Policiski rečnik : Knjiga prva A — E
O M Da а
име материно у црквене + књиге у
вести, ван ако ко сам призна, да. је
отац детету, и одобри да се оно на његово име у црквене књиге упите.“ · Према 8 134. ванбрачна деца постају брачна, позакоњују се у ова три случаја:
1. Кад се оборљиви бракови, 7. Ђ они који се могу. поништити, огласе за пуноважне, било због отклањања, брачних сметњи, било за то што 0влашћена, лица нису тражила њихов поништај у законом року. Деца роbeta у времену док је брак био обор-
·љЉив — која би била ванбрачна да
је брак поништен — постају брачном услед вилидирања брака;
2. Када отац и мати ванбрачне деце накнадно ступе у брак. Разуме се
"већ да се у овом случају сва деца,
рођена пре брака, морају за своју признати и у књиге рођених увести као брачна. На овај начин могу се позаконити и умрла деца (Породично право од Др. Л. Марковића, стр. 176) и
3. По решењу Владаочевом, донетом по предлогу Мин. П. (ЧЛ. 144. правила о поступању у неспор. делима). Законодавним решењем од 24. новембра 1854. г. В. Н. 1088 (Збор. УШ, стр. 46) остављено је у дужност општинама, да се старају о ванбрач-
ној деци непознатих родитеља, 8, Da
списом Мин. У. Д. од 18. марта 1903. г. ПБр. 6344. наређено им је, да у своје буџете редовно уносе потребне позиције за, издржавање сиротне и ванбрачне деце.
Законом о заштити деце и младежи, од 28. фебруара, 1922. г. стајвљено је у задаћу Обласним Залштитама Деце и Младежи (чл. 6.) „да воде рачуна, о свој сирочади, полусирочади, ванбрачно, запуштеној или взанемагреној деци“, и „да прикушпља-
и
ју и воде тачне податке о ванбрач ној деци.“ О. К. С. објашњено јје: | а) „Кад је брак био у важности и вредећи, онда и деца за време трајања тога брака рођена, имају се, према 5 114. трађан. зак. сматрали за брачну, у толико пре, ако муж није противу тога, ништа у законом року предузимао, па ни“ доцније, а то је по 5 198. грађан. зак. требао да чини, ако је децу, ва туђу о сматрао“. (0. 0. 0. Бр 1541-1897); 6) „да легитимитет једног детета. тражи се, по 8 128. грађ. зак., да, је дете зачето и рођено у времену. кад су отац и мати заједно живе ли или могли заједно живети. О тац детету је муж материн, сем“ ако се докаже да није могао бити | отад.“ (0. 0. 0. Бр. 1541-1897. т.); в) „Жена мора доказивати брачност детета кад одвојено од свог мужа живи“ (Бр. 2747-1897. г.). г) „По другом одељку 5 130. грађ. зак. ванбрачно рођено дете не сме се у црквене књиг на, име другога, већ само на име“ материно да упише, с тога што се“ по истом закону не може ни да. истражује ко је отац детету; Te. према, томе кад се такво дете без знања и одобрења очевог на његово име у црквене књиге упише, тај упис не вреди“. (Бр. 18321885.); д) „Сам упис ванбрачног детета. у црквене књиге на име оца, по. његовом одобрењу, не даје право | на наслеђе.“ (Бр. 2899-1896. т.); ђ) „Кад се из уверења издато од надлежног свештеника види да је дете у књигу рођених записано. као ванбрачни син на име оца, да у црквеним књигама не тој) ла, је презумптивни отац привнао свој патернитет нити дао одобре