Policijski glasnik

СТРАНА 358.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

нашег ио нрецизности доФиниција, но нарочитом старању да сс обухватс најмогућнији кривични случајсви и да се постави што правичнија сраамсра између казни и извршоних кривичних дсла. Ипак сматрам за потребпо да укажем на неколико веома срсћних новина. У материји намерног убиства водило со рачуна, по нагаем мишљењу до сада први пут, о убиству извршеном на захтев или молбу. У овом случају убица се кажњава свега са пет година робије — половином од минимума казне за убиотво (§ 133). Ако се докаже да јс убиство извршено из сажаљења према бедном стању убијеног, његов извршилац кажњава се затвором. Друга новина: »Ко знајући да јс полно заражен, врши обљубу и другога зарази или само изложи опасности заразе, казниЈ^е се затвором или новчано до 500 динара. Ако је заражено лице супруг, то ће се он казнити само по тужби другог супруга" (168). Кажњава се и лекар који би својим нехатним лечењем нашкодио здрављу болесника кога лечи; казна је строжа ако би болесник услед овог нехатног лечења умро (| 177). Робијом до пет година кажњава се и лекар који би, без пристанка болесниковог, употребио нов метод лечоња, или неопробану хируршку операцију, па овај услед тога умре (исти параграф), У материји аоврвде части , правакритике заштићена су : само увредљива критика кажњива је „ако се из Форме израза или околности... може утврдити намера за вређање части извесног лица. Објективна критика не подлежи никаквој казни". У материји наравствености, кажњиво је завођење уз обећање брака (§ 239). За малолетнице од 15 до 21 1од. ово обећање излишно је; довољно је доказно завођење. Ако је реч о малолетници испод 15 год., завођоње потпада под § 236, по коме се кажњава робијом до десет година свака похотљива акција са лицем испод 15 год. У злочинима против имовине налазимо једну врло практичну одредбу ону која се односи на покретне ствари. и која, поред осталог, обухватаи »енергије к , као што су нара и електрицитот (§ 259). Престуии, т. ј. законске повредс које се кажњавају затвором највише до три месеца, обухватају: 1. Проституцију, која сс кажњава максимумом ово казне или новчано до 500 динара (§ 383); 2. Кривична. дела између госиодара и слугу, и обратно (§§ 387—389). Ова дела, брижљиво прецизирана, (кршење уговора, отказивање службе, рђава служба и т. д.) у осталим законодавствима само су повод за накнаду штете, и ми их у Француској називамо „ква зи — ирестуиима", на које се само може применити чл. 1382 и ост. нашег грађанског законика. У овој строгости огледа сс знак роспекта који Срби имају према обвезама као и према патроналној власти. Ове казнене диспозиције у потпуној су хармонији са обичајима нације која их усваја.

Има још ваздан одредаба које показују чистоту и строгост обичаја. Тако со кажњава новчаном казном до 500 динара »ко од младожењс узме повац или какву другу ствар на имо откупне цено за девојку, којом ће овај да се жени". Посебни део пројекта потпуно је, дакло, саобразан обичајима и нотребама храброг српског народа, који је исто толико љубоморан на своју незавнсност ко•лнко је горд због својо историјске улоге. Бољу похвалу од ове не можемо му дати. Оишти део, чији смо напрсдни дух већ нохвалили, толико је проткан, напротив, племенитим светским идејама да је верно огледало ових идеја. Остварујући жеље најбољих криминалиста, овај део можс послужити као модел најреФормнијим законодавцима, а нарочито оних земаља које су, као наша, допустилс да их претекну у реФорми кривичног права. Кеуие реш1;еп1ла1ге е1; с1е БгоИ; р<%а1. св. за јули — октобар 1912. год. Превео с 1 >ранцуског, Д. Ђ. АлимпиЂ.

П0УЧН0 - ЗАБАВНИ ДЕ0 ВИДОКОВИ МЕМОАРИ (НАСТАВАк) Да сам у овој ствари ишао на провокацију то би било одлично средетво за одбрану већпне оптужених којс сам ухватио на делу. Видеће се у глави, која за овом долази, да су их, да се послужо тим изговором, често наговарали моји непријатељи. Прнча о завери коју су сковалн четири агента из мојо бригаде: Итине, Крестјен, Декостар, и Коко-Лакур, показаће на шта се своде најјачо оптужбе подигнуте противу мене. Нећу да понављам овде оно што сам рекао о политичким атентатима. Незадовољство оправдано тиме, одушевљење, огорчење, па чак и верски занос, нису појава покварености, али они могу произвести неку врсту тренутне заслепљености под утицајом који и најотмонијег човока, најисправнијег грађанина може лако заблудети. Варљива размишљања, лукаве претпоставко или каква сплетка, којој он не примећује копце, могу га одвести у пропаст. Узме га ђаво, попне га на какво брдо одаклс му покаже земаљске краљевине, покаже му читав арсенал уображености, војскс, топова, и народа, готових да се дигну противу угњетавања. Он га обмањује немогућностима и неостварљивостима, он га поздравља као ослободиоца, и несрећник, чија сањива уобразиља лута по уображеним ширинама, поверује најзад да је нашао ослонац и полугу да проокрене свет. 11одбадан најгорим међу ђаволима он се усуђује да искаже свој сан; пакао има своје сведоко, своје судијо и лудило се свршава на гилотиии. Таква је укратко

историја патриота из 1816. године, које јо скуиио био срамни Шилкон. '■) Али, вратимо се бригади сигурности. Кад је установљона бригада сигурности, ОФицири за одржање реда и њихови људи, који су ме и иначе мрзели, псчели су радити противу мене; они су на мој рачун распростирали најномо!)није ствари : они су изменили онај надимак Видокова банда, који јо био нрикачен бригади сигурности ; они су свуда говорили да је брпгада састављена из самих пуштених робијаша, бивших лупежа, навикнути да секу кесе и краду сатове. „Може ли се, говорили су они, допустити једном таквом човеку да сс тако окружава? Не значи ли то оставити му на милост и немнлост животе и имања грађана?« Други пут су мо упоређивали са шумским бауком. „Кад год усхтедне он ће нас поклати, говорио је поштовани г. Иврије; зар он нема своје привржснике ? То је срамно ? У коме добу живимо ми? Нема вишс морала чак ни у полицији!" Добри човек ! и његов морал! Није њега морал онеспо:!ојавао. Господа официри за одржање рода драговољно би нам опростили гато смо били на робији, само кад би управник могао да не види да се мора рачунати на иас вишс ного на њих увок, кад треба изнаћп какво кривично дело и ухватити кривца. Наша умешаост и наше искуство наносили су им грдно штете код Управе, и кад су увиделн да су им сва усиљавања да ме огпусте остала узалудпа, промепили су начин; нису ме вишо нападали нопосродно, иего су нападали моје агенто, и сва срсдства изгледала су им добра само да их омразе код Уираве. Ако се доси каква крађа било унутра у каквом позоригату, било сноља, одмах су подносили рапорте и чланове страшне бригаде означавали као учиниоце. Исто су тачо радили кад је у Паризу био какав скун. Гос ,ода офлцари за одржање реда нису пропустпли нијодну од ових прилика а да но врше истраживање у бригади.... није се изгубила ниједна мачка а да се није пребацпвало бригада да ју је украла. Кад ми је већ досадило ово стално онтуживање решим се да га пресечем. Да бих официрс за одржање реда приморао да ћутс нисам могао посећи руке мојим агентима, оно су им тробале, али сам наредио агснтима да убудуће стално носе рукавице од јеленско кожо и то једноставне, бсз прстију, и објавио сам им, да ће ирви кога на улици сретнем бсз рукавпца одмах бити истеран. . Та је мера потпуно збунила противнико: нису могли од сад набацивати мојим агентима да раде у гомили. Госпоца ОФицири, који су знали да рука која пије иотпуио гола пије способна да ради, ућуташс се, знали су за нословицу : да мачак нијо добар ако с рукавицама хвата мишсвс. — Изјутра на заповести казао сам агентима средство које сам намислио употребити те да престану све повике нојима су били изложени. „Господо,

') Иолицајац којн је био склоиио заверу са иристалицама Наполеоновим 1816. год. Пр.