Policijski glasnik

БРОЈ 20.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 159.

што су тротоари саставни део калдрме. С тога је, на основу чл. 152. закона о општинама, одлуку суда и одбора задржало од нзвршеља својим решењем од 5. марта 1912. год. № 2182. По изјављоној жалби општинског пуномоћника, III Одсек Државног Савета нашао је, да је решење надзорне властн правилно и на закону основано. С тога је, на основу чл. 170. закона о општинама, решио, да се жалба одбаци као неумесна. Одлука од 2. маја 1912. год. № 3912. Јос. К. Ст.

Нема дела утаје у званичној дужности из § 113. у в. § 132. к. зак. кад председник општински, поводом какве куповине и продаје прими на се обавезу да за кога плати дужну порезу, па то не учини. (Одлука Касационог Суда од 11. аирила 1012. г. Бр. 44 88). Милорад М председник општине из Л. оптужен јс првостеп. суду што је самовласно без пресуде, наплатио свој дуг у 90 дин. од Јанка Т. из Л., кад му је овај продао вола, с тим да му 90 д. уведе у дужну порезу, што Милорад није учинио, те је тиме створио кривицу кажњиву по § 195. к. зак. Оптужени није признао дсло бранећи се да је он од тужиоца купио вола као приватно лице и да према томе нема за њега ма какве кривичне одговорности. Првстеп. суд је нашао да у представљеној радњи стоји доло утаје у званичној дужности, које се казни по § 113. к. зак., па је решењем својим оптуженог Милорада ставио био под поротни суд и у притвор за дело утаје у званичној дужности. Но Касационн Суд, решењсм својим од 1. новем. 1911. бр. 14052, поништио је горње решсње прв. суда са ових разлога: УзимајуКи за утврђену представку прив. тужиоца Ј. Т. да се оптужепи Милорад обвезао, да га за остатак куповне цене у 90 дин., коју му је имао давати за нродатог вола, одужи у дугованој порези као благајник општипски, суд је погрешно нашао да у томе, што је оптужени ову обавезу на се примио па је не испунио, може постојати дсло утаје из § 113. у в. § 132. к. зак. Овај законски пропис предвиђа као кажњиво дело утају таквог новца и ствари, којс би чиновник примио у службено ј дужности својој, Сам правни посао на х^оме прив. тужилац заснива својо право на ову суму, а чије неизвршење суд оптуженоме ставља на тсрет као повреду службене дужности, апсолутно је приватно - правне природе, у коме је и по природи саме ствари и по представци тужиочевој оптужени учествовао као приватно лице, пошто је и сама ова куповина за његов лични рачун и у његовом интересу закључона. Вршећи овај посао у таквом својству, оптужени нијс могао изменити његову праву природу тиме, што је примио на се изложсну обавезу о исплати дужне порезе, пошто је и у том случају он био само приватно лице, а ие какав представник

власти ; а кад то стоји, онда неиспуњењо његове обавезе по овом уговору не можо имати никакве везе са његовим званичним радом, нити ма у ком виду прсдстављати повреду истог. Првостеп. суд, усвајајући ове примедбе Касац. Суда, донео јс решење; да се опт. Милорад за лродстављено доло пусти испод суђења; а Касациони Суд решоњем својим од 11. априла 1912. год. бр. 4488 оснажио је ово решење прв. суда. Ј.

да какво лице и.ш дружина не буде ухваћена у томе долу. А.ш је опет опасноот од лажног металног новца много мања, управо безначајна ирема папирном новцу, ма да евакако и држава и поједини, којима лазкни мета.ани новци буду потурени, трпе од тога извесну штету. Отуда је дужност полиције да и ФалоиФикаторе металног новца што енергичније гони и хвата. Како се ФалсиФиковање лажног металног новца злочинцима не рентира, јер ако ое хоће да прави бољи новац, који би могао да се пусти у саобраћај, онда ое мора и набављати бољи метал за ливење и имати савршеније калупе, а Фабрикација је дангубна, јер ое мора изливати све комад по комад — то неваљали и несавесни људи врло често врше преваре било мамећи лаковерном овету паре аконто „набавке сребра, никла итд. за ливење", билО продајом калупа за израду новца по скуне паре. Данас износимо олике два типа, које је београдска полиција ухватила ових дана, а за које ое још позитивно не зна да ли оу прави Фал-

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА

Нигде се, вал^да, у свету не ФалсиФикује новац као у нас. Нема, скоро, године, а да

ое но појаве какве лажне банкноте, ну срећом њиховим творцима полиција је увек успевала да убрзо уђе у траг и спречп штету и држави н Народној Банци. Прављење лажпога металнога новца је још много чешћа појава. Метални се повац од на-

сиФикатори лажног новца или су само варалице, то су Радомир Прокић и Милан-Мита. Михајловић, оба из села Горовича у орезу лепеничком. Почетком овога месеца обојица оу се бавили у Београду десетину дана, тобож ради

пирног и миого лакше ФалсиФикује и изискује саовим незнатне трошкове, те га готово отално има у оптицају, а не прође ни по меоец дана

продаје једног коња, у ствари они оу тражили људе који би хтели да купују од њих лажан металан новац. Са једним лицем они су ое