Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

Вештани дају заједнички и наход и мишљење, а на случај да се He сложе, могу их давати и особено. Ако би услед њиховог неслагања, ствар остала нерасветљена, као и у свима случајевима нејасности, – не"одређености и непотпуности вештачког мишљења, иследник је дужан (5 60.) да на ово скрене пажњу вептацима и да их о свему саслуша. Ако овим не успе да отклони појављење сметње, иследник има да нареди ново вештачење, било од потпуно нових вештака, било | додавањем још једног вештака старим вештаИма. По последњем ставу 5. 60.: „Кад би ге овакав случај догодио код лекара или хемика, онда се може искати мњење од лекарске комисије. Ово се може чинити сваки пут, кад се због важности злочинства то за, потребно нађе“. За давање ових „мњења“ надлежан је Санитетски Савет по закону о своме устројству од 25. новмебра, 1921. т. Слична мишљења за остале, важније слуачјеве, могу се тражити и од других научних комисија или државних завода као H. пр. техничког факултета и т. д.

Поред находа и мишљења, протоколи вештачења морају још садржавати: 2) датум и број одлуке иследникове којом се наређује – вештачење; 6) предмет и место вештачења, в) дан, месец % годину кад је вештачење вршено, и т) потписе вештака.

Према, распису Мин. У. Д. om 3 децембра 1913 год. ПБр. 16321. браниоци су имали право: „Да присуствују вештачким прегледима, који се врше у циљу извиђања, по кривицама њихових клијената“, али је О. 0. 0. К. О. од 27 децембра 1919 год. Бр. 5901. објашњено, да они овог права немају, јер оно не припада ни окривљеном. („Пред окривљеим се сведоци не испитују, струч-

787

Ваш ни експерти за мишљења не консултују и увиђај не чини, па то право не може припасти ни браниоцу“).

0. К. С. од 7 марта 1897 г. Бр. 1173 објашњено је:

„Не могу вештаци у своме мишљењу ићи ван круга постављеHOP HM иследниковим – питањима, кити је суд то дужан узимати У обзир“. Нарочити случајеви – вештачења.

Поред изложених општих – прописа, | O вештачењу, постоје још и неки специјални, који се примењују само код извесних кривичних дела и за испитивање душевног стања. окривљених. У ова, дела спадају: |

а) Убиство (884 61., 69. m 64.)-. По 8. 61 иследна, власт дужна, је, да у OBHма, случајевима, сумње о правом узроку смрти каквог лица предузме потребне мере ради утврђења – правог стања, ствари, т. ј. ради констатовања, да ли је смрт наступила, природним путем или је проузрокована. ка квом противправном ~ радњом. | Ове. мере тројжже cy: „обичан увиђај“ · „вештачки увиђај“ (вештачки преглед) и парање леша (обдукција). Из овог законског прописа види се, | да, се обдукција не мора вршити увек, већ само „по потреби“, а ову по- | требу треба да оцењује ~ иследник према ономе што се увиђајем и оста лим околностима буде · констатовало. Да би се што боље загарантовало проналажење материјалне истине, и избегла свака доцнија сумња, 00дукцију треба наређивати у свима сумњивим случајевима.

Пре него што приступи вештачком прегледу или парању леша, ис- | ледник је дужан да учини увиђај на, месту на, коме је леш (в. Увиђај), па, тек по томе. да оцени: треба ли шредузимати вештачки преглед и пара ње леша. Ако се овим увиђајем несумњиво утврди, да је смрт насту-