Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

пила, природним путем, се сваки даљи рад; у противном, T. ј. ако се утврди да је смрт последица противправне радње, или се не отклони сумња у ову, наредиће се вештачки преглед и парање леша. · Детаљни прописи о вршењу вештачког прегледа и парању лешева · изложени су у правилнику за вршење судских секција и издавање суд"скит уверења, од 7. септембра 1908. год. СБр. 92 26 (Сан. Од. М. У Д.). Из његових одредаба, и наведених параграфа кривич. суд пост. излази: Преглед и парање леша имају да врше два лекара у присуству иследниковом. У случају где је то немо·гућно ово може извршити и један лекар, али се у заглављу протокола · секције мора означити узрок зашто секцију нису вршили два лекара. _ Лекаре за преглед и секцију леша одређује иследник. То, у првом руду, имају бити окружни физикус и срески лекар. Где нема државних _ лекара могу се одредити и општински, а у крајњем случају и приватни лекари. Прегледу и секцији леша треба, ако је то могућно, да присуствује и лекар, који је умрлога пред смрт лечио. – Пре него што се приступи секцији, потребно је утврдити идентитет леша. У овом циљу иследник је дужан да покаже леш личностима, које су умрлог познавале, а, према потреби и окривљеном. Ако се на. овај начин не утврди његов идентитет, онда леш треба тачно описати и преко новина обзнанити (85 61 послдња ал). — Приликом овог описивања – треба, нарочиту пажњу обратити на спољни изглед леша: облик и особене знаке лица и осталих делова тела, боју косе, браде, бркова и очију, зубе и њихове особености, величину, општу развијеност, пол и приближе но доба старости. Разуме се, да ће се

обуставиће.

зе | о 1 _ Bam

ово описати у онолико у колико је могућно, т. ј. у колико није.леш унакажен. После утврђеног спољњег изгледа. леша, треба приступити најдетаљнијем прегледу и опису његовог одела и ствари које се нађу у оделу или на. самом 'лешу: исправе, – забелешке, прстење, сат и т. д. Кад тод има. могућности, леш треба, фотографиса– ти, узети му отиске прстију, и ове последње послати антропом. полиц. одсеку ради истраживања у | цечтралној колекцији отисака прстију. (8. Идентитет).

Најважније питање, које лекари имају да реше, јесте питање о узроку смрти. У 8 62 прописана су питања која им иследник, у циљу решења ове ствари, има да постави, и на. која они имају прецизно одговорити. Поред ових питања, ислелник може поставити и друга, само ако то нађе ва потребно с обзиром на. конкретни случај.

0. К. С. Бр. 6593-1909. објашњено је:

„Дело убиства може се и без

протокола секције утврдити и друтим доказним средствима, али само што та друга доказна средства. за постојање дела морају бити у тесној и непосредној вези једна са. другим и са делом, које се суди, да. једна друге поткрепљују и допуњују, да се једна из других као логичне ~ последице јављају, иу право да се сви ти докази јављају као једна целина. Законодавац је нарочито издвојио случајеве 'вештачења, у којима постоји сумња. да је убиство извршено тровањем, за то што је у многим случајевима ово врло тешко констатовали. Према 5 64. за ову констатацију треба, поред два лекара, узети у. помоћ и два хемичара, кад год је TO мотућно-