Policijski glasnik

БРОЈ 25.

НОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 199.

заклоњена занесама од црвеног дамаска; приморан приликама, јер су степенице веК биле опкољоне, завучем се под дугаек. Тек што сам се био шћуКурио неко уђе; поче разговор; познам глас јодног младића, по имену Фосе, чији отац, казанџија, спавашо у другој соби; разговор се продужи. Прва Сдена Отац, мати и оин. Син. Ви и но знате оче ? траже кројача... хоће да га ухапсо; по кући лом.. Чујето ли звонце? Слушајте, слушајте, ево нх звоне код сајџије. Мати. Пек звоне, шта се ти мешаш у то? туђо ствари пас се не тичу. (Мужу) Обуци се, човече, могу и овамо доћи. Отац. (зевајући) Пека их ^аво носи! Шта им смета кројач? Син. Не знам, оче, али има много света, шпијуна и жандарма, с њима је и комесар. Отац. Можда је то сам.о празна галама. Мати. А, шта је могао урадити један кројач ? Отац. Шта је могао урадити ? Могао је.,. сетио сам се!.. пошто тргује с чохом; могао је продавати одело од снглеско робе. Мати. Он је, како кажу, употребљавао колонијалну робу... Ти се смејеш, а ако га ухапсе због тога. Отац. Јест, због тога ће га баш затворити; није ваљда континентална опсада (ћ!осиа сопШепШ ') установљена тек онако. (НЛСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: 1 Један нолицискн писар пита : „По јодном крпвичном делу иступно природе, извесна лица кажњена су од стране ово-среске власти са по 100 динара у корист државне касе. Пресуду, једноме од осуђоних, саопштио је и као нсписмена потписао полициски писар а а'а тим. нсти тшсар то саопштење оверио. На жалбу другог лица, коме је саопгптење пресуде извршено другог дана, акта су послата суду првостепеном, али нх је суд вратио иерасмотрена и ставио примедбу : да се саопштење које је полициски писар извршио и исто оверио, изврши пред присутницима, и да је сада извршсно саопштење без присутника, без вредности. Власт је понова вратила акта суду са мишлењем, да је саопштоње правилно и да ни којим законским прописима није прописано како се саопштења у овом случају имају вршити. Али суд је и даљо остао при својој одлуци, па је с тога вратио цоо предмет среској власти, да се примедба његова изврши, •) В1оси8 сопИпеп1а1, забрана којом је Наполеон хтео да спречи трговински саобраћај јевропског копна са енмеском.

додавшв „да начелник ни једним законским прописом није овлашћен. да даје С УДУ неко протпв-разлоге«. У колико ми је познато нема ниједног законског прописа. који би споцијално говорио о начину саопштења иступних пресуда неписменим заинтересованим лпцима, јер § 370. гр. суд. пост. говори о продаји исправа и др. одлука; чл. 3. зак. о истражним властима то исто у кривичним делима; а у §§ 15. и 16. ГГолиц. Уред. о томе ништа не стоји. Ако суд ту своју примедбу оснива на претпоставци, да се полиц. чиновник у овим приликама може огрешити о своју дужност: да осуђенога оштетн, односно учини да ираво жалбе изгуби; — онда шта би ваљало радити у овом случају: „Полиц. чиновник има да изврши полиц. увиђај, парничари и сви други заинтересовани присутни увиђају неписмени; он руководи послом и рад овери?! Дакле, сви сем чиновника, неписмени". Ситна, али ипак инторесантиа ствар. Поводом овога молим уредпиштво за обавештење: да ли су примедбе ирвостепеног суда основане на закону ?« — На ово питањо одговарамо: У овом истакнутом случају, суд је имао пред собом жалбу онога лица, које је признало да му је пресуда саопштена, и па ову изјавило жалбу. Према томе, суд је могао да оцењујс само то : да ли је према жалноцу изречена пресуда по закону или не. У погледу другог осуђеног, комо је, као нсписменом, саопштона пресуда и то оверено од стране власти, али се он нијо жалио, суд у општо нијс имао права ни да разматра пресуду, нити да цени: јо ли она правилно саопштена или не. То му право но даје ни § 15. и 16. Полицијске Уредбо, нити који други законски пропис. Према томе захтев њогов, да се ова просуда понова саопштава пред присутницима, нема законског основа, и полицијска власт је имала законског права, да такав судски захтев не уважп. Ако би се утврдило, да јо орган нолицијске власти био несавестан у овоме делу, он би био одговоран по закону, али то би бнла одвојона ствар. Овако стојп ова ствар са законско стране. Ме^утим, и ако овакав начин саопштавања, како је полицијска власт учинила, није незаконит, ипак га треба избегавати кад год је то могућно, јер је много боље да неписмена лица иотппше друго писмено лице, па да то послс овори чиновник. На тај начин власти ће одстраннти увок сваку сумњу у правилност свога рада, и онемогућити свако сумњичење или потвору. 11 Суд општине голубнњске, актом својим Бр. 547, пита: „М. Г. П. М. и Ј. М. свп овд. пресудом Царинаре Н. која је извршиом постала, кажњени су сваки са по 10.164-45. дин. за кријумчарење сирћетно есенције, а

