Policijski glasnik

ВРОЈ 8.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 59.

(2) На хартији се треба да налази лични потпис неког лнца, но довољно је, да га је потписао пуномоћник. (3) Потпис треба да је рукописни. 1Ге би био довољан какав други начин потнисивања, н. пр. штампан потпис или штамбиљем стављен, јер се онда нс би могло увек утврдити, да је потпис истинит. Ако потпис не би био руконисан, могло би постојати само прављење лажне исправе у ужем смислу. (4) Могуће је, да хартија, на којој се налази нечији потпис, има поред тога и другу какву садржину. У овом случају се има узети, да може постојати ФалсиФиковање средством испуњавања бланкета само онда, кад та садржина с потписом испод ње не сачињава већ једну исправу *),. Ако би ово био случај, могло би постојати само прављење лажне исправе у ужем смислу, кад би се већ постојећој садржини још ношто додало. (5) Као хартија се овде има сматрати несумњиво и иергамент 2 ). (6) Нез значаја је, на који је начин хартија с туђим потписом дошла у притежање извршиоцу, да ли му је н. пр. понерена или не 3 ). (7) Хартија с туђим потписом треба да је испуњена тако, да се тиме претвара у исправу. Ово испуњавање можо бити извршено ноком изменом већ поетојеће садржине на хартији. Тако кад неко писмено није иснрава зато, што није стављен датум издавања, постојало би испуњавањс бланкета, кад би ко ставио датум, и писмено би услед тог испуњавања постало исправа. (8) Без значаја је, да ли је хартија испуњена изнад или испод потписа 4 ). (9) Као што је речено, испуњавање треба да се изврши »без саизволења" онога, чији је потпис. б) Уаотреб а исправе. — Није довољно, да се лажна исправа направи или права исправа преиначи, да би било кривичног дела ФалсиФиковања, већ је потребно и то, да је исправа уиотребљена. (§ 147: »и њом. се послужи") 5 ). Ово се образложава тиме, што, вели се, прављење лажне исираве и преиначавање праве исправе сама за себе не повре1)ују нити угрожавају какво правно добро. Врло је спорно, кад се има. узети, да је исправа употребљена. 1° Према некима је исправа употребљена онда, кад је некоме учињена иристуиачном, т.ј. кад му је омогућено , да је чулима (чулом вида или пипања) опази и њену садржину сазна®). 2° Према некима исправаје употребљена тек онда, кад је она од онога, коме

1 ) Уп. Оићаџаеп § 269, 3, Ргапк § 267 II, ОррепћоГ § 269, 3. ' 2 ) Уп. Ргапк 269 II. Према ВтаИпд-у 2 236, бе з значаја је, какав је супстрат исправе, тако да то може бпти и метал, дрво и т. д. Тако и Оићашеп § 560, 2. •') Уп. Оррепћо? § 299, 4. 4 ) Уп. Оррепћо[ § 269, 5. 5 ) За разлику од неких новијих законодавстава. За углед је служио пруски к. з. ®) Тако Ргапк § 267 V 2 а, 01аћаизеп § 267, 35, Меуег-АИГеШ 608, Мегће1 II. Н. 3 798, Ш1всћпег2 546.

