Policijski glasnik

СРОЈ 45.

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 351

стојао овај истун, кад се лекар у наведеном року од 24 ча('а није налазио у дотичном месту, јер сахрана без лекарсцог прегледа није противиа наводеном закоиском проиису, ако је лекар био одсутан (в. распис министра унутрашњих дола од 3. децембра 1881. год. 1 ) б) Кривац. — Виност није потребна. 2. Ко у варошима по улици или преко ћуприје и у опште онуда, куда по више људи пролази, нагло на коау или на колича трчи." а) Радња се састоји дакле у наглом трчању на колима или коњу ио варошким улицама, или мостовима и у оаште на месту, „куда ио више људи иролази". Без значаја је, каквом се снагом покрећу кола, животињском, прнродном (н. пр. аутомобили) или људском. Но нагло вожење на велосипеду не би се могло овде нодвести, пошто је наконодавац употребио из[1аз „кола". 2 ) Такође сс не може овде иодвести случнј, кад људи нагло вуку кола, у којима се нико не вози. 1° Пошто се захтева нагло трчање на коњу, то се нахло трчање на којој другој животињи и нагло вођење коња не могу нодвести овде. 3 ) 2° Нагло треба да се трчи па коњу или колима на месту, „ куда ио више људи аролази". (1) Без значаја је дакле, гдо се такво место налази, и да ли је у вуеме трчања заиста више људи иролазпло тим местом. (2) Да ли јс место такво, да ту по ,в«ше" људи пролази, Фактично је питање, а законодавац узима, да су таква места у сваком случају иарошкп мостови и улице. б) Могућ је идсалан стицај између овог истуиа и убиства или телесне повреде. 4 ) в) Кривац. Уп. 1 б. Код наглог трчања на колима има се сматрати као изнршилац не само кочијаш, већ и сопственик који се је у истим возио, кад се нагло трчало, ако није ништа употребио, да спречи нагло вожење. 5 ) (НАСТАВИЋЕ ск) : • ФРАНЦУСКИ КРИМИНАЛИСТИ 0 ПРОЈЕКТУ НАШЕГ КАЗНЕНОГ ЗАКОНИКА

(СВРШЕТАК) ПараграФИ 55 и 56, који говоре о кажњавању иокушаја, базирани су на истом принципу гсао чл. 2 и :ј француског казненог законика. По општем правилу кажњава се само покушај злочмна, а поку-

') В. Полицијски Зборник 1370. •) У | 366 т. 7 немачког к. з. вели се умесно: (( Ко се... сувише брзо вози.,.", те и овај случај спада овде. В. Ргапћ §§ 366 II, Шзклиаеп § 366 Ј6 2. 3 ) За разлику од § 366 т. 2 немачког к. з. *) Уп. 0\аћаишг § 366 2 в. 4 ) Уп. Ргапк § 366 II.

