Policijski glasnik

СТРАНА 214.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 27.

од Дихесма откри најзад дружину. Ово дете у разговору код неке суседке изговори се како је било у страху последње ноћи. — »А што?« запита је сусетка мало љубопитљива. — »Тата је опет дошао са црним људима®. — »С каквим црним људима?® — »Људи са којима тата излази врло често ноћу. . . . па се после враћају дању и броје паре на чаршаву. . . Моја им мати светли лампом, а тако и стрина Геновева а стричеви су са црним људима.. .. Питала сам једнога дана мајку шта све то значи. .. она ми одговори: ћути, ћерко, твој отац има једну црну кокошку, која му носи паре али само ноћу и да је не би расрдио мора да гарави лице као што је и њено перје. Ћути, и ако кажеш ма једиу реч ва ово што си видела кокошка неће доћи више" - Знало се већ да се Дихесми нису гаравили ради тајанствене кокошке већ да их не би познали. Сусетка која је тако мислила исказа своју сумњу мужу, а овај упита и сам девојчицу и увери се да л>убимци црне кокошке не беху нико други до разбојници, те јави власти. Тад су предузете тако оштре мере да банда сва, преобучена, би ухваћена баш у тренутку кад је нагазила на нову пљачку. Најмлађи Дихесм ношаше у ђону од ципела један лист од ножа, који је ту сакрио у путу из Бајела у Дуј. Дознав да ја познајем потпуно распоред у затвору каза ми да има нож и упита ме да ли би и ја хтео да бежим. Док сам ја о томе размишљао дође судија праћен жандармима да изврши најмарљивији претрес наше собе и над нама самим. Нико није знао зашто се то ради, али ја сам ипак сматрао за паметно да сакријем у уста једно мало јеге, које сам имао уза се, али један жандарм приметив покрет повика: овај гута! Шта? (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I Суд општине доњо-бадањске, актом својим Бр. 955, пита: »У члану 71. закона о таксама поред осталог казано је: да, кад закон овај добије обавезну силу »ирестаје важити закон о таксама од 10. децембра 1896. г. са свима својим досадањшм изменама и допунама, као и проиис § 23. грађ. судског аостуака к . У таксеној тариФи није нигде прецизно казано, како се наплаћује такса за жалбе против пресуда и решења општинских власти по грађанским споровима, кривичним делима и осталим, да ли за државу или за оиштину, а у истој тариФИ нод л код општинских власти казано је: »да се све тамо побројане таксе напла^УЈУ У корист општина, сем где је нарочито другче казано". С погледом на горе изложене законске прописе изгледа: да би се такса за све жалбе противу пресуда и решења

општинских власти, по грађанским споровима, кривичним делима и осталим, имала наплаћивати у корист оиштине, тим пре, што је § 23. грађ. суд. пост. — који је говорио о такси за жалбе на пресуде и решења општинских власти по грађанским споровима — престао важити. Али с погледом на то, што је жалиоцу законом дозвољено жалбу и пошти предати, суд налази, да је апсолутно немогуће таксу за жалбе у корист општина наплаћивати, а и иначе суд стоји на томе гледишту, да се такса за жалбе и код општина има наплаћивати у корист државе, но зато не налази у закону о таксама довољног ослонца, те сада стоји у недоумици, како ову таксу да наплаћује. Да би се закон о таксама у погледу наплате ове таксе правилно применио, и да се суд о исти не би огрешио, моли се уредништво за објашњење: Како се по закону о таксама пма наплаћивати такса за жалбе на нресуде и решења општинских власти по грађанскнм споровима, кривичним делима и осталим, да ли у корист државе или општине, и ио ком законс-ком пропису. Како се ово нитање односи на предмете којп се често догађају, то се моли Уредништво за што скорије објашњење®. — На ово иитање одговарамо: Питање, које је напред истакнуто, није опредељено регулисано садашњим законом о таксама, као што је то било до његове појаве, јер се по § 23. грађ. суд. поступка знала такса за жалбе на пресуде и решења по грађанским споровима, а по т. 88. тарифе старога закона, опет такса на иресуде и решења по кривичним иступним делима По садашњем закону, ако би се држали само одељка ,>1", ова се такса у опште не би могла ни наплаћивати, јер се тамо о жалбама у опште ништа и не говори. Али како се нс да претпоставити, да је законодавац имао намеру , да ове правие послове ослободи сваке таксе, то се има узети, да је он њих оптеретио на други начин. Тако, жалбе на пресуде и решења по грађанским споровима несумњиво су учвршћене у ред оних, о којима говори тачка (5. тариФе, а жалбе на пресуде и решења по истуиним делима да су обухваћене тачком 83. тарифе садашњега закона, јер се општински судови у овом случају јављају такође као полицијске власти према чл. 94. и 95. закона о општинама. Наравно, да би се ова такса морала наплаћивати за рачун државни у таксеним маркама, пошто није из одељка, по коме се такса наплаћује у готову и за рачун општина. Овако би требале да поступају општине све дотле, докле г. Министар Финансија не изда правила за извршење закона о таксама, те да избегну могућну одговорнвст о којој говори чл. 55. закона о таксама, а интересовани, ако налазе да нису дужни платити ову таксу, могу тражити редовним путем повраћај исте, којом ће се приликом деФинитивно

решити: хоће ли се моћи у опште наплаћивати ова такса или не? II. Суд општине камеадолске, актом својим Бр. 629, пита: »Моли се уредништо да у првом свом наредном броју »полицијског гласника (< , да обавештење овоме суду, као претплатнику свогалиста, о овоме: По § 13. грађ. суд. поступка, општински судови примају тужбе и жалбе усмено и писмено, а одбране само усмено, саслушавају парничаре и сведоке јавно, извиђају парнице просто, поднете доказе оцењују, према њима ствар пресуђују и одмах пресуду исказују усмено и јавно, а пресуде своје извршују сами. По новом закону о таксама, општински судови наплаћују на име таксе под бр. 359. т. б. у граћанском спору, који се код општинског суда извиђа и суди, за утрошену хартију, позиве и рецеписе лрема вредносгп спорног предмета, којн се тужбом траже осем парничних трошкова, у спору: а.) до 20 динара закључно (1. дин. б.) од 20—100 дин закљ. 2. динара в.) преко 100 дин. 3. динара, под бр. 360. т. б. на име спорне таксе на вредност спора од сто дииара 3.динара, по писменим тужбама. Па пошто се дешава да, суд ово општински прима и расправља усмене тужбе и на основу њих усмено пресуде исказује, а деси се те се изврши и заклетва као доказ у извиђању тих усмених тужаба н исказивању пресуда. — да ли ће суд ово општински наплаћивати какву и колику таксу, за те усмене пресуде, као и за извршену заклетву по тим расправама, и по ком законском пропису?® — На ово питање одговарамо: Закон о таксама у тачци 359, не прави никакву разлику између оних грађанских спорова, који се покрећу писменом тужбом и оних, који се покрећу усменом тужбом, него их подједнако оптерећују таксом. У осталом за такву разлику не би ни било оправдаиих разлога, јер се, на крају крајева, сви спорови свршавају писмеиом пресудом, која се уноси у протокол суђења у смислу § 13. грађанско судског поступка, којом се приликом констатује н сума тражбине и све остало, те је лако ИЈнаћи таксу, која треба да се плати. Што се тиче спорова до 10. динара, које суде кметови ван општинског суда, за њих се не би могло рећи да плаћају таксу, јер тачка 359 говори о спору, који се Ђ код оиштинског суда извиђа. и суди ,* а не и о онима ван овога. Према овоме, за све грађанске спорове били они усмени или иисмени, које суди општински суд, наплаћиваће се такса из тачака 359. и 360. тариФе. За заклетве неће се наплаћивати нарочити такса јер нису њоме оптерећене. Такса из т. 361, наилаћиваће се само онда, кад се препис пресуде издаје странама ни њихов захтев.