сом тога још: да солидарно илате, на име редовних дажбина 667*63 дин. и на нме таксе сваки по 70 дин. дакле укупно 31.370 - 98 дин. У самој пресуди стоји: ако осуђени не могу да плате ову казну једном трећином свога имања, онда да им се иста замони затвором, значи да суд општински утврди уверењем : како вредност њиховог имања но износи по 30.000 дин. да се казна не може наплатити; те да нм се иста замени затвором. Извршни органи среско власти налазе, да со казна можо замепити затвором услед немаштине, а за редовну дажбпну и таксу мора со узети у попис сво како кретно тако и испокретно имање, без обзира на реч трећину; међу тим суд налази, да реч „троћипа" имања обухвата како казну, таксу а тако и редовну дажбину, па кад то стоји онда се ни ова не може продајом кротног и непокротног имања извршити. Како се ова пресуда налази на извршоњу код суда ове општ. а рок јој је свога десет дана, то се учтиво моли уредништво да у наредном броју листа Пол. Глас. изволе дати своје објашњсње: како оно гледа на ово извршење, да ли је правилно гледишто среско власти или но? јер со боје часници ово општ. да не би на себо, у случају каквс грсшкс, навукли кривичну одговорност". —На ово нитање одговарамо: Члан 153. царинског закона, усвојио је исто начело, који јо предвиђено п § 28. кр. закониј^а, да ће се новчана казна увек заменнти затвором, кад је кривац но може платити Ј /, свога имања. Према овоме, ако свако од њих, лојединачно, не може платити казну од по 10.164-45 динара трећином свога имања, онда им секазна моразаменитизатвором. Што се тиче редовне царине, на коју су солидарно осуђепи, ту им се може узимати у попис имањо, јер ова царина но улази у казну. Исто то важи и за таксу. Али, ако су ови људи земљодслци, онда им се у смислу тач. 16. § 471. грађ. суд. поступка, не може узети у попис, ни за казну ни редовну царииу, ништа од онога имања, колико пм штити ова законска одредба као земљоделцима. Прома овоме суд има да сс определи иакво ће уверење издати.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА

За исраживање преступних горосеча надлежни су градски и срески судови (где их има) а не начелници срески. /Одлука Клсац. Суда од 11. јуна 1912. године'Бр. 81116). Касациони Суд размотриоје акта сукоба о томе, ко је надлежан за претходну истрагу по оптужењу М. М. нз Ц. оптуженог због горосече а који со сукоб појавио између тога суда, с једно,и начелника сроза н. с друге стране, па је иашао: Погрешно је посматрање тога суда, да со § 10. зак. о ср. и гр. судовима има