је учињена приступачном, заиста чулно иримеКенн, т.ј.виђена (одн. оиииана, кад су писмена слепачка), и ако није њена садржина сазната 1 ). 3° Према некима лотребно је, да је садржина исправа од неког сазната, 1 ). 4° Према првом мишљењу ово кривично дело било би свршено самим тим, што је исправа предата на ношту. Међутим могуће је, да је ока изгубљсна, или да ју је пошиљалац опозвао са поште, а у таквим случајевима је немогуће рећи, да је исирава употребљсна. Зато је прво мишљење погрешно. С друге стране не може сс захтевати, даје садржинаисправс заиста сазната од онога, коме је учињена приступачном, јер би онда постојање свршеног кривичног дела ФалсиФиковања зависило од тога, да ли ју је онај прочитао, и кад ју је прочитао, дакле од једног случаја. Једино је умесно према томе друго мишлење. Тако постојало би свршено кривично дело ФалсиФиковања, кад би А начинио лажну т меницу и поднео је на есконтовање благајни каквог новчаног завода; а ако ју је поштом послао, свршено ФалсиФиковање би постојало тек онда, кад је пошиљка од надлежног чиновника завода отворена. Не би међутим било употребе исправе, кад би она била. само прочитана пред неким, или кад би се на њу иозвало 3 ), као ни онда, кад би се поднела само копија исправе и то као копија, а не као оригинал. 5° В1п(Ипд јс противан првом и трећем мишљењу, а другом само у толико, што он не захтева, да јо исправа чулно примећена од онога, коме је учињена приступачном, већ само то, да је онај стављен у такав однос просторне близине с исправом, да ју је могао чулно приметити, као и то да је изрично или прећутно позван да сазна њену садржину 4 ). Тако у случају кад му је исправа поштом послата, иотребно је и довољно за постојање свршеног ФалсиФиковања, да је пошиљку примио, и ако је није отварао, већ је, и не гледајући је, бацио. (1) Без значајаје, на којн је начин исправа стављена некоме на чулно опажање. То може бити учињено личним давањем у руку, уметањем у какву књигу, џеп итд. То може даље бити учињено непосредно од извршиоца или преко неког другог лица, које би се имало тада сматрати као саизвршилац. (2) Исправа треба наравно да је употребљена као исирава, (т.ј. као дохгазно средство), а не у неком другом својству, ј Р Ј е § - У 147 к. з. циљ једино, да се исправа заштити од злоупотребе само као доказно сродство 5 ). Но довољно је, да је употребљена као доказ ма којег права или правног одношаја, за чији доказ је намењена. Вез значаја је међутим, да ли извршиоцу заиста припада оно право, које се хтело остварити.

1 ) Тако V. 1Лзх1 § 161 I 2. 2 ) Тако Меуег Сг. 8. 47 94. 3 ) Уп. V. И&г1 § 161 I 2. *) 2 251. 5 ) Уп. 01«ћаи»еп § 276, 37.

(4) Без значаја је, да ли је употребом исправе имао бити оштећен баш онај, према коме је она употребљена или неко други. Тако постојаће свршено кривично дело ФалсиФиковања, кад је А предао адвокату ФалсиФиковану меницу ради наплате. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО ПОЖРТВОВАЊЕ (СВРШЕТАК) Храброст и савест говорили су за прво и износили му одличне аргументе: »Зар да оставиш без одбране, да убију вереницу онога, који је са опасношћу по свој живот, штитио твој ? Зар кукавички да напустиш њене родитеље?" Али је у исто време, брига за свој жнвот одговарала: „Убиће и мене. Ја се не бојим смрти. Али ко ће однети, у место мене, извештајо графу де Фроте ? Зар интереси једне партије нису пречи од интереса неколицине усамљених индивидуа?® Савест продуживаше. »Хоћеш ли икад смети да се појавиш пред Бригитом и Пјером, ако оставиш да убију Вабету. Ти знаш врло добро да би они допустили да их убију због тебе!" Разум обазриво додаваше: в Али шта могу ја сам? с< Али му је неки други унутрашњи глас говорио: — Иди, доведи им помоћ... —■ Одакле ? Ја сам изгнаник; ја немам пријатеља; нико не би одговорио на моје молбе, баш нико. Инстинкт самоодржања бораше се са храброшћу и тераше га даље од ове опасне куће. Он се полако по мраку дошуња до капије. Пролазећи поред врата, при светлости буктиња, опази млади племић вођу разбојничког. Он је стајао непомично ; био је висок, имао је орловски профил, високи ожиљак на лицу, шубару од лисичије коже и као крв црвену краватну. Чуо је наполичарев глас... »Преклиње« Вас, немојте ме мучити... Поштедите моју жену и кћер... Даћу Вам све што имам..." Младић је био страшно узбуђен срце му је лупало, да искочи. Он опет хтеде да јурне кући... али још једном га надвлада осећај његове немоћи. Он окрете леђа згради и оде друму. На друму застаде неколико секунда, па онда, као да се нешто решио, одјури из све с.наге. * * * На крају с.ела, поред реке, у једној сасвим порушеној кућици био је вод 45. републиканске полу-бригаде. Било је тридесет људи, нод вођством једног поручника. Неки су спавали иа земљи у својим огртачима; други, који су имали да стражаре, чистили су оружје п пушили луле или су играли пикета са патриотским