Policijski glasnik
ВРОЈ 3.
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
СТРАНА 19.
свог раније преминулог ауктора, иаоледи с1е сшиз-а. Ми смо већ објаснили разлог због кога је законодавац привилегисао децу у задрузи умрлога на штоту ове: он је резоновао, да је љубав очева наспрам његове деце толика да он, отац, никако не би пристао да њега задруга наследи место његовег рођоног детета, сина или кћсри. А пошто, као што мало час видесмо, с1е сшие преноси своју љубав, у случају да син или кћи пре њега умру, на њихово мушко или женско дете, и уопште на њихово мушко или женско потомство, то онда излази да умрлога у задрузи не наслеђује, пре задруге, само његов син или његова кћи већ, за случај да ове <1е сишв надживи, и њихово потомство. Једном речју, закоиодавац је и код задруге одржао, у колико је реч о наследним правима деце, мушке и женске, систем наслеђивања у инокосним кућама, па, дакле, одржао јо и ту принцип наслеђииања репрезентацијом. Г. А. Ђорђевић се изјашњава, такође, за то да и потомство удате кћери има ираво наследити с1е сишз-а, у случају да удата к^и умре пре свога оца; наравно ову солуцију Г. Ђорђевић даје супсидиерно: ако би се прихватило мишљење, које он, видели смо, не дели, да и удата кћи наслеђује оца у задрузи умрлога (Наследно Прави, стр. 132 и 304.). У овом смислу је, тако исто, и одлука опште седнице Касационога Суда од 13. Маја 1875. год., Бр. 2277., коју смо напред већ навели и која, по За.белешнама Др-а Н. Крстића (стр. 343.), гласи овако: »Три су брата у задрузи. Јодан има кћер Шивану, и ова се уда за Матију па с њим роди Јована и умре. За тим умре њен отац у задрузи. Јован тражи део из задруге и добијага". Међутим по одлуци одељења Касационога Суда од 8. Октобра 1877. год. Бр. 2641.: »Прописи допуне §. 529. Грађ. Зак., не односе се на унука од задругареве ћерке, која се за живота очина удала и из задруге отишла, и која је пре оца, а ван задруге умрла" (Др. II. Крстић, Забелешке, стр. 345.). Ако су задругари, у овом случају, били синови с1е сшиз-а, дакле рођена браћа умрле кћери (ујаци унукови), онда горња одлука може бити правилна, под условом да се стане на гледиште да син одранијо умрло кћери нема права представљања према живим синовима <1е сишз-овим. 1 ) Али, ако су задругари <1е сишз-ови били његова браћа или даљи сродници, онда ово решењо није на закону основано, иошто ни у задрузи браћа Де сшив-ова не могу да искључе из наслеђа овога
•) Јер, ако би се узело да се право представљања овде сасгоји у томе само да се син кћерин попне на степен своЈе матере, стим да се после користи привилегијама свога пола (пола мушкога), онда се он изравнава, тим начином, са лшвим синовима <1е сишз-овим (својим ујацпма) и наслеђује као и они. Ако, пак, право. представљања значи да се репрезентанту даје оно, у <1е сишз-овој заоставштини, што би у овој репрезентираном припало да је с1е сишз-а надншвео, онда унук по кћери не би могао конкурисати са живим синовима с1е сшиз-овим (својим ујацима): пошто ни његова мати не би, да је у животу, ништа наоледила, то онда ни он, њен син, не може ништа у дедовој заоставштини добити.
његову женску децу као ни иотомство, било мушко било женско, ових. 1 ) Решење од 28. Новембра 1859., које је женској деци у задрузи умрлога признало право на очево наслеђе није, у овоме, отишло до краја, поимепце оно није потпуно изједначило мушку и женску децу; и данас има између њих ова важна разлика: док мушка деца наслеђују заоставштину очеву онаква каква је, тако да задруга нема права да мушкој деци њихово паслеђе исплати у новцу, дотле задруга ово последње нраво има, у колико се тиче непокретности, ако је наследник кћи. Живојин М. Пери-ћ. (НАСТАВИЋЕ СЕ) „ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА" (чланци и расараве из судства и администрације), наиисао Дим. С. КалајџиЛ.
Ових дана изашла је из штампе ова књига дугогодишњег еарадника Полициског Гласника Г. Калајџића. Књига у ствари представља збирку стручних чланака и кратких правних поука, које је Г. Калајџић у низу година штампао у Полициском Гласнику. Највећи доо ове публикације сачињавају кратке поуке и обавештења из области судства и администрације, које је Г. Калајџић у своје време давао преко Полициског Гласника као стални сарадник рубрике у томе листу „Поуке и обавештоња®. Ову публикацију пропратио је својим опширним предговором уважени проФесор права на нашем Универзитету Г. Живојин Перић. У томе своме предговору Г. Перић јо на жив и убедљив начин одао заслужену хвалу и овој публикацији и листу, одакле је она поникла. Тај предговор увеличао је вродност ово публикације колико стручном оценом самог Калајџићевог рада, толико и кратком, али марљиво обрађеном студијом о самом Полициском Гласнику, његовој вредности и досадашњсм успеху у постигнућу циљева, ради којих је тај лист у своје време и покренут.
!) Др. Н. Кротић има, у својим Зибелешнама, и ову одлуку одељења Касационога Суда (од 30. Октобра 1872. год,, бр. 3665.): (( Отеван има синове Милисава и Миленка. Миленко умре пре Стевана, оставивши по себи кћер. По смрти Стевана хоће да се истави њен део, и даје се унуци право, да са сином -— својим стрицем — наслоди дедино имање." Ако <1е сшиа, Стеван, и син му Милисав ниоу били задругари, онда ми имамо овде случај наслеђивања у инокосној кући, и Н. Крстић је,у том случају, погрешно ову одлуку, као што сето из његових Забелешака види, нотирао под §-ом 529. Грађ. Зак., који се тиче наслеђивања у задрузи. Ово би било правилно тек ако су Стеван и Милисав били задругари. У осталом, у оба случаја, пошто су у питању наследна права потомака, примениће се општа правила о наслеђивању у инокосној кући: ми смо већ казали да су правила о наслеђивању синова и кћера и њихових потомака увек иста, без обзира на то да лије (1е сшиз (отац дед и т. д.) умро у инокосном или задружном стању. Да приметимо да је, у овој одлуци, Касациони Суд, у познатој дискусији о сукобу стрица и синовице код наслеђа, стао најзад на страну ове последње.
Кад се једна књига пусти у свет са таквим предговором од једног тако компетентног лица, као што је Г. Иерић, онда је њен повољан пријем у јавности унапред одл,\ чен. Али у истини и без тога предговора о раду Калајџићевом једва да би се ш'то год могло рећи неповољнога. Сматрајући, пак, да је после тога предговора сувишна свака нова оцена о ово] публикацији, ми смо сматрали, да је сасвим на своме месту, да она буде приказана у овоме листу. Нема сумње из Полициског Гласника изашло је до данас доста и стручнијих и озбиљнијих радова, него што је ова Калајџићева публикација, али ни један од тих радова није такав израз тежња и задатака Полнциског Гласника, као што је овај Калајџићев рад. Ова књига Калајџићева је, тако да речемо, право и истинско чедо Полпциског Гласника и зато нам је нарочшо симпатична. Солидна основа, на коју је у своје време постављен Полициски Гласнмк, а нарочито његова добра материјална страна, привукла је много наших озбиљнпх јавних радсника. Отуда јо дошло, да је Полицискн Гласник могао дати капиталних научних радова, од којих су по неки имали више теориске, а други више практичне вредности. Једно можда од првих ■места међу радовима ове друге врсте заузима ова Калајџићева књига. Према ономе, што јо прописано правилима, која постоје о задатку и начину уређивања Полициског Гласника, нама се чини да оу предвпђене поуко и обавештења за отручно образовање полициских и општинских чиновника и службеника можда један од најважнијих задатака Полициског Гласника. Кад тај задатак, давање поука и о>бавештења, мар ■ љиво и зналачки врши читаву деценију јодан признати познавалац наших закона као што је Г. Калајџић, онда јо несумњиво књига, у коју се прикупи сав тај вишегодишњи рад, не само једна јавна добит, воћ и једно задовољство за пријатеље Полициског Гласника. Калајџићева књига „Поуке и обавештења" представља читав компедијум позитивног српског законодавства. Од колике је важности овај Калајџићев рад и колико је труда и марљивости унето у ову једну књигу довољно јо поменути, да она с-адржа чланке и поуке из области 59 разних наших закона и уредаба. Мало је закона још остало, окојиманема никаква објаглњоња у овој књизи. Међутим, о многим законима до појаве ове књиге није никада ништа написано од како су издани. Кад с« има на уму, да ову књигу сачињавају махом одговори на питања, која су поотављали поједини полициски и општински службеници, онда је та књига у исти мах живи доказ о томе, како је крајње време спровести до краја одузимање судских послова из руку полициских и општинских власти једно с тога, што су те власти прооптерећене применом административних закона и друго, што је за судске послове у истини потребна солидна стручна спрема. Чланци из судства у овој књизи, а они сачињавају половину књиге, по го-