Policijski glasnik

БРОЈ 39.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 307.

видуу, која Је издржада своју казну у затвору, и која је потпуно мирна, —јер јој један виши илтерес налаже да се држи мирно — за преступ који не наносп никакве штете друштву. Казали смо, да потказивачи дају обавештења за новац. Занат њихов врло је опасан, јер пх њихови другови, ако само посумњају у њихову издају, убијају немилосрдно. Суме новаца, које они, дакле, захтевају компензације су за опасности којима ее излажу. Многе полиције, поред осталих Француска н швајцарска, не располажу, на жалост, потребним фондовима за плаћање потказивача, Ово несумњиво представља инфериоритет према осталим полицијама, као нир. енглеској. Употреба потказивача доста је стара. Још 18} 1 Ј год. шеф париске полиције сигурности Канлер употребљавао је поједине повратнпке. продавце разних ситница и патропе меблираних кућа за добијање обавештења. Повратнике је називао својим козацима, и плаћао их иа аарче из Фонда који је у овом циљу имао на расположењу, али их није употребљавао као званично полицијске органе. Негодоваше, којс се још и данас осећа, с Времена на време, због званичне употребе бивших злочинаца, долази од једног врло старог Факта. Год. 1810 позаати Видок налазио се у затвору „Бисетру" (Париз). Био је осуђен (неправедно тврди он у својим оригиналним мемоаримај због крађе. Пошто му се режпм затвора, са временом, није допадао, а у жељи да дође до угоднпјег живота, понудио се Хенри-у, тадањем шефу друге дивизије у париској префектури за потказивача, т. ј. да шпијунише своје затворене другове. Уз своју понуду Видок је једновремено ириложио и један реферат о многим побеглим осуђеиицима, који с.у такођс били затворени у Бисетру. Пошто су се ова његова обавештења показала као тачна, примљен је за потказивача па, најзад, и ослобођен под условом да сваког месеца ухапси утврђен број злочинаца. За ово је примао по 100 динара месечио, и одлично је испуњавао свој задатак. Год. 1817 нридодато је Видоку дванаест помоћиика, којп су га имали помагати у лову иа злочинце. Ови помоћницн били су изједначени са полицпјским агентима и назвати бригадом сигуриости. Управник полпције Делаве увећао је, године 1821, број агената ове бригаде на"21. Имајућн одрешене руке, Видок је за њу ангажовао људе својих особина — бивше робијаше — који су, махом, били осуђивани за прљава дела. Год. 182/ Впдок је напустио бригаду сигурности н основао, у Сен-Манде, Фабрику хартпје, која није могла нросперирати. У год. 1832 основао је, са допуштењем унравника полиције, једну врсту приватног полицијског биро-а, који се много заннмао нолитиком, такмичећи се са бригадом сигурности. Желећи заузетн своје старо месго у бригади сигурности, Видок организова, са својим старим другом Коко-Лакуром, опасну крађу код ресторатера Шмита, на Фламанској баријери. У последњем мо-

менту известио Је о овоме полмцију, и на овај пачин ирипомогао да се крадљивцп похватају. Ови, у току истраге, означише Лакура као подстрекача, а овај, опет, означи Видока као шеФа комплота. Ово, међутпм, ништа пије сметало Видоку, који се у овој прилици показао много јачнм од свог конкурента, да буде понопа враћен за шеФа б.игаде сигурности, и да у своје агонте уврсти и Лакура, иод именом »Августа«. ГТад Видоков није проузроковала аФера са ресторатером Шмитом, већ један вулгаран догађај: Год. 1832 један сатиричан лиет доносио је врло чссто лнк Видоков упоредо са ликом једне високе личности. Наљућена због поређења са бившим робијашем. ова висока лпчност растурила је бригаду сигурности преко мнпистра унутрашњих дела. и поново је организовала на иовој основн. Од овог доба ни једно лице, које је било осуђпвапо, није могло бнти орган париског одељсња спгурности. Овако је исто и у осталим земљама. Што се и данас срсће легенда о бившем робијашу као агепту снгурности, то проистиче из апокрнФних Видоковпх мсмоара (ирави се ие могунаћи), који су растурени на хнљаде од пздавача лптературе за један су. * * * Потребно је да на овом месту номенемо и анопимно доставе, које долазе туцетима дневно директорима спгурности у великим варошима. Готово свп писци ових достава имају за цнљ освету. Треба, дакле, битп веома обазрпв у погледу употребе обавепггења које оне садрже, јер врло често оне нису нпшта друго до лажна оптужења. С друге стране, опет, оне могу садржавати Факта тачна и од велике важносги по судску или полицијску истрагу, и с тога их не треба бацати у ватру, већ брпжљпво контролисати. Иоједини проФесијоналнн злочинци, да би се ослободили конкурента или незгодпог саучесника, денунцирају га помоћу ан знимног писма. Исто тако и варалицс на картама, тако зване „1вз дгесз", ослобођавају се сваког вештијег конкурента, којп би их могао компромптовати, достављајући га аноннмно полицији. ИНТЕРЕСАНТНИ КРИВИЧНИ ПРОЦЕСИ Хановерски процео г .рогив иоцкара и шенаша. Нидо Рпес11аепс1ег

(СВРШЕТАК) У даљем току претреса Мајеринка су сви означавали као лице, које је намамљивало разне личности на коцку. Он има у Хановеру врло елегантаи, кнежевски намештен стан. У њему је приређивао балове и друге свечаностп, на које су увек били позивани оФицири месног гарнизона, а нарочито официри хановерске јахачке школе. Мајеринк је такође много пута ручавао са ОФицирима у најфинијим хотелима и имао је обнчај рећи

по ручку: »Идем да играм карата®. Тумарајући п ваи Хановера по другим местима, он се у свима тим местима »сасвим случајно" налазио са Ферлеом, Абтером и Лихтнером, које је представљао на разне начине. Ферле је био увек титулисан као »Господин трговачки саветник«. Једпога вечера коцкао се Мајерпнк и Лихтпер са једним официром. Лихтнер је добио, а ОФицир изгубио неких 50.000 марака. Када се напослетку ОФицир дигао и пошао, он је спазио у једиом огледалу, да је Мајеринке добацио Лихтнеру један поглед пун прекора и вртео главом. Лихтнер, који је најчешће представљан као барон, био је у ствари раније трговачки помоћник, а доцпије један интернационални хохштаплер. Био је внше пута осу^ивап због разних прљавих дела, а сада са осталим оптуженима притворен успео је умаћи из ирптвора, те је тс к доцније ухваћеп и осуђен у Бечу. Штамер је такође био умакао, а Фрајхер од Цедлица није се могао пронаћи. —■ И Ферле је био такав иети хохштаплер као и Лихтнер. Он је на питање иредседниково изјавио, да је 17 година. лутао као рулетски банкер по Аустријп, Угарској, Немачкој, Белгији, Холандији, Швајцарској и да јс тиме стекао извесно имање. У Штрасбургу је био кажњаван због крађе; у Баден-Бадепу украо је пет наполеона приликом игре иа рулету. Ма да је тај човек, који је у својој младости по улицама продавао новине, потпуно погрешно говорио немачки, он је ипак у најфинијим купатилпма играо карата са вишим официрима, племићима итд. и увек је добијао велике суме. Веле, да је пмао нарочито гипке и окретне прсте и да је врло често играо са обележсним картама. Где је био Ферле, ту је морао бити близу и Мајеринк. У једиом хотелу, у Хановеру, једном је био ухваћен у крађи карата и тада су га келнери избацили из кафане. И за друге оптужене веле да су играли са обележеним картама. Један млад оФицнр нашао је једнога дана Цедлица у хотелу »Енглески двор«, у ФранкФурту на Мајни. Ту му је Цедлиц представио Мајсрипка. Тада је наједанпут наишао у салу иски господшт, кога она двоица поздравпше, а уз то ће Цедлиц још рећи: »А, ето ту је и Г. од Линднера, из Берлина". Мајеринк једодао : »Упознао сам господпна про неког времена у Хелголанду ". Затим ће Цедлиц рећи: „То је врло богат човек, могли би с њиме једном мало поиграти, он увек има при себи најмање 50.000 марака, али за тај посао ми морамо бити врло опрезни". Мајеринк је пристао и господа су се приближила господину Линднеру. — Иредс.: »Зар се Вама чинило, као да су они хтели упецати тога г. Лпнднера?« — Сведок: »Јесте. Споразумели смо се, да идемо у собу Цедлицову и да тамо играмо макао. Али ја сам хтео да играмо само екарте. Играли смо екарте неких десет минута. Тада рекоше, да је та игра и сувише досадна и да би радије играли макао. Ја сам пристао и изгубио сам 3.000 марака«. Предс.: »Па ко је добио?« — Сведок: »Господин Линднер«. — Предс.: » То је