Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

· ИМОТСКИ, КНИНОКИ, СИЊСКИ, СПЛИТо оки, – шибенички, прекобиоградски, хварски са острвом Висом и острво Крк.

27. Дубровачка, са седиштем у · Дубровнику: политички котари: дубровачки, корчулански, метковићски и макарски.

28. Тузланска, ca, седиштем y Tysли: окружје тузланско.

29. Сарајевска, са седиштем у Сарајеву: окружје сарајевско.

– 30. Мостарска, са седиштем у Мостару: окружје мостарско.

31. Гравничка, са, седиштем у Тра-

вникуг окружје травничко.

32. Брбаска, са седиштем у Бања Луци: окружје бања-лучко, и

38. Бихаћска, са седиштем у Бихаћуг: окружје бихаћско.

Према, чл. 95. Устава, једна, област може имати највише 800.000 становника (по попису од 31. децембра, 1921. т.), а по чл. 2. уредбе, две или

више мањих области могу се спојити у једну већу кад то реше њихове обласне скупштине, али овако OGразована област не може имати више од 800.000 становника.

Уредбом је још наређено:

„Чл. 4. Поједине општине или срезови могу се у току првих пет тодина, после ступања, на снагу ове уредбе из својих области излучити и припојити другој (области, ако на то пристану њихова самоуправна представништва и обласна. скупштина области којој се

желе припојити, а њихову одлуку одобри Министар Унутрашњих Послова, по пристанку Министарског Савета. После пет година, овакве се промене могу извршити само законом. |

Чл. 5. Опајање области у Босни и Херцеговини врши се одлуROM обласних скупштина ДотичЧних области донетом већином од

две трећине гласова, у границама. одређеним у петом ставу чл. Устава. Но поједине ошптине __срезови могу се из својих области излучити и припојити другој 06ласти у садашњим границама, Бо сне и Херцеговине или изван њих ако на то пристану њихова самоуправна представништва. одлуком од три петине гласова и ту одлуку одобри Народна Скупштина. Члан 6. Подела на округе (жупаније), срезове (котаре) остаје у колико не би била измењена, поде лом на области. У случају где су овом поделом на области подељен један округ (жупанија), срез (котар) или општина на више области, овлашћује се Министар Уну-' трашњих Послова да по одобрењу | Министарског Савета одреди ORружна ондносно среска и општинска седишта срезовима, – опосно општинама и селима чија су досадашња седишта остала ван 0бласти округа или среза којој су оне припале.“ „Члан 8. Варош Београд и град Загреб потчињују се великом жупану дотичне области, са тим изузетком да остаје Управа Вароши Београда и даље под непосредном надзорном влашћу Министра Уну трашњих Послова.“ (8. Области). Окрузи. Чланом 135. Устава, предвиђено је, да окрузи, (жупаније, окружја) остају као јединице држа/вне управе док се не укину законом,

а они нису потпуно укинути ни уредбом о подели земље на, обла. i ин законом о општој управи. Првом су само поједини стари окрузи прет. ворени у области, а другим су укипута окружна начелства, али су задржати окружни начелници као по моћници великих жупана на територији заосталих округа (BH. Велики жупани, Општа управа, Ок