Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

ни лекари, или лекари других срезова и округа, само ако су уверења · прописно састављена, читко написана и печатом утврђена. Све што иследници имају право да учине после пријема таквих уверења, TO je, да у случају основане сумње, поднесено – уверење допуне накнадним лекарским прегледом од стране дрзкавног лекара. У том случају пре2.860 се мора извршити у присуству ицследне власти“. По 8 66 за преглед женскиња моту се, место лекара и хирурга, употребити као вештаци магистри бабичења, а, у мање важним случајевима, или где не би било магистра, и саме бабице. — Паљевине (8 68). Истрате по делу · паљевина, једне су од најтежих и нај· неуспешнијих, јер им у већини слу· чајева, услед уништења од ватре свију трагове на лицу места, недостаје полазна тачка, те се с тога морају, бар у почетку, заснивати на, индицијама. Прва 'и најважнија ствар, коју треба утврдити приликом сваког пожара, јесте: да ли је овај произведен случајно или намерно, односно да ли је у изтању случајни пожар или злонамерна паљевинаг Да би се ово питање могло решити, морају се извидети и утврдити: узрок ватре, начин на који се она појавила, време када се и тачно место где се појавила, као и мотиви евентуалне шаљеBHIHC. Узроци ватре тројаки су: природни, случајни и намерни. У природне узроке спалалу: удар грома, електричне варнице које постају | услед “додира, електричних жица и спонтапо упаљивање (угаљ, смола, биљна, уља, устајало Ђубре, влажно | сено, струготине, влажна вуна, памук и т. д). Случајни узроци пожара, најчешћи су и, по правилу, проистичу

140

из непажње (непажљиво руковање свећом 'и лампом, непажљиво бацање неугашене цигаре и машине, рђава конструкција димњака, пећи, потпаљивање валте петролеумом, варнице које баца локомотива, и т. д.). Ове узроке врло је тешко одредити, нарочито кад је ватра све уништила, те се с тога већина констатација.

мора огрничити на исказе сведока.

Код злонамерних паљевина ватра се производи на, ова два начина: директно и индиректно. У првом случају ватра се производи помоћу ,слободног пламена, непосредно и одмах, а у другом тек после извесног вреMoHa. Директно упаљивање понајчешће се врши приближавањем слободног пламена (свеће, машине и т. MI.) запаљивим материјама: сену, хартији, иверју и т. п. Код индиректног упаљивања. ватра се не јавља одмах већ после извесног времена, а, 38.

њено произвођење употребљују се

обично иста средства као и код Директног упаљивања, а у изузетним случајевима и разна хемијска. средства. Време кад је почела ватра може се, у недостатку сведока очевидаца, одредити по разним околностима које су је пратиле: пламену, диму, топлоти, причињеној штети и Т. Д. Најдоцније се појавила ватра кад је која од ових појава опажена. Калкад се још тачније може утврдити почетак ватре по њеним последицама, т.ј. по ономе што је она уништила, а понекад је могућно, на основу њене слабе распрострањености, одмах закључити да, је она тек била почела. Приликом одређивања времена – појаве ватре, треба, водити рачуна о лакшем или бржем сагоревању појединих материја, о већој или мањој промаји, као и о околностима, које су је могле ометати (недостатак ваздуха). У по-

јединим, чврсто спакованим матери-