Policijski glasnik

БРОЈ 25.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 195.

(1) Гроб јо место, где су каква људска лешина или њени остаци смештени на ночивање, али тако да се то може споља познати. Део гроба сачињавају и надгробни споменици, т. ј. зеаци успомене нодигнути за спомен или у част укопаног, те су излишно засебно поменути. В. о појму гроба ближе ЖивановиК Посебни Део II § 57 II 2 г. (2) Повреда гроба је предвиђена § 290 к. з. као иарочита врста преступно повреде ствари. Критеријум за разликовањо нзмеђу повреде из § 290 к. з. и повреде из § 365 т. 5 лежи у величини штето, тако да повреде вепе од сто пороских гроша спадају под § 290, а осталз под § 365 к. з. 1 ) Но с обзиром на то, што под појам гроба спада и лешина, дакле ствар без вредности, као и с обзиром на паслов главе, где се налази § 365 к. з., има се узети, да разлика лежи и у томе, што је повреда гроба и надгробног споменика инкриминисана у § 290 к. з. као кривично дело повреде ствари, а у § 365 т. 5 као повреда осе&ања иијетета арема умрлима. Ирема томе кад би ко повредио лешину, постојао би идеални стицај између § 290 и §365 т. 5 к. з. 2° Или у остављању нечистопе на чијем гробу. (1) Овај иступ је кривично дело повреде осећања пијетета према умрлима. (2) Нечистоћа је остављена »ка® нечијем гробу како онда, кад је остављена на самом гробу, тако и онда, кад је остављена у његовој неиосредној близини и у односу на њега, што је једно Фактичко питање. б) Кривац. Виност није потребна не само код остављања нечистоће, већ и код повреде гроба, пошто је ова повреда инкримшшсана не као повреда ствари, већ као повреда осећања пијетета. Према томе одговараће кривично по § 365 к. з. и онај, који би гробу чијем нанео штету већу од сто гроша нехатно, пошто се за појам кривца из § 290 захтева умишљај. 6. женске. које јавни блуд као занат проводе". 2 ) а) 1° Радња се састоји дакле у јавном ировођењу блуда од стране женске у виду заната. (1) Ово је дакле колективно кривично дело по занату. Оно постоји према томе онда, кад га женска врши у следотву одлуке, да проводи блуд ради прибавл^ања средстава за живот. (2) Женска проводи блуд јавно онда, кад се свакоме иодаје, без обзпра дакле на то, да ли она то чини по јавним локалима пли у приватном стану. 3 ) (2) Према правилима о регулисању проституције ова радњаје иротивиравна само онда, кад се врши без надзора санитетско - иолицијске власти.

') Уп. Ценив 707 и 877. ') В 1 правила о регулисаљу проетитуције од 1900 год. (Пол. 36. 1349) т. 12 и 14, којима је допуњен § 305 т.О к. з. ») Уп. ЦениП 877.

б) Кривац. — По себи се разуме, да умишљаја мора бити. в) В 9 в. 7. Подводници и нодводачи и у опште они, који траасе и дају прилику, да се блуд проводи." а) Радња се еастоји дакле у иодвођењу, т.ј. у тражењу или давању ирилике, да се блуд ироводи. В. о подвођењу ЖивановиИ Посебни Део III § 106. В. и горе III 7. б) Кривац. — Потребан је умишљај, пошто је преступно подво^ење из § 207 к. з. једна нарочита врста иступног. подвођења из § 365 т. 7. в) В. 9 в. 8. Ко женске јавно или приватно речма или иначе ради приволења на блуд салеће, у колико то вид насилија на себи не носи.'" а) Радња се састоји дакле у салетању женске уирављеном на то, да се ириволи на блуд са извршиоцем. В. о овом иступу ЖивановиК Посебни Део III § 107 III. 1°Салетањеје свака радња, која се не појављује као принуда (§ 194 к. з.) Или изнуда [§ 246 к. з). 2° Ако се салетање иојављује као изјава омаловажавања, постојаће идеални стицај између овог иступа и увреде, преступне или иступне. б) Кривац. — Потребна је поред умишљаја и намера, да се женска на блуд ириволи. (НАСТАВИЂ.Е Се) ПОУЧН0-ЗАБАВНИ ДЕ0 ВЕНЧАНИ ПРСТЕН ОД Мориса Леблана (нАСТАВАк) Поноћ, дванајесг часова изби, затим још пола, па један час. Ивона није ништа мислила, чекала је да се догађаји развијају. Она је замишљала свога сина и себе саму, као што се замишљају она бића, која су много патила, и која не паге више, и како јој се син са пупо љубави баца у н.ен загрљај. Ето та два бића, хтели су једно од другог раставити; ималаје страшне осећаје, и у том делиријуму, плакала је, гушила се. У тренутку подиже се. Брава шкљоцну. — Ви. Ви... Човек се приближи, по обичају, са шеширом у руци и тај млади човек, елегантан, кога је она познала, био је Хорес Велмон. Ви! поновљала је.

А он одговори поздрављајући је : Молим вас да ми опростите, ваше је писмо стигло доцкан. — Дали је могуће, да лије могуће да сте то ви.... како сте могли Изгледао је веома узбуђен. — Зар вам нисам обећао да ћу доћи на ваш позив. — Да... али. — Добро, ево ме, рече он смејући се. Пошто испнта узице којима беше Ивона везана, а којих се ослободила, он затресе главом и наставн своје испитивање: — Зар се таква срества употребљавају, ГраФе Дорињи? Ја видим да вас је потпуно затворио. А', овај прозор. Каква иесмотреиост, дастоји отворен. Он гурну оба крила. Ивона се уплаши. — Ако се чује !.. — Нема ннког у кући. Ја сам је обишао. — Ипак. — Ваш муж је изишао пре десет минута. — А где је? — Код његове мајке, гроФице Дориње. — А од куд знате ви. ? — О! веома просто. Он је добио телеФонско извешће, чији сам ја резултат чуо на углу оне улице и булевара. И као што сам предвидео, гроФ изађе нагло, праћен слугом. Тада помоћу нарочитих кључа, ја уђем унутра. Он је нолако природно причао, онако исто као што је причао, по малим салонима анегдоте безначајне. Али га Ивона упита, обузета узнемиреношћу изненадном: — Али то није истина... Његова мати није болесна?.. У том случају мој ће се муж вратити. — Заиста, гроФ ће увидети да се игра с њиме, и после три четири часа. . . — Плак, — — ја нећу да ме он затече овде ја хоћу да идем мом сину. — — Један час. — Један час ! Али... Али ви не знате да ће га он сакрити? учинити му неко зло можда? . Грчевитим изразом и грозничавим гестовима, она се трудила да одврати Велмона. Али је он великом љубазношћу примора да седне, и нагнувши се к њој, у једном при-