шај преступа само у оним случајевима ко.ји су специјално законом одрођени. ПараграФ 57, који се односи на саучешКе, обухвата га само у облику иодстрекавања и, држећи се исте разлике као и код покушаја, кажњава подстрокавањо на злочин истом казном као и сам извршони злочин, док казна за подстрекавање на преступ може бити мања од казие која се досуђује његовом извршиоцу. СледеКе одредбе говорс о стицају казнених законика и кривичних дела. Са овим одредбама завршује се прва глава пројекта. Друга глава посвећена је казнама и мерама сигурности. Казие су двојаке: главне и сиоредне. У прве долази : смртн а казна, робија, затвор, новчана казна и лигиење звања. Нема ни помена о тошкој робији, заточењу, депортацији, изгнанству, грађанској деградацији па чак ни о одузимању појединих права за извесно времс. Ово је једна велика упрошћеност. Казна робије, која можс бити доживотна, замењује тешку робију, и то у толико боље, што је скопчана са ћелијском усамљеношћу, која код доживотно осуђених траје три године, и са сталнпм и тнхим принудним родом. Спороднесу казне: губитак грађанске части, губитак службе и забрана иозива или заната, конфискација извесних иредмета, иолицијски надзор, иротеривање и објављивање иресуде. Условно ослобођење може се дати по издржању две трећине казне, а доживотпо осуђеним по издржању двадесето годишње робије. Поменули смо всћ, да о овом ослобођењу решава мииистар правде. У казненим заводима, који су такође стављсни под врховну унраву министарства правде, малолетници су одвојенп од одраслих, доживотпо осу^ени и повратници од осталпх осуђсника, а политички осуђеници од обичних осуђеника. Пројект налаже судији да приликом одређивања новчане казне води рачуна о имовном стању осуђеног, да справедљиво Фиксира рокњеног плаћања (од 14 дана до 3 месеца), и да му допусти, ако томе има места, почесну псплату досуђене казне у року од године дана. Ако јс злочин или преступ извршен из користољубља, судија може његовог извршиоца, поред робије или затвора, осудити и на новчану казну, која такође мора бити сразмерна његовом имовном стању. Одлична је мера, која овлашћује суд да може, на рачун накнадс штете, пресудом досудити оштећеном цолу илп делимичну новчану казну, на коју јс учиннлац осућсн, као и суму добивсну од продаје конФискованих иредмета. Протеривање, које не може бити дуже од три годино, резервисано је за случајеве у којима се има отклонити опасност од жртве или сведока. Мере сигурности обухватају: 1. Затварање опасних повратника у специјалнс отаблпсманс, или у специјална одељења казнених етаблисмана;

2. Упућнвање, судском одлуком, у заводс за лечсње неодговорних или полуодговорних лица. Време проведено у овим заводима урачунапа сс, наслучај оздрављења, у пздржање осуде; 3. Забрана улажења у продавнице пића, која се изриче« ако је доло извршено у напитом стању. Забрана ова може трајати од три мессца до две године, по издржању казне, и 4. КонФискација оружја илн другпх предмота, који би били опасни у притежању извесне личности. Ова конфискација могућна је и онда кад против ових личности нијс продузета никаква истрага. ПараграФ 58 упућује судије у иогледу избора и строгости казне: „Казна сс учиниоцу одмерава — воли се у овом нараграфу — према степену његове кривичне одговорности. При том ћо се узети у обзир све околности, које утичу да казна буде већа или мања, нарочито злочиначка наклоност, која се огледа у извршоном делу, побудо са којих је дело извршено, циљ у коме је доло извршено, непосредни нодстрек за извршење дела, личнс и економске прилике учиниочево, мера увиђавности после извршеног дела, као и да ли се за исто каје и да ли се труди да поправи наступеле носледицо". Условна осуда, о којој говоре параграфи 70—74, ннспирисана је Беранжеровим законом, али предложена организација у српском пројекту личи, у многим тачкама, на италијанску организацију ; опозивање условно изрсчене осуде не врши сс, правно, новом осудом: о овом опозивању суд троба да донесе одлуку „с обзиром на природу Факта". Одлагање казно може бити условљено накнадом штото, и у овоме је знатно побољшање француског закона од 26. марта 1891. Ради већо предострожности, српски пројект означује судији мотиве за примену условне осуде: доба старости, ранији живот и владање осуђеног, признање, прилике под којима јо дело извршено, надокнађавање штоте жртви и т. д. У колико нам је познато, за овај срећни скуп диспозиција, које се односо на условну осуду, има со захвалити прет; ходном раду Г. Весиића, српског мини| стра у Паризу, који је 1906 год. израдио један пројект у овом смислу и поднео га Скупштини. 0,воме отменом дипломати и одличном правнику припада, дакло, заслуга што је узео иницијативу за јодну роформу, која чини част његовој земљи. Први део садашњег пројекта завршује се одредбама о застарелости, рехабилитацији и ариватној тужби, од којо со може одустати све док првостепени суд не изрсче пресуду. Други или посебни део (§§ 84—416) подељон јс у два одељка: један обухвата злочине, а други арестуие. Бојим се, Господо. да ћу злоупотребити Вашу благонаклону пажњу ако анализирам 324 параграФа на које су овс секцпјс подсљене. Задовољићу се с тога, п порсд свег теоријског и практичног интореса од једног оваквог анализпрања, да одам пошту методи и логици класпрања злочина и преступа, којо је савршсппје од

*