Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

Ам

жни начелници и закон о груписању округа и срезова у зетској 0бласти од 30-Х-1922 г.) Међутим, као самоуправне јединице окрузи су потпуно укинути чл. 135 Устава и законом о обласној и среској самоуправи. U Подела. на, срезове (котаоре, окраје), која је важила, пре доношења. уредбе о подели земље на области, остала је и даље на снази, у колико овом уредбом није измење-. на. (В. чл. 7. уредбе, и рубрике: Општа управа и Срезови). Општине су најмање управне и самоуправне јединице. Према овоме и њихове су функције двојаке: правне % самоуправне (В. Општине). Администратино право — скуп правила која је зоконодавна власт · прописала за радњу управне власти. Ово право део је јавног права и у тесној је, тотово нераздвојној вези, са. уставним правом. „Уставно право упознаје Нас са политичком организацијом државе, са разликом између јавних |2 власти, са правима по којима се одређују личности надлежне за двогубу и битну функцију државе: доношење и извршење закона. Административно право анализује механизам државне машине. Како је апарат конструисан, показује нам уставно право; како ради, како сваки његов део функционише, то спада у материју административног права.“ Тгане ејеmenfaire de droit admioistralia, par Н, Berthćlemy, p. 1—2). Административни спорови. (Qymlтина, административних спорова састоји се у оцени законитости аката _ управне власти.

Административни спорови творевина су модерне државе, и резулта-

ти су принципа поделе власти. По-

што, у смислу овог принципа, упр на власт није могла бити стављет под контролу судске власти, а при том се није могла оставити без KO: троле, то се прибегло установи а министративног судства, као засебној грани администрације, која У ствари није никако изузетно судство — као што многи сматрају — већ на рочито организована контрола ад министративне власти над радом ак тивне администрације. Да би ова контрола била, што ефикаснија, ад министративно судство организова, но је по угледу на редовне судове пошто оваква организација пруже највише тарантије за независност т непристрасност у дару. 0 О административним споровим постоје две дефиниције: једна, је да. та Уставом, а друга Законом о Др жавном Савету и Управним – Судо вима. По чл. 134. Устава „Админисгра тивни је спор између приватног или“ правног лица с једне и управне вла сти с друге стране, а постоји онде где је наредбом или решењем управ не власти право приватног или прав ног лица повређено противу закон ских наређења. По томе није спо онде где је законом остављено покрајинској управи или административној власти, како да поступи, оце ни или реши ствар.“ Према, дефиницији, коју даје 9. Д.. 0. У. О. (чл. 15.) — „Администрати вни је спор само између појединц или правног лица с једне и управн. власти с друге стране; а постоји он де, где је актом управне власти по вређено какво право или какав не: посредни лични интерес тужиоца, за снован на закону. Џостоји Лу у ном случају овакав интерес остав, се суду на оцену. Овом последњом дефиницијом во ђење администраливног спора | ом: