Policijski glasnik

СТРАНА 60.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 8.

дисциплиновано, и да је своје дужности вршило ревносно и послушно.ђ). Властеле и Кефалије царства ми који држе градове и тргове, никто от њих да не ариме чијега чловека у тамницу без књиге царства ми. Аште ли кто кога ириме брез зааовед царства ми, да алати царству ми 500 иераер <( (чл. 184). „Тем - жде образом кто држе тамнице царства ми, да никога не ириме ничијега чловека без књиге иовеленија царства лга (( (чл. 185). Поводом ових чланова г. НоваковиК даје ово објашњење: »Што чл . 184 истиче напородо Кефалије (капетане градске) и властелу, показујо различитост жупа и утврђује нас, с друго страно, у ономе што смо о томе већ истакли при чл. 157, и мало про при чл. 176. Из члана 184 и 185 види со да је гамница било и по градовима и по варошима, да су се налазите под руком ћеФалија (царевих чановника) и властеле, која су, на сваки начин, имала положај различит од ћеФалија, и ако данас немамо откуд да докучимо у чему су се те разлике налазиле. Најпосле чл. 185 јасно нам каже да је стајала и трећа врста тамница, чисто царевих и под непосредном царском руком, које су се од обојих првих разликовале. Свима се боз разлике, под оштром казном од 500 перпера, забрањује примањо ма кога у тамницу без царске наредбе. Таку нарадбу но умемо данасдаобјаснимо. Може се мислити да со хтела да спречи некаква злоупотреба и самовоља, али не можемо да докучимо зашто се нарођивало да се у тамнице може примити само по наредби царевој. То бисмо могли знати тек да су нам познате све појединости живота и државне, друштвене и судске организације, из којих су нам познати само недовољни и непотпуни одломци". 1 ) Исписани ретци откривају нам још једну дужност наших старих градских управнииа — надзор над тамницама. Из њих се, исто тако, види, да је ова дужност у оно доба била врло важна и скопчана са великом одговорношћу. Било би интересантно знати откуда је ово долазило и ко је сво затваран у тамнице којима се руковали ћеФалије и властела. Ако су то били обични злочинци, зашто се изискивала царска заповост за њихово затварање, и ко је ту заповест у име цара издавао ? Да не будо и у овим члановима израз царства употребљен као синоним царског суда или царских судија, као што је то урађено у чл. 192.? И ако у Законику није нигдо изрично казано, ипак из његових чланова о јавној безбедности излази несумњиво, да су ћеФалије биле још и истражни органи, и да су, као такви, имали дужност да истражују извршиоце кривичних дела. По тврђењу г. Алексе С. Јовановића, 2 ) истраго у старој српској царевини вршили су :

Ј ) Законик, стр. -258—259. 2 ) Принооци за историју старог срнског п >ава, други део, стр. 6.

а). На царском двору — сг/дије , односно њихови пристави; б). По градовима и подграђима — кефалије са својим истражним органима; в). По жупама — владалци, као обласно старсшине; г). По селима, засеоцима и пастирским катуаима — кнезови, односно аредстојници и челници , непосредно меснс старошино. ЋоФалије се помињу, и то врло често, и у старим хрисовуљама и уговорима српских владаоца са Дубровником. Из једне хрисовуљо цара Душана од 8 јуна 1355 год., којом је утврдио манастиру Хилендару право на ссло Корбинце, на Брегалници, види се, да су они употргбљавани и за вршење важнијих увиђаја. У овој хрисовуљи вели се како је цар, по жалби игумана светогорске Богородице, да манастир не ужнва земљу села Корбинаца и ако јој она припада по ранијој хрисовуљи, послао кефалију штииског Давида МихојевиКа, са игуманом и старцима да одвоји и омеђи црквену зомљу. В И пришд Давид — вели се даље у хрисовуљи — споведа царству ми како је међу њими уткнил и одтосали земљу куде ми споведа Давид.... И царство ми, тудези куде ми споведа куде је Давид и њими уткнил и одтесал и уморил, записа и утвди да јест тази зомља црковна.. . а1 ) Последњи траг о ћефалијама у Законским Саоменицима , налази се у повељи деспода Ђурђа Бранковића од 17 соптембра 1445 год., којом је потврдио Дубровчанима раније дате им повластицс. Повељом овом, поред осталог, утврђује се мешовито поротно суђоње између Срба и Дубровчана, и додаје: » . .. а да се не муче аред госиодство ми ни иред кефалије". Један пасус ове повеље показујо нам једну нову дужност, а може бити и право кефалија, бар за време Деспота Ђурђа. У њему се вели: »// ако се случи смрт кому Дубровчанину у земљи госиодства ми, иЈго је његова имања, да за то - зи не има иосла ни госиодство ми, ни кефалија госиодства ми, ни ин кто в земљи госиодства ми ткмо да јест ономуи, кому га даа онзи на смрти, или дубровачко«. 2 ) У средњем веку странци, по правилу, нису могли ни наслеђивати ни завештавати имања. Њихова имања припадала су, после смрти, у прво време Феудним господарима, а доцније владаоцима (ЉоИ; с1' аићате). Пасус, који смо навели, показује да је овако било и у Србији, и да су Дубровчани, по нарочитим повластицама, били изузети од овог правила. Да ли су кефалије, као управни ор,.гани, имало каквих прихода од заоставштине умрлих странаца, или су само били дужни да ову заоставштину попишу и заштите, не може се тачно утврдити. Ми бисмо пре рекли, ло начину на који се помињу „господство" и „кеФалије", да стоји оно прво, т. ј. да су кефалије од

•) Законски Споменици, стр. 428. 2 ) Законски Споменици, стр. 235.

странаца, који су умирали у њиХовим подручјима, имали извесних маторијалних доходака, вероватно један мали део њихове заоставштино, док јо остало припадало владаоцу. Ово јо у толико вероватније што кеФалије, као што смо видели, иису прпмале плату у новцу, већ су уживале разне доходко, за којо им со наређује чл. 63 да их по закону узимају. * * ^ Ако резимирамо ово што смо до сада казали о градовима старе српске царевине и њиховим уиравницима, добијамо ову слику: 1. Градови у старој сриској царевини образовали су, са својим околинама, засебне уиравне јединице, које су имале своје локалне. у веКој или мањој мери аутономне уираве. 2. Као иредсгавници државних власти у њима су се налазили нарочити уиравници, који су се назвали кефалијама, кеиалијама или Иефалијама. 3. Дужности ових уиравника биле су знагне, разноврсне и скоичане са великом. одговорношћу. Из Душановог Законика јасно се види, да су они били надлежни: а). за заштиту јавне безбедности; б). 0 вођење истрага; в). „ иресуђење кривичних дела; г). » извршење судских налога, и д). » надзор над тамницама. 4. Према свему овоме, уиравници старих сриских градова били су и уиравни, и истражни, и судски и извршни органи; 5. По дужностима, које су обављале, старе кефалије доста су сличне нашим данашњим уиравним органима, а још више уиравним органима у иочетку обновљене Србије, и 6. Први иомен о кефалијама налазимо за време Краља Милутина, а иоследњи за време Десиота Ђурђа. Са ироаашИу сриске државе нестало је и њиховог назива. Дужности њихове за време турске уираве вршили су муселими, а у иочетку обновљене Србије Ђ комендати а , војводе, кнезови и кааетани. Д. Ђ. АлимпиЋ.

0 ИСТУПИМА од Д-Р ТОМЕ ЖИВАНОВИЋА

(наставак) V. Истуии из § 344 к. з. — »Затвором од десет до тридесет дана, воли се у овом §, да се казни: 1. Путник, који с туђим пасошем иди под туђим именом путује". а) Радња се састоји дакле у путовању с туђим иасошем или у опште иод туђим именом. Што се тиче путовања с туђим пасошем, протпоставка је овде, да јо пасош истинит, јер ако би био ФалсиФикован, имао би се применити § 150 т. 1 к. з. б) Кривац. В. 1 б 1°.