Policijski glasnik

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 125.

и заштита паса јесте најобичнији облик заштите животнња, и у томе се често иретерује Са псом треба поступати благо, човечно, али ипак као са псом. — Као пгго се треба чуватн, да не постане одомаћено по све лоше поступање са животињама, тако се исто треба чувати и претеране сантименталности. Без поговора ваља да остане као онравдано сечење живих животиња неких врста, пошто је то потребно за наставу, за прогрес медецинске науке н друге сврхе. — Данас се предметом о заштити животиња у поједииим државама занимају многи, како би се донели прописи, који ће ову ствар правилно регулисатњ, те да животиње буду заштнћене само онолико колико треба. * * * Међународна удружвњ а злочинаца. У појединим државама у Европи, као у Француској и у Енглеској, и у Америци, постоје моћна међународна удружења злочинаца. Ова удружења нису потпуно стална, већ привремена, и престављају опасност по друштвени ред. У ова удружења улазе већином крадљивци, који постављају себи извесан план и задатак; чим се илан изврши, друштво се растура. Најмоћнији Фактор снаге оваквог удружења налази се у апсолутној узајамној верности чланова. У томе они огледају своју част, али на то их гони и природа саме ствари, око које се скунљају. Има ваздан примера, како чланови умеју да чувају тајну, нипошто не одајући саучеснике, а старајући се, да нико од њих не буде ухваћен или осуђен. Има случајева шта више, да су ти чланови чували део покрађе за осуђеног им друга и иомагали његову Фамилију за време издржавања осуде. Ови међународни злочинци у опште раде отворено, у некој банци, на станици, у хотелу и т. п. Брижљиво припремање на дело и крајња хитрина у извршењу јесу главне њихове одлике, које им осигуравају уснех. — (К. Б. Р.). * * * Јвдан злочин у Фракцуској. Једна жена, љубоморна, убија љубазницу свога мужа; порота у томе делу није нашла кривичну одговорност, и ослободила ју је казне. — Обична

ствар, али у њој је било п извесне значајности, која карактерише садање време, и његове наравп. Оптужена се удала пре неколико година за једног малог индустријалца. Сад јој је 38 година. Оглувела је и мора да се служи акусгичким апаратом, да бп могла чути шта јој се говори. Дело је извршила из љубоморе, а наклоњена је била у оиште драмским сценама и волела је читати сличне ствари, те је и лектира утицала на њу, да изврши злочин. Кад је њен муж стекао л^убазницу, она га је прекоревала и отуда је бпло неспокојства домаћег. Кад су чињени покушаји, да се њен муж врати на прави пут и частан живот, остали без успсха, жена је позвала љубазницу свога мужа и тражила од ње, да јој врати мужа; кад је пак ова то олбила, и кадје њен муж због овог окапдала отерао, дошла је у стан код свога љубазника, како би што тешњи вапбрачни живот засновали, услед чега је њу љубоморна жена револвером убила при нрвом сусрету. — Од значаја је реч браниоца оптужене у овој ствари. По њему оптуженој се управо нема шта замерити, сем то, што је на недостојан начин преставила сину своје супарнице, да му мати руши туђ брачни живот ; осим тога, по њему је прави кривац муж оптужене, и с тога треба жалити што се и он не може ставити на оптуженичку клуиу; бранилац је додао, да би се требало само поклоннти пред чином, да јс љубоморна жена погодила мужа, који је требао жртва да буде. — Оваква посматрања једног браниоца нису правилна и шта више за осуду су. Једна је ствар, да ли ће порота у овом поступку љубоморне жене да нађе постојање кривичне одговорности нли не, а друга је ствар, са свим чиста, у овоме: не може се тражнти од закона, да он неверног мужа ставља на оптуженичку клупу за убиство, које је извршила његова жена из л»убоморе ; не може се никако усвојити, да несретна жена има права, да сама себи додељује правду и да убија било своју супарницу било недостојног јој мужа. Према томе, није било места онаквом разлагању браниочевом. — На претресу је било доста одабраног света, а међу осталим много младих девојака, — које су њихове мајке довеле ради учвршћивања морала? — (К. Р.).

* * * Рад осуђеника у Немачкој. Радом осуђеника треба да се користи држава, која их храни. Треба пздвојити антисоцијалне личности и натерати их да привређују и за себе и за остале друштвене редове, који мора да се од њих бране и да се етарају за њихово издржавање. Индустрија у казненим заводима јесте један извор прихода за државу. Одело војничко већином је израђено у казненим заводима. Штампарски радови за државу врше се такође у тим заводима. Намегптај и веш потребан за доброчпне завода израђују осуђеници, као н у опште нредмете за потребу војске, администрацпје и завода за доброчинство. Осуђеници не само да израђују те предмете, него и сами зидају радионице и заводе у којима се баве п раде; држава купи на погодном месту, доста далеко од великих варопш а у близини неког мање насељеног места, довољан простор земљишта, и ту доведе осуђенике, којн себи кућу и радионицу направе. Кад у тим заводима осуђеници не раде како треба и кад се пеисправно владају, сустижу их ове дисциплинске казне: 1. укор; 2. лишење обичних привилегија; 3. одузимање књига за време од три недеље ; 4. изоловање од рада за време од једне недеље дана; 5. непуштање у шетњу — на ваздух — за време од једне недеље дана; 6. спавање на даскама за време од једне недеље дана; 7. смањење хране за време од једне недеље дана; 8. окивање за време до четири неделзе дана; и 9-. ставл>ање у тесну мрачну ћелију за време до шест недеља. — (К. Р.).

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Суд општине драинске актом № 383. од 3. априла ове године упугио је питање ове садржине: -— По члану 132. закона о онштинама, с иогледом на члан 167. Устава земаљског, кад је за подмирење општинских расхода по буџету потребан и општинскп прирез ма колике стопе ироцента на суму непосредног пореза, који је у општини разрезан за годину за коју се буџет прави, општински одбор,