Policijski glasnik

БРОЈ 27.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 15. ЈУЛА 1912.

ГОДИНА VIII

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА „ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" излази једанпут, а према потреби и више пута недељно. претплата се полаже у напред, и то најмање за пола године, код свију полицијских власти , иизноси: 20 динара на годину за државна и општинска надлештва , а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. за иностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. поједини бројеви „ПОЛИЦИЈСКОГ ГЛАСНИКА" не продају се. рукописи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Његово Величанство Краљ Потар I, благоволео је, на предлог Председннка Министарског Савета, Министра Унутрашњих Дела, поставити: за секретара треће класе начелства окр. крајинског Драгутина Ј. Васића, писара прве класе антропометриско-полициског одељења Министарства Унутрашњих Дела у Пожаревцу, и за полициског писара друге класе среза копаоничког Вујицу Ш. МициКа, полициског писара иСте класе среза жупског, по службеној потреби, но без права на накнаду путних и селидбених трошкова. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 6. јула 1912. године, у Београду. Њсгово Всличанство Краљ Петар I, благоволео је, на предлог Председника Министарског Савота, Министра Унутрашњих Дела, поставити: за писара четврте класо антропометриско - полициског одељења Министарства Унутрашњих Дела и шеФа истог одсека у Пожаревцу Милана Графа, полициског писара треће класе начелства округа пожаревачког. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 7. јула 1912. године, у Београду. Указом Њоговог Величанства Краља Петра I, на предлог Председника Министарског Савета, Министра Унутрашњих Дела, а по саслушању Министарског Савета, решено јо: да се Ђорђе Матејић, секретар друге класе начелства округа крајинског, и Ђорђе Стојановић, полициски писар прво класо начелства округа нишког, на основу § 70. закона о чиновницима грађанског реда ставе у стање покоја с понзијом, која им прома годинама службе припада. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела 6. јула 1912. године, у Београду. СТРУЧНИ ДЕО БЕЛЕШКЕ ИЗ СУДСКЕ ПРНКСЕ ПО КРИВИЧНИП ДЕЛИПП КРИТИЧКО ИЗЛАГАЊЕ

М. С. Ђуричића судије Касационог Суда (наставак) 56. Кад оптужени нанесе писмену увреду једном истом лицу, у два маха, онда је продужеље (§ 70. казн. зак.) а не реални стицај кажаивих дела (§ 69. к. зак.). [В. III 5. XI 1911. № 14230, гди је узето да стоји реални стицаЈ - ]. X. јо оптужен за то, што је поднео две доставе Господину Министру Просвотс, једну од 13. V 1910. и другу од 10. VII исте год. и у истима нанео јавну увреду прив. тужитељици. Мотиви пресуде првостепоног суда »Овде стоје два дела увреде, и то у инкриминисаним изразима, а које је оптужони писао у два акта, упућена Господину Министру Просвете и Црквених Послова, јер се из целокуног писања види тенденција оптуженог да вређа приват. тужиљу, те према томе оба ова дела кажњива су по § 213. к. зак.". Ову пресуду одобрио јо Апелациони Суд и оснажио Касациони Суд. Наиомена. Овде имамо један сасвим јасан случај продуженог злочина. Тако стоји: а) да је јодно лице уврсђено у два маха; б) да је оба пута увреда учињена на исти начин, и према томе в) да ваља сматрати да су обо ове радње сукцесивио остварење једне решимости за врођање пр'иватне тужиље. Ко би хтео да се упозна с исцрпнијим излагањем о овој материји, упућујемо га на наш чланак „Продужени злочин", који је отштампан у „Полицијском Гласнику® за 1910. годину, и у засебној књиги »Кривично - правни члаици", Београд 1910. године.

57. Један случај примене § 287. казн. законика. X јо оптужена, што јо на дан 6. X 1906. год. одредила да даје своје ствари на лутрију, па ову продужила за први јануар 1907. г. и тога дана дала своје ствари, озиачене у срећки, на лутрију. Мотиви иресуде ирвостеи. суда. »Према признању оптужене и поднетим срећкама стоји дело из § 287. крив. закона. Да је ово доло учинила оптужена X, као доказ противу њо стоји њено признање § 225. кр. пост., које се слажо са свима ислеђеним околностима«. Према признатрш олакшавним околностима из т. 4. и 7. § 29. к. зак. суд је својом пресудом опт. X осудио на 20 динара новчане казне или евентуално на два дана затвора. Ову пресуду одобрио је Аполапиони Суд ц оснажио Касациони Суд. [III 5. XI 1911. № 14112]. 58. Тајност гласааа повређена је, и стоји дело из чл, 167. д) зак. о општинама и онда, кад бирач завлачи руку само у неке кутије, а не у све кутије, које примају гласове. [I 15. XI 1910. № 13019]. Примедбе гласе овако,: „По чл. 167. д).зак. о општинама, узима со да је гласач повродио тајност у гласању, ако но би гласао односно завлачио руку, у сваку од оних кутија, које су за пријем гласова одређоне. Према томе не може опстати разлог суда да у радњи оптужоног X, што јо гласао само у две а не у све чотири кутије, које су биле одређене за пријем гласова за избор општинских часника нема кривице. Јор, и ако со из таквог његовог гласања не можо као тачно знати, у коју је, од оних двеју кутија гласао. ипак то гласање преставља повреду тајности, коју закон казни, јер се у поменутом законском пропису тражи, да гласач гласа у сваку кутију, дакле да сачува тајност и неодређеност у гласању, у односу на све кутијо, а но само на поједине између њих".