Policijski glasnik

БРОЈ 11.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 85.

Погледах боље... — »Маруша!« — узвикнух, и погледах упитно у судске чиновнике. »Зар њена ствар још нијо окончана* ? — »Јесте. Баш је ј) трос стигло решење Касац. Суда којим се одобрава апелациона пресуда. Осуђена је (< — објашњаваше судски чиновник. — в А, шта је урадила та девојка? утаче со љубопитл>иво мој пријатељ, проФесор, који је тек пре недељу дана премештен у нашу варош. — „Стара историја, господине!" окрете му се судски чиновник. „Леп младић станује у кући где има лепа девојка. Најпре пбгледи, за тим пољупци, после загрљаји, и онда поклизнуће — пад. Младић је оставља на цедилу, склонивши се благовремено, из вароши. Девојка, у потаји закључана у својој соби, постаје мати. Чим се, после три дана, опоравила од порођаја, излази из свог својевољног домаћег затвора, и, ноћу, с моста, баца у реку плод своје рођене утробе. Стара заблуда свију преварених девојака! Оне, јаднице, мисле да ће уништењем плода своје грешке љубави, отклонити од себе љагу неморала, а не увиђају, да баш тиме навлачс на себе другу једну много тежу и црњу љагу : љагу злочина. Оне не увиђају, да се грех не искупљује тиме, гато ће се уништити његова последица, већ да треба отклонити његов узрок: треба очистити, и излечити своју душу. А душа се прочишћава само истинским кајањем, а не злочином. — „Ипак, ја је жалим, лепу и младу девојку преварену па остављену 1С — упаде у реч мој пријатељ, проФесор. »Она је најпро била жртва рђавог васпитања данашњих младих људи : зато је поклизнула. Затим је била жртва оне жонске предрасуде да дете то невино и као анђео чисто створење, представља живо оличење греха и срамоте: зато је улазила у злочин. Она је више за жаљење но за осуду. — Напротив! Ја држим« — умеша се у разговор адвокат — „да су овакве женске у равној мери и за осуду и за жаљење. Ако су за осуду мушкарци, који ради задовољења најнпжих страсти, ме^у под ноге и образ и поштењо, и своје и туђе, онда су, у том погледу, још за ве^у осуду женске, јер да је онај њихов природни оклоп, оличен у женској стидљивости и чистосрдачности, био довољно чврст. не би ни дошло до срамоте. Посџе тога, господо, по моме мишљењу, много је већи злочин убити једно мало, невино створење, него ли одраслог човека. Вама то, може бити, изгледа парадоксално. Али размислимо дубљо. Одрасли човек већ је, у главном, дао друштву што .је могао дати: и пород и економски рад и капитал. Његова смрт значи губитак само једне људске индивидуе. Једно невинашце, пак, умре и не познавши свет, и не оставив после себе никаквог порода, те, у ствари, његова прерана смрт значи за друштво губитак, неколиких људских живота. Разумем, да мајке могу не бити свесне. да на тај начин, убијају људска бића која имају право на живот, и да убијају будуће грађано ове земљс, али не могу никад допустити тврђење да је-

дна жонска нема ни онолико материнског осећања, колико га имају чак и неке животиње, и да могу убијати своју рођену децу, па да такве злочине нобуђују само жаљење. Не, господо, овдо могу бити само две претпоставке: Или оне то чине из глупости, — онда с њима у болницу! или, свесно, из саможивостн, да би само свој углед очувало, врше злочин, и онда су то блудне хијене којима нису довољна једна вешала. Ту ућута. Под утиском н.егових речи, ћутали смо и ми сви. Тако јо говорио и размишљао на свој начин адвокат. — „Можда и има право ! с( — помислих у себи, — кад тск с поља одјскну глас апсанџијо: — „Улазите! Време је! (< Чотири сољанке дохватише своје рубље и покривачо, и, полако, тромо, вукући се, уђоше у апсану. Уста и Маруша још гипка, достојанствена, а лепша но што је икад била; она најпрс баци један поглод на прозоре наше собе, осмехну се, па хитро скакутајући уђе унутра. Кад апсанџија по том залупи и забрави за њом жолезна тамничка врата, ја осетих у том тренутку, да у срцу номам ни трунке жаљења за судбину лепе и сурово грешнице.... В. ВИДОКОВИ МЕМОАРИ % (НАСТАВАк) — Добру су ми попару сквували.. оставиће ме да преноћим овде.. али не, они ћо доћи... Нема инспоктора а нема ни онога затворенога... Да се нису задоцнили?... Ах, да су они под мојом командом како би их провреднио !.. Да ннсу они погрешили не би со имало шта рећи.... Као да су ме овде посадили да се подмладим... али док не доведу то ново познанство... Ако га нису ухватили не могу ни... нома смисла ... ја, који нисам ништа окусио откако оам устао... Дакле, господо, кад вам се буде свидело, ја сам ту... Јесу лп они луди?.. Не може се увек радити шта се хоће; судба јо променљива!.. Зар није моја строга ?.. строга или не, ја сам у хапшен ; кад ли ћу јести?.. Не говоримо више о томе... како ми крче црева!.. Она би крчела и због нечег мањег; на послетку она позивају на освету... Уосталом, то је последица заната; мени је то сад први пут... јест, лепо сам севтеисао, то треба признати... Ама да се црева не туку ?... е ово јо дивно !... Трпи, младићу, трпи; то је забавно! не умире се од тога... Сутра ћу боље ручати... Опкладио бих се да се они сад смеју. Лопови! Да су ми сад овде... аја, ово није пометња... ово је нека подвала... Сто му... Де, дечко, де... ти се срдиш?... Глад пстсрује и курјака нз шуме ; изиђи, дакле, изиђи... Како јо то лагсо рећи ?... Да ми јо бар онај јутрошњн ћуран; да

ми је пријатељ Жил овде... али он не зна, јер кад би знао... Хото говораше као прост народ: кад би краљ знао ; али док јо он оплакивао моје незнање и док још није могао продвидоти последице хапшења, које је изгледало као изкештачено, ја сам претресајућн малс улнце у околини пијаце Шатле нашао Емилнју Симоне, у једноме од оних јадних кућерака где за уживање оннх којима су кесо тањо, једна жена држи пиће и девојко, који се у потрошњп узајамно помажу, и ако п једно и друго не ваља. Овде су ликери исто што и на каквој коцкарници тајни улази којмма се варају шпијуни. Какав сраможљив новајлија уђе да попије само једну малу чашу, па се и по два пут опије. То су оне мрачне каФанице где со скупља измет проституције и гдо он пролази благодароћи пијанству или сиромаштини купаца. Многе од ових лепота, данас спале на просто одело: кратке сукње и црвене ципеле или ципеле од 15—25 марјаша, живе ту од своје доскорашње мрачне прошлостн, од дражи које су им некад доносиле богато одело, кад су се шетале по Монморансију, или кад су се возиле у дивним колима по Багатели. Видео сам хмљаде ових овако проиграних, али навешћу само један примор. Једна од другарица Емилијиних, Каролина, била је метреса некога руског кнеза; у данима њене славе сто хиљада талира на годину није било довољно за трошак у њеној кући; имала је кола, коње, слуге, слушкиње. Била је лепа, врло лепа и све то прођо; сад је била другарица Емилијина а може бити још нижа од ње. Стално употребљавана за спиритизам није имала више ни тренутак свотао. ГазДарица ове куће, која јој је набављала и одело, јер Каролина није имала више ни дроњка, морала ју је надзиравати као млеко на ватри, да не прода њене ствари; сто пута су је водили у стан голу као црва и потпуно пијану. Такав је жалостан живот ових бића, која готово сва имају у животу један тренутак кад су богати; пошто су раскошно расула новац она су сад жудно погледала и на касарнски тајин и укус који се некад наслађивао финим јестивом сад се задовољавао гревским кромпирима. Тој су врсти племића припадале ове девојке које су усрећавале, раднике, носаче и сакаџије. Издржавајући се од расипања ових радних људи, оне, кад их не црпе какав учитељ борења, какав трчилажа или неки улични певач, издржавају крадљивце или, у најмању руку, оне им олакшавају издржавање затвора или их помажу за време мртве сезоне, (наставиће се)

ИЗ СТРАНОГ СВЕТА

0 деци. М. Вос1еих у својој студији између осталога навео је и ово: ванбрачна доца престављају знатан коеФицијенат младежи која врши кривична дела. То је сасвим појмљиво. Храњена често млеком