Policijski glasnik

ПОЛИЦИ.ГСКИ ГЛАСПИК

ЈКена је и сада у заводу, а љен љубавник убијвн је ири .једном бегству па аавода. УчИните. молим вас, што треба, да ле она иушти, јер пеираво робује. Ја сам и тада био на робији и као „слободњак" био ван завода. Познавао сам њенога мужа и знао да има пара, па сам се решио да га опљачкам. То ми је било лако учинити, јер сам знао да се на мене пеће нпко сетити. Пр еобучен отишао сам ноћу из Нита у Тачевац; провео дан прикривен у шуми н у вече увукао се у авлију његову. Пси су ме познавали н ништа ми није смет.ало. Била је једина брига како ћу ућн у собу, али ми је п ту помогао случај. Око иола ноћи дошао је љубавник његове жене и они су заједно отншлп некуд. Ја тада ннсам знао куда, али су после до мене допрле вести да су побегли у Туреку. Отишав из куће, оставили су. наравно, отворена врата и ја сам ушао унутра. Онај је грешнпк спавао мртвим сном, јер га је жена бнла нечим опила, п ја сам га заклао као брава. Пошто сам покупио што сам нашао пара, ја сам се сутра дан мирно вратио У завод. Моје одсуство није ни примећено, јер се у заводу мислило да сам бпо тамо где сам на службп. а гамо опет да сам у заводу. У колико сам питан од млађих, ја сам тако н објашњавао. Није право, господине, да она п даље робује кад је мени већ дошао последњи дан 1С . Забезекнут овим исказом, ја сам ипак бно толико нрибран да то ставнм на хартију и позовем два грађанина да то пред њима призна. 0 својој погибији нпје хтео да каже ни речи, и у зору је умро. Једна од првих брига била ми је сутра дан да учиним ирсдлог, да се она жена ослободп затвора путем највише мплости, и то је н учпњено. Кадгод се сетим овога, у мени се рађа пнтање: колико је праведна људска правда, и шта све треба учинити, да доказна средства буду несумљпва нодлогаза њеио изрицање?! А »слободњаци"? Они више никад нису могли битн послуга тамо, где сам ја имао право заповедати, Д. С. К.

ВЕДОКОВИ ЖЕМОАРИ. (ПЛСТАВАК) Кад смо стиглн прпмпо са.м чесгнтања генерала Вандома и упутнпцу за болницу Сен-Омер, јер сам .био на два места рањен сабљом у борби са једним аустрпским хусаром, који се уби вичући ми: ег&Њ (Исћ! ег§:Њ (Исћ! (предај се ! предај се!)

Ранс ми пе беху тешке и после два месеца могао сам с.е вратптп у батал.оп који се налазаше у Хазбруку. Ту сам видео трупу, коју су назпвали »револуционарна војска". Људи са копљима и црвеним капама, који су ту војску сачињавали, посили су свуда гилотину. Конвент 1 ) нпје нашао, говорпло се, бољег средства да обезбедп вериост четрнаесте армије. коју је бпо сакупио, него да пм предочи казну која чека издајнике. Али је ова паправа чинила да премиру од страха становнпци предсла куда је пронесу, а и војшшима није много ласкала, те смо сс често свађали са револуциопарима које су називали »гилотппска војска". Ошамарио сам једног од 1Бихових старешина, који се беше наљутио што носпм златне еиолете кад су ио нравилу пронисане вунене. Овај нспад скупо бп ме стао да ннсам ноб тао у Касел, где ме при.мпше у трупу, која се образовала као п сви добровољачки батаљони и где су офпцирима постајали прости војнпци. Ја сам био додељен 28. батаљону који је био саставни део војске намењене, да одбнја Аустријанце у Валенсији и Конде-а. Батач>он се беше настанио у Фресну. На салаш где сам станонао дође једног дана цела Фамилија неког рибара: муж, жена и двоје деце, од којих једпа девојка од 18 година, врло лепа. Аустријанци им беху одвели једну лађу иуну овса, једнно њихово нмање. Ови сироти људи, остали само са оделом које је на њнма, морали су доћи моме домаћпну који је био неки њнхов рођак. Њихово бедно стање, а може бити и лепота младе девојке, ДелФине, дирнули су ме. Одмах са.м се дао на посао и дознам где је лађа, непријатељи је пспражљиваху поступно. Предложим дванаесторици мојих другова и они пристану да отме.мо Аустријанцима плен Пуковник нам одо бри, и једне кишевнте ноћи приближимо се невиђени лађи док је стража од пет људи бпла на другој страни. Жена рибарева. која је неминовно захтевала да пође с нама, устреми се на јодну торбу Форппата. коју је била сакрила у овсу и мољаше ме да је причувам. Откачисмо лађу да би је сиустили до једног места где с.мо имали стражу, алп у часу кад смо подпзали конопац из воде викну један стражар, кога ннсмо били ни приметили у трскама сакривеног. На пуцањ пушке и н.егову вику стража узе оружје и у тренутку обалу прекрилише војници и осуше ватру нала^у, те смо је морали сместа напустити. Ја и моји другови и жена рибарева поскакасмо у један чун који нас донесе до обале. али рибар заборављен у оној забуни. нли можда и сам остао у надп да ћс се спасти, допаде у ропство аустријско, а већ пи псовке ни удараца није му недостајало. Овај покушај коштао нас је живота три војника п ја са.м изгубио два прста; ДелФина ме је додуше неговала свесрдно. Међутим љена мати оде у Ган чувши да је рибар као заробљеник тамо одведен, а ми се врашмо у Лиљ где ја оздравим.

') Пародна Скупштина за време револуције.

ДелФина је имала мало пара од оних нађених у торби и ми живесмо доота весе.то. иа решимо и да се уз.мемо и једног јутра пођем у Арас да пабавим нужне исправе и одобрен.е родитеља, а она је већ имала иристанак својих којп су живели у Гану. На миљу од Лпља приметио сам да сам заборавио болиичко увереље, које ми је требало показатн у ошптини, и вратим се одмах. Дошав у хотел ■поппем се да уђем у собу у којој смо становалп, куцне.м, ннко се не одазва, а било јс немогућно да је ДелФина тако рано већ изишла, било јо тек шест саги. Куцао сам још и ДелФина најзад отвори протежући се п трљајући очи као човек који се тек разбудио. Да бих је пробао предложнм јој да пође у Арас да је представпм родитељима, али она то прими мирпо. Моја се сумња све више буђаше, нешто ми је говорило да ме ДелФина вара. Најзад приметим да она често погледа на собу где нам стоји одело. Ја се направим као да хоћу тамо да у^ем, али се моја невина вереница испречи наводећи један од опих изговора, које жене имају увек на расположењу; ја навалим и отворим собу где на^ем сакрпвеног у прљавом вешу — лекара, који ме је за време болести лечно. Он је био стар, ружан, нечист и беше ме пспрва стид да пмам таквог супарника, п може бити, да бих био бешњи, да сам затекао лепог младића. Остављам да овај мој случај цене они којн су билн у сличној неирилици, али ја лично волео сам извојштнти мога Ескулапа 1 ). па ипак сам се уздржао. Било је тада ратно стање, моглп су ми направити неприлику, а иосле, ДелФина није ни била моја жена н нисам на њу имао никаква права. Све што сам учинио било је да сам њу нзбацио на врата ударајући је ц руком и погом, а њене ствари кроз прозор, још сам јој добапио мало пара да може отићи у Ган, а остатак сам задржао за себе, рачунајаћи да имам право на то, јер сам ја и предузео био ону експедицију на Аустријанце. Заборавио сам рећи да сам доктора пустпо да се кришом извуче. Ослобођен од Делфине остао сам идаље у Лиљу ма да се крај мога одсуства примицаше. У овој варопш лако је се сакрити као и у Парпзу, и моје бављеље не бп било ничим помућено да се не деси једна авантура, појединости које не ћу да причам читаоцу, довољно му је да зна, да сам бежећи испред гљева једног љубоморног мужа био затворену женском оделу, и да су ме извели пред суд где сам упорно одбпјао да говорим, јер говорећи ја бих морао сам издати личност која ме је волела илн признати да сам војни бегунац. Али пеколико часова у затвору променише мо;'е држање. Један виши ОФицнр кога сам позвао да ме саслуша, и коме сам ја сасвим отворено испричао мој положај, заузе се за мене; и сам командант дивизије хтео је после да чује од мене лично моју причу. која га је двадесет пута насмејавала да је хтео пућн. Он затим наредн да ме пусте у слободу, даде мп путну исправу да идем

1 ) Бог медецино.