв. консељере делегато бивши наши помоћници начелства. Као год што се само министарство дели на четири главне дирекције, тако се и окружна начелства — преФетуре деле на четири одељка, којима на челу стоје саветници начелства — сопве^еге гП ргеГеШга. Чисто полицијску службу преФекти врше преко нарочитих чиновника, који се у варошима преко 100.000 становника зову квестори, а у варошима мањим од 100.000 становника комесари, који локалном полицијом оамостално и под својом личном одговорношћу управљају. али ипак под надзором и контролом окр. начелника. Срески начелници — виргеГеИ •— су шеФови срезова и агенти окружних начелника, преко којих ови воде надзор над самоуправним телима. За заштиту само имовне сигурности на железницама — дакле само за крађе, ностоје нарочити железнички комесаријати, и то у центрима сваке од седам железничких области и на већим железничким станицама, само што су последњи више за одржање реда и сигурности на самој станици, а први преко својих нижих органа — 2 до 4 вицекомесера и делегата са десетак гвардија у цивилу ■— стално су у покрету по возовима и воде истраге за ове крађе које се на пругама дотичне железничке области десе. Шелезнички комесари стоје непосредно под министром ун. дела, а поред плата од железничке управе добијају извесне гратиФикације. Ниже управно и полицијско особље по окружними среским начелствима и комесаријатима представљају вицекомесари и делегати, који би одговарали нашим писарпма. Спољна полицијскаслужба сигурности врши се у варошима преко нарочите ва-

рошке жандармерије, ■ — §иагсНа сН сМ;а која пскључиво стоји под полицијском влашћу, и иољске жандармерије — сагаћпиеп — једие чисто војне устаиове, која је за полицијску службу прндодата министру унутр. дела. Првнх сада има у Итилији 12000, а других 25000. И о једнима и о другима биће говора у засебном чланку. Председници оиштина су представници општинске властп, који се под надзором виших управних власти старају о општинској ипољској полицији где нема државне, поред осталих законом одређених атрибуција. Они се бирају на три године и дужност отправљају бесплатно, због чега их, свакако, управне власти и не могу кажњавати административно, ма да их под извесним погодбама могу сменити. Одборници се бирају на шест година, али половина коцком отпада сваке треће године. За све врсте државних чиновника у полицијској струци траже се, као што смо иоменули, нарочпте квалиФикације. Поред опште спреме траже се и нарочита стручна знања, како за највише, тако и за најниже Функције. Поред правних наука и положеног државног испита за више полицијске чиновнике тражи се и уверење о свршеној »паучној полицијској школи" д-р Отоленгија (1а 8сио1а сИ РоПгЈа зшеп1Шса), а за звање комесара после 9 год. службе нарочити испит. Сличне, с-амо ниже школе траже се и за друге ниже полиц. органе. Све те школе стоје под надзором генералнога директора јавне сигурности и због њихове важности о њима ћемо засебно говорити у једном од идућих бројева. Биће од интереса да изложимо, на нослетку, и како су у Италији нолиц. чиновници награђени. Окружни начелници се деле на две клаое: II кл. са 10.000 дин. годишње нлате и I кл. са 12.000 дин. Сем тога сваки начелник у преФектури добија удобан и потнуно меблиран бесплатан стан, а за тим и додатак од 3.000 до 24.000 дин. годишње на репрезентацију, према величини округа и вароши у којој седи. Има округа који су тако мали, д!а се и не деле ва срезове (то изузетно) и ту, још и ако је и окружна варош мала, добија 3, 4, 5000 дин., а у већим варошима, као што су Рим, Неапољ, Милано. Флоренција итд. добија свих 24000 дпи. пошто мора да у високом великоварошком друштву достојно репрезентује владу. Кад напоменем поред ових великих доходака да се окружном начелнику као млађи јавља дивизиони генерал и да са тих места иду врло често за министре и послаиике на страни, онда се може мислити колико су високи ти иоложајп и какав углед њени представници уживају. Иомоћници начелства имају 8000 до 9000 дин. Квестори ( шофови месне полмције у варошима преко 100.000 становника) од 7000—8000 дин. Саветници начелства од 4 — 6000 дин. Срески начелници исто толико. Комесари од 4—6000 дин.

Вицекомесарп и делегати (писари) од 2—')000 дин. У престоници сви добијају нарочити додатак због скунљег живота. Чиновници су као и у другим струкама стални и не могу се отпустити без кривице и нресуде дисциплинеког суда. Право на пензију стиче се иосле 25 година слулше, а ако каквим случајем, без своје кривице, морадне пре тога напустити службу онда ако нема 10 година службе пе добија без нарочитог законодавног овлашћења ништа, а ако има више од 10, а мање од 25 година, онда нрими од једном за свагда онолико годишњих плата, колико је прешао 10 годииа. ВлаЈа има право да држи такве чиновнике и 4 године на расположењу, да би стекао право на пензију или иначе. Кад чнновник наврши 40 година службе, у полицији мање — 35, онда може с правом тражити пепзнју и добија. 5 / в своје последње плате као највећу пензију. Прн министарству постоји иарочитг> комисија, која води старање о унапређењима чиновника, да она буду правична и по личним способностима дељена, те лошији не може прескочити бољега. Италија је парламентарна земља раг. ехсеПепсе, али је полицијско чиновништво ипак одстрањено од политике. По томе, по стручној спреми чиновника, по њиховој сталностн и осигураности, као и многпм другим одликама, италијанска унутарња управа молсе нам послужити као нример. Жив. А. ЛазиЂ.

ГРАНИЧНЕ МЕЂЕ УМИШЉАЈА И НЕХАТА

(нАСТАВАК) Хаген (Уогаа^г 168) да се угодна последица, која није непосредни цил> делања већ само позитивни мотор жели, а не хоПе. Исто је тако и са удаљеним могућним последицама. Опе се баш због те удаљености само желе. Ова иримедба није тачна. Појамна разлика између хотења и лшлења, као што је Вар тачно приметио, јесте у томе, што ми хо&емо оно за чије паступање сматрамо као каузално дејствовање свога Ја, а желимо оно што нам је угодио, али на чији поступак каузално не деламо. Ирестава споредне пооледице нроузрокује нашу вол>у и наше делање, ми се старамо за њено остварење, а тако је исто и са удаљеним могућним последицама. Отуда су све опе предмет нашега хотења. Кад је виновник једновремено тежио да оствари од више могућих последица само једну, онда, ако му је свеједно која ће то бити, долус се зове аПегпаНгиз (на пр. иду неколико људи у реду један поред другог. Пуцам да убијем ма кога војиика на пр. у стрељачком низу); ако је пак виновник у првом реду желео једну, па тек њу ако не оствари, другу последицу, оида>је у старијем законодавству и литератури говорено да постоји с1о1и8 еуеп1;иаП8. Овај је појам међутим саовим папуштен и данас се под евен-