Policijski glasnik

СТРАНА 306.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ББ>ОЈ 39

»мо у Оршави ухапсили, како су ме у »Темишвару задржали и како сам са »опасношћу живота једва стигао у Зе»мун; говорио сам како су ме назвали „српским шпијуном, пошто сам руски »пасош имао... ),После неколико дана по мом доласку »дође у Београд 18. тек. мес. (марта) је»дан руски курир из Јаша, из главнога „руокога стана. Пошто сам познавао ве»ћину руских ОФицира личио у Влашкој, „то сам врло желео да сазнам што о са»држини депеше, коју је донео, те сам »му отишао у друштву с Југовићем, па »од њега на дунавску обалу. Одмах сам »га запитао: шта нам ново доноси ? Али „при првом погледу познали смо једно »друго. »Шта је у депеши пово не знам, »одговори он, али сам новац донео Ро»доФиникину и знам толико да је већина »руске војске поред Дунава«. За тим ми »рече: »Ви сте тај ОФицир, који је код »кнеза Прозоровокога молир за службу »руску, па кад је указ изашао, он се из„губио ? <( Извинио сам се потпуним не„знаљем и одговорио: пошто сам дуго „чекао иа пријем у службу а нисам но„ваца имао, био сам принуђен, да се вра»тим". После овога он се с једним човеком »врати РодоФиникину... а ја с Југовићем »кући. По подне дође Живковић с То»мићем код Југовића, код кога сам ста»новао, и обадва ми рекоше, да је курир „донео заповест, да Срби спреме своју »војску што могу брже и појачају свој »корпус на десној страни Мораве, пошто »Руси стоје иа Дунаву код Острва да опет „пређу и да се сједине код Штубика... »За тим узе реч Томић и рече, да ће то »бпти врло тешко, јер су сад Турци тамо „много јачи, а ми много слабији него „прошле године. Руси хоће да им ми пут „отворимо а како ? на који начин ? и са „чиме? Са ово мало новца, што је дошло, »не а.оже се ништа учинити?« Чим је Томић завршио говор, Млинарић је отпочео на дугачко и на широко да им говори и да их убеђује, како се не могу ничему надати од Русије. У исто време почео их је убеђивати да им једино може Аустрија од користи бити. У томе задобијању Томића и Живковића за Аустрију живо је помагао МлинарИћа Југовић. После дугога разговора Живковић и Томић отишли су од Југовића. »Није прошло, вели даље Млинарић, »ни сат после тога разговора с Југови»ћем, кад у вече око шест сати дођоше »обојица (Живковић и Томић) и рекоше: »Пријатељу, ви сте издани. Ми сад до»лазимо од РодоФиникина, који тек што „је издао заповест Христићу (Јевти) по„лицијском комесару, да вас ухвати и »под стражом доведе к њему; ие чекајте „ни тренутка већ хајдете с нама; овде из»међу вароши и обале има неких рибара. »који ће вас пребацити на ону страну«. — »Шта да радим?« запитах Југовпћа. »И он је био истога мишљења, једно да »ме спасе од опасности а друго да са себе »скине сумњу. »Вама саветујем, рекао је „Југовић, као пријатељу, да се задржа»вате на граници у Земуну или у Панчеву »а ја ћу вама преко поузданих прија„теља сваких четрнаест дана, или и че-

»шће, слатн вести о седницама Управнога »Савета, које ее буду држале, као и о »предлозима Е^ одофпникиновим н о даљем »нашем раду и подузећу". »Овом паметном савету Југовпћевом »следовао сам одмах и у пратњи њих тро»јице доцкан у вече дошли смо на обалу „дунавску п помоћу њиховом нашао сам »два рибара, којп су ме на свом чуну „превезли у Земун у девет сати у вече". После 18. марта 1808. године Млинарић се^бавио неко времс у Земуну, затим је отишао у Беч, где је поднео цару два рапорта о свом бављењу у Панчеву, Земуну и Београду, један 30. (18.) марта и други 3. априла (22. марта) 1808. годиие. Кад је писао те рапорте стаиовао је у Бечу: Ландстрасе ииг »Оо1с1епеп В1егп с< . № 42. други спрат, соба № 4. На основу поменутих извештаја и описано је у овом члапку бављење Млинарпћево у Панчеву, Земуну и Београду. Дворска капцеларија била јс иезадоволлт радом Млипарићевим, а тако исто и министар иностраппх дела, Стадијон, јер у свом реФерату цару од 2. априла 1808. г. мшшстар всли, да је Млииарић невешто вршпо сно.ју дужиост. јер је иочео пре врсмепа (ипгеШ^) да агитује и проповеда па је с тога морао потајио умаћи из Београда и тпме онемогућио везу с оном страном. После овога не сусрећемо више Млинарића као ауетријскога агента у крајевима око Панчева, Земуна и Београда. Тај су посао вршили други људи, а мало им је ко требао, кад је ту био Милош Урошевић, Иван Југовнћ и други. Најпосле да напомепемо да је највећи део грађе за овај чланак узет из исписа Д-р Владана Ђорђевића. 22. септембра 1911. год. Мил. ВукиЂевиЋ ПОТКАЗИВАЧИ. Д-р Р. А. Рајс 1 ) И анонимне доставе упућују понекад полицију на траг извршеног кривичног дела. Са овим је у вези и питање о иотказивачима, тако важно у полицијској материји, с којим ћемо се овде укратко позабавити. Многи злочинци специјалисте измакли би правосуђу, захваљујући својој умешности, и поред све полицијске обазривости и савршенства појединих данашњих научних метода за идентиФикацију, да није аптказчвача, 2 ) који су -преко потребни. Ми знамо да је ово питање врло деликатно, али у исто доба и сматрамо да га треба третирати у једној књизи, која је намењена полицијским и судским истражним органпма. Изјављујемо одмах да шира публика и поједиии истражни чиновници радо мешају потказивачо са провокаторима. Из-

') Из књиге (( Мапие1 (1е роНсе 8С1еп1Ш^ие (1есћшчие)*. 2 ) На француском аргу потказивачи се зову; 1еа Лоппеига или [ев содиеига и.ш ^асћез.

лишно је доказивати да је ово једна велика заблуда. Провокатори се не употребљују ни у једпој земљи која води рачуна о своме достојанству, а ако се догоди да их који чиновник, из необјашњиве заблуде, употреби сам на своју руку, њега одмах п оштро кажњавају, што доказује случај са Енглеском из 1908 год. Истина је да се у Русији, како изгледа, служе понекад, не обичним провокаторима, већ агентима провокаторима, т. ј. чиновницима којп се толико ниско спуштају да сами провоцирају злочине, али то је само једна земља и један велики изузетак. Једино оправдање за овакав начин поступања у томе је, што и противницн, с којима се бори руска политичка полиција, употребљују такође оваква иста одвратна средства. У осталим земљама, у којима смо имали прилпке да студирамо оргапизацију полиције: Швајцарска, Француска, Немачка, Енглеска, Италија п т. д. провокатор је непознат. Полицијски потказивач повратник је, који за новац или какву другу корист, доставља све што зна о каквом злочину или иреступу, и персоиалитету њихових извршилаца. Ои, дакле, у главноме чини оно исто, што је дужан чиннти сваки грађанин да би помогао правосуђу своје земље, само што он ово не чини за љубав правосуђа, већ за новац, или из освете, или да не би бло гоњен због повраћаја из прогонства. То је достављач, чија улога није ни мало лепа, али „а 1а ^иегге сотте а 1а аиегеа ! 1 (у рату као у рату — шта ко повуче), и с тога полиција треба да се користи обавештењима потказивача да би заштитила часну популацију. Зар се у нашим војпим министарствима не искоришћавају, у циљу националне одбране, обавештења добивена путем шпијунаже ? Зар шпијуни (не говоримо о официрима у тајној мисији који се жртвују за своју земљу) нису вулгарни потказивачи, па још и гнуснији, јер раде против целе једне часне популације, док су потказивачи штетни само за злочанце, т. ј. за непријатеље друштва! Кад се, дакле, ништа не пребацује нашим војним министарствима због употребе обавештења добивених путем шпијунаже, зашто се то чиии нашој полицији, као унутрашњој војсци, која је увек на ратној нози са непријатељима часне популације? Потказивачи нису ниуколико, разуме се, званични органи. То су случајни помоћници, које најчешће познаје само агент који је оптерећен истрагом. Да би се од потказивача добила корисна обавештења треба му их платити, било готовим новцем, било на који други начин, нудећи га да пије н. пр., или затварајући очи пред његовом кривицом због повраћаја из прогонства. Извесни људи, који траже понуларности у омаловажењу полиције, тврде да је незгодно куповати ова обавештења по цену неизвршења одлуке о прогонству, али им ми скрећемо пажњу на то: да је много корисније за сигурност целе популације да полиција ухапси једно туце опасних злочинаца на основу добивемих обавештења од потказивача, него да за неколико дана ухапси